Kreativnost kao gorivo obrazovanja XXI veka

By milica
In Budućnost obrazovanja
May 13th, 2012
0 Comments
1178 Views

Kompanije su odavno prepoznale inovaciju kao gorivo koje napaja globalnu ekonomiju. Danas je kreativnost ključni izvor prednosti na tržištu.

Proces globalizacije, koji je ukinuo geografske i tržišne granice, naročito je podstakao kompanije da postanu kreativna okruženja. Sposobnost kompanije za inovacijom – da unese sveže ideje kreiranja vrednosti koje dolaze od zaposlenih i one od partnera, klijenata, dobavljača i drugih strana van granica kompanije je sve osim modni krik. U stvari, inovacija je postala glavni pokretač rasta, postignuća i vrednosti.

Projekat Apple-ova učionica budućnosti-sadašnjice (ACOT2), koji razvija konceptne principe za srednju školu 21. veka, insistira da kreativnost i veštine inovacije budu sastavni deo plana i programa škole budućnosti.

U kulturi koja podstiče kreativnost i genijalnost pojedinca sposobnog da rešava probleme, deca će biti spremna za život i rad u svetu koji se menja.
Škole treba se ugledaju na modele upravljanja inovacijama koji već postoje u biznisu. Jedan od njih je open source model. Open source (otvoreni kod) je princip u kome je softver dostupan bilo kome ko želi da ga poboljša, promeni ili upotrebi. Open source je kultura u kojoj je vrednost uzvraćanja zajednici bazična.
Kompanija Mozila je pionirski razvila upravo open source pregledač, koji je jedan od najpopularnijih u svetu. Mičel Bejker je objasnio kako izgledao kreativni radni proces u Mozili, dok je on obavljao funkciji izvršnog direktora u ovoj kompaniji. Ključno je da ljudi poseduju ono što rade, ne u finansijskom ili pravnom smislu, već u smislu manevarskog prostora za donošenje odluka.

Kompanije i škole moraju da napuste efikasnost kao glavni cilj, a da prigrle učešće, saradnju, širenje mreže i eksperimentisanje. To ne znači da disciplina nije važna, već da kreativnost zahteva slobodu, neslaganje, otpor i malo haosa. Otkačene ideje pomažu ljudima da povećaju svoje znanje, sagledaju nove probleme i raskrste sa prošlošću.

Istraživanja su pokazala da je za inovaciju presudna unutrašnja motivacija, verziranost pojedinca da se kreativno angažuje. Spoljašnja motivacija, ako je jedini povod za kreativnost, podriće rezultate rada i učenja.

Škola 21. veka moraće da pronađe nove načine kako da motiviše svoje učenike da iskažu svoju genijalnost. Zadatak profesora je da neprekidno podstiču kreativnost učenika dajući im šanse da se uključe u duboko i kompleksno razmišljanje, primene strategije koje nisu standardne i linearne, i da istraže ideje koje su nove, čak i radikalne. Oni moraju da stvore okruženje za učenje koje je pozitivno i dinamično, toleriše neuspeh i daje alatke za eksperimentisanje.

 

Inspirisano projektom ACOT2 (Apple Classrooms of Tomorrow – Today).

Leave a Reply