U čemu je tajna uspešnih obrazovnih sistema?

By Iva
In Budućnost obrazovanja
Feb 17th, 2016
0 Comments
3028 Views

PISA istraživanje, pored toga što nam daje uvid u procenu znanja i veština petnaestogodišnjaka širom sveta, pokazuje nam i da se zemlje koje ostvaruju najbolje rezultate nalaze u različitim regionima i delovima sveta, a nekada imaju potpuno različite kulture.

Tradicionalno, na ovom testiranju zemlje istočne Azije pokazuju najbolje rezultate. U samom vrhu su Južna Koreja, Japan, Singapur i Kina, a kada govorimo o postignuću učenika, zajednička karakteristika koja vezuje istočnoazijske zemlje odnosi se na to da one prednost daju uloženom naporu i marljivom učenju, pre nego urođenom talentu; da imaju jasne ciljeve i ishode učenja, kao i kulturu koja visoko vrednuje posvećenost i odgovornost kod svih zainteresovanih strana, kada je obrazovanje u pitanju.
S druge strane, pored istočnoazijskih zemalja, visoke rezultate na PISA testu osvajaju i skandinavske zemlje – naročito Finska, čiji je obrazovni sistem već godinama unazad zagonetka koju pokušavaju da shvate i odgonetnu političari i eksperti u oblasti obrazovanja iz svih delova sveta, kako bi na osnovu finskog iskustva i prakse unapredili obrazovne sisteme i ekonomije svojih zemalja.

620x405xScreen-Shot-2014-05-13-at-4.54.01-PM-620x405.png.pagespeed.ic.HWo-T9V8eY

izvor: Edudemic

Kada se analiziraju PISA rezultati, intrigira to što ne postoji jedan, jedinstveni model obrazovanja koji jednako dobro funkcioniše u različitim kontekstima. Rezultati ukazuju da činioci koji jedan obrazovni sistem čine uspešnim zavise od puno faktora, koji su, opet, usko vezani za kulturu, istoriju i vrednosti za koje se nacionalne države zalažu.

Ovim tekstom želimo da se malo detaljnije bavimo primerima obrazovnih sistema Finske i Južne Koreje – dve zemlje koje se prema PISA rezultatima nalaze u samom vrhu, a koje, s druge strane, imaju potpuno različite pristupe obrazovanju.
Pre oko 50 godina obe zemlje – Južna Koreja i Finska, imale su problema sa svojim društvenim, a time i obrazovnim sistemima. Finskoj je pretio rizik da postane ekonomski zavisna od Evrope, a Južna Koreja je bila opustošena građanskim ratom. Ipak, u poslednjih 50 godina obe zemlje potpuno su promenile svoje obrazovanje i sistem školstva – i sada su naširoko hvaljane za svoje obrazovne uspehe.

Šta ostale zemlje mogu naučiti od ova dva uspešna, ali dijametralno suprotna obrazovna modela?

Južnokorejski model: istrajnost i marljiv rad

 

Decenijama unazad, u nekim delovima Azije, jedini način unapređenja socio-ekonomskog statusa i pronalaženja sigurnog posla odnosi se na uspešno polaganje završnog ispita – od čijih rezultata zavisi budućnost svakog pojedinca.
Marc Tucker

Kada govorimo o odnosu prema obrazovanju, Južna Koreja je najekstremnija i verovatno najuspešnija istočnoazijska zemlja. Južna Koreja je postigla izvanredan uspeh u poslednjih nekoliko decenija: pismenost stanovništva je stoprocentna, a ova zemlja pored toga, zauzima i visoku poziciju na međunarodnim testovima postignuća koji uključuju testiranje kritičkog mišljenja i sposobnosti analize. U obrazovnom sistemu Južne Koreje talenat ne predstavlja važnu stavku, jer kultura pre svega veruje u naporan rad i marljivost, pa shodno tome, za Južnokoreance ne postoji izgovor za nauspeh. 

Deca uče tokom cele godine, kako u školi, tako i nakon nje – u privatnim školama, ili kod kuće sa mentorima. Obrazovni sistem ove zemlje vodi se parolom: Ako dovoljno naporno radiš, možeš biti dovoljno pametan. Oni veruju da svi moraju proći kroz težak period školovanja kako bi dosegli do svetle budućnosti – kaže Andreas Schleicher, specijalni savetnik za obrazovne politike OEDC-a. Nisu samo roditelji ti koji „pritiskaju” decu, već čitava kultura, koja podržava i podstiče disciplinu, rad i red. Ovi društveni stavovi i vrednosti prisutni su i u ranom školskom obrazovanju, naglašava Joe Tobin, profesor na Univerzitetu u Glazgovu, koji se bavi ranim obrazovanjem dece, a posebno se interesuje za komparativna međunarodna istraživanja obrazovnih sistema.

Roditelji u Južnoj Koreji troše više na obrazovanje nego roditelji neke druge zemlje. Neke porodice troše do 25% svog prihoda na obrazovanje, dodatno obrazovanje i dodatne edukativne materijale. Takođe, većina roditelja svoju decu šalje u privatne škole nakon regularnih škola. Učenici u Južnoj Koreji u školu idu od 9 do 17 časova, nakon čega većina odlazi u privatne škole, gde ostaje još dodatnih 3 ili 4 sata.

✦ Važna karakteristika obrazovanja u Južnoj Koreji je i primena tehnologije. Sve škole u ovoj zemlji imaju internet brzog protoka, LCD monitore i pametne table, deca koriste kompjutere i tablete u nastavi, a nivo digitalne pismenosti je skoro stoprocentan.

✦ Pored toga, kada govorimo o obrazovanju ove zemlje, ne možemo zaobići testiranje. Značaj testova je toliki, da nećemo pogrešiti ako kažemo da se čitavo obrazovanje ove zemlje zasniva na testovima i testiranju. Uspeh na testovima direktno određuje budućnost deteta, pa se testovi veoma ozbiljno shvataju. Život u zemlji se potpuno menja tokom prijemnih ispita za univerzitete. Na primer, avionima nije dozvoljeno da lete iznad mesta gde se vrši testiranje, a roditelji i ostali članovi porodice se mole dok je testiranje u toku. Deca su tokom čitavog školovanja pod velikim pritiskom da dobro urade testove i uspešno završe srednju školu, jer njihova budućnost zavisi od toga.

✦ U Južnoj Koreji, kao i u drugim zemljama Azije, odeljenja su veoma velika – što bi bilo razumljivo za npr. roditelje iz zapadnih zemalja, ali u Koreji cilj nastavnika je da odeljenje vodi kao zajednicu, razvija vršnjačke odnose kod učenika i vrednosti koje proklamuje društvo. Na zapadu, u Americi na primer, za razliku od toga fokus je na razvoju individue – ličnih potencijala, interesovanja i vrednosti, kao i individualnih odnosa svakog učenika.

Amanda Ripley, autorka knjige Najpametnija deca na svetu: i kako su to postala, smatra da je jasno da postoje bolji i gori načini obrazovanja dece. „Ukoliko bih morala da biram između prosečnog američkog obrazovanja i prosečnog korejskog obrazovanja za svoje dete, izabrala bih, vrlo nevoljno, korejski model. Realnost je da će dete u modernom svetu morati da zna kako da uči, kako da bude uporno i marljivo i kako da istraje posle neuspeha. Korejski model uprovo tome uči”.

U narednom videu možete pogledati reportažu o obrazovanju u Južnoj Koreji:

Finski model: Vannastavne aktivnosti i unutrašnja motivacija

O Finskom modelu obrazovanja se poslednjih godina puno pisalo i govorilo. Kao što smo već pominjali na ovom blogu, Finska ima jedan od najboljih obrazovnih sistema na svetu. Ono što je karakteristično za ovu zemlju, i što njen obrazovni sistem čini pomalo paradoksalnim jeste činjenica da, za razliku od drugih industrijalizovanih zemalja, u Finskoj učenici imaju više raspusta, kraću nastavu i manje domaćih zadataka.
Iako finski sistem školstva nema specijalne programe za nadarenu decu, iako nema ni standardizovanih testova na državnom nivou, kao ni privatnih škola; finski đaci, uz đake iz Južne Koreje, Hongkonga, Singapura, Kanade i Japana, na PISA testovima primene znanja godinama ostvaruju zavidne rezultate, neretko zauzimajući prvo mesto na konačnim listama. Finski obrazovni model je, prema shavatanjima teoretičara obrazovanja neka vrsta utopije.

U Finskoj je školski dan kratak, bogat vannastavnim aktivnostima, jer Finci veruju da se važan deo učenja odvija van škole i učionice.

U Finskoj je škola centar zajednice. Škola nema samo obrazovnu, već i socijalnu funkciju. Obrazovanje se odnosi na kreiranje identiteta – naglašava Schleicher. Finska kultura vrednuje unutrašnju motivaciju i traganje za ličnim interesovanjima. U Finskoj je školski dan kratak, ali bogat vannastavnim aktivnostima, jer Finci smatraju da se veliki i važan deo učenja odvija van škole i učionice. Trećina predmeta u srednjoj školi je izborna i učenici takođe mogu birati koje maturske ispite će polagati.

U videu koji sledi možete videti deo finske obrazovne prakse:

Šta je zajedničko obrazovnim sistemima ove dve zemlje?

Iako se na prvi pogled čini da Finska i Južna Koreja nemaju nikakvih zajedničkih tačaka, to ipak nije slučaj. Ova dva obrazovna modela dele nekoliko zajedničkih karakteristika:

1. Odnos prema nastavničkoj profesiji

Duboko poštovanje i popularnost nastavničke profesije je jedna od stvari koja povezuje ova dva potpuno različita obrazovna sistema.

  • ✦Jedna od najpoželjinih profesija u Finskoj je upravo nastavnički poziv, a konkurencija je takva da manje od deset odsto prijavljenih uspe. Glavni razlog velikog interesovanja za nastavničku profesiju je poštovanje koje ona sa sobom nosi, ali i autonomija koju nastavnici imaju u radu. U kontekstu poređenja Finske i drugih zemalja, zanimljivo je napomenuti da nastavnici u Finskoj predaju 600 sati tokom godine, provodeći ostatak vremena na profesionalni razvoj, dok npr. u SAD nastavnici predaju 1.100 sati godišnje, uz vrlo malo vremena za saradnju, povratnu informaciju ili profesionalni razvoj.
  • ✦Nastavni kadar Južne Koreje u velikoj meri doprinosi rezultatima koje učenici ove zemlje ostvaruju na međunarodnim testiranjima. Zajednička karakteristika nastavnika je da oni ne rade samo ono što se očekuje od njih, već idu i van tih okvira. Vrlo su posvećeni svom poslu, puno rade i ulažu napor, čime predstavljaju oličenje vrednosti društva, koje prenose na učenike. Kao i u Finskoj, nastavnici u Južnoj Koreji uživaju visoki društveni položaj, dobro su plaćeni i imaju siguran posao. Posao nastavnika je jedan od najpoželjnih poslova među mladim Koreancima danas, ali isto tako teško dostižan. Samo 5% najuspešnijih i najpodobnijih kandidata uspeva da dobije učešće u programu obučavanja nastavnika.

2. Uključenost roditelja u proces obrazovanja

Još jedna sličnost ova dva obrazovna sistema odnosi se na uključenost roditelja u proces obrazovanja deteta – u obe zemlje roditelji imaju aktivnu ulogu i njihovo angažovanje podržava i podstiče sama škola.

  • ✦Roditelji su u Južnoj Koreji veoma uključeni u školovanje svoje dece. Uključeni – znači da znaju kako njihova deca napreduju i da li se stvari odvijaju u dobrom pravcu. Škole organizuju roditeljske grupe, koje za cilj imaju proširivanje uloge roditelja u obrazovanju deteta.
  • ✦U Finskoj, nivo angažovanja roditelja je različit – od volontiranja u školskim događajima do učešća u diskusijama i različitim grupama za roditelje. Za razliku od drugih zemalja, u Finskoj se od dece očekuje da na ranom uzrastu preuzimaju odgovornost za svoje učenje. Od roditelja se očekuje da budu uključeni, ali ne i da određjuju i kontrolišu proces učenja svoje dece.

3. Dobro organizovan sistem finansiranja i centralizacije javnih škola.

U Južnoj Koreji i Finskoj roditelji nemaju problem da pronađu dobru i kvalitetnu školu, jer su obrazovni sistemi zasnovani na principu jednakosti, tj. škole u različitim delovima ovih zemalja su približno istog kvaliteta, a sve zbog dobro organizovanog sistema finansiranja i centralizacije javnih škola.

Ključne razlike ova dva sistema

 

✦ vreme za učenje: 

vreme-za-ucenje-1

✦ testiranje

testiranje

✦ tehnologija

tehnologija

U čemu je tajna?

 

Na samom kraju vraćamo se na početak, na pitanje od kog smo i krenuli – u čemu je tajna uspešnih obrazovnih sistema? Najjednostavniji odgovor na ovo pitanje bio bi – kultura, ne samo kurikulum. Ključ uspeha obrazovnih sistema ovih zemalja je u tome što su oni u skladu sa kulturnim vrednostima i demografskim, geografskim i ekonomskim karakteristikama zemalja kojima pripadaju.
Geografski položaj, istorijska dešavanja, demografska struktura u velikoj meri oblikuju vrednosti, kulturu, pa tako i sistem obrazovanja jedne zemlje. Ako uzmemo primer Finske i Južne Koreje i sagledamo ih kroz prizmu navedenih faktora, biće nam jasno da je sistem obrazovanja ovih zemlja usko vezan za njihov društveni sistem.
Na kraju je važno pomenuti da finski i korejski sistem ne postoje van konteksta ovih zemalja. Njihovom analizom, eksperti iz oblasti obrazovanja ostalih zemlja mogu identifikovati prednosti i nedostatke ovih modela, kako bi razumeli povezanost konteksta, kulture i kurikuluma i tako unapređivali obrazovne sisteme svojih zemalja.

 

 

Izvori:

Amy S. Choi: What the best education systems are doing right
Sally Choi: WHAT THE BEST EDUCATION SYSTEMS ARE DOING “RIGHT”
OECD Publication: Lessons from PISA for Korea 
Deva Dalporto: South Korea’s School Success 
Tina Barseghian: What’s So Great About Schools in Finland?

 

 

Leave a Reply