Naš jezik prepun je nelogičnosti kojima se maskiraju loše namere, neobrazovanje, nerazumevanje, površnost i brzopletost. Jedna od takvih reči je upravo i “saradnja”. Kod nas se kaže da dve firme “sarađuju” kad jedna drugoj nešto proda. Zapravo, onaj ko proda nešto, taj je zaradio.

Saradnja podrazumeva “win-win” situaciju, gde dve strane nešto zajedni čine i obe imaju koristi, mereno jedinstvenim kriterijumima. Ako zajedno nešto nekom prodamo, to je saradnja, a ne međusobna prodaja.

Dakle, saradnja privrede i obrazovnih institucija podrazumeva da ova dva entiteta nešto čine zajedno i da imaju koristi mereno jednim kriterijumom. Šta to može biti? To mogu biti bolji kurikulumi, adekvatniji studijski programi, deljenje stručnog kadra.

U suštini, vrhunski oblik saradnje jeste zajednički rad na izvoznim poslovima, razvoj proizvoda sa velikim udelom znanja i njihova prodaja.