Osnova otvorenog obrazovanja i razvoja na svim nivoima: Mikrokredencijali i digitalni bedževi

Sigurno ste se zapitali šta je to što će vas u aktuelnom i budućem poslovnom okruženju izdvojiti od ostalih kandidata za određenu poziciju. Već znamo da to nije formalna diploma. Ali jeste ono što znate i umete da radite, dakle, kvalifikacije koje imate.

Međutim, kako to možete da dokažete, odnosno na koji način kompanija koja želi da vas angažuje može da proveri da li zaista posedujete te sposobnosti? Naročito tokom globalne pandemije, kada se većina intervjua i testova odvija onlajn. Zbog toga, između ostalog, sve značajniji postaju mikrokredencijali i digitalni bedževi.

Ovo je samo mikronivo važnosti i vrednosti mikrokredencijala, budući da oni postaju sve značajniji ne samo za pojedince već i za kompanije i celokupne države i njihove ekonomije.

Zašto ove „značke” postaju toliko važne?

Sredinom 2020. godine, na međunarodnom forumu G20 (grupe od 19 industrijski najrazvijenijih zemalja sveta i Evropske unije) održan je sastanak tokom koga je kao jedan od najznačajnijih prioriteta definisan razvoj veština koje su u vezi sa veštačkom inteligencijom (AI) kako bi se omogućilo da se postojeći i budući zaposleni osposobe za obavljanje poslova sutrašnjice. Za realizaciju ovog cilja koji bi trebalo da omogući odgovor na izazove digitalnog doba u prevazilaženju generacijskog jaza u veštinama izabrani su upravo mikrokredencijali.

Pored G20, i druge globalne organizacije shvataju rastući značaj mikroobrazovanja za unapređenje svojih potencijala. Evropska unija razvoj novih veština građana vidi kao neophodan uslov ekonomskog oporavka i digitalne zelene tranzicije.

U kontekstu širih napora kojima se afirmiše celoživotno učenje, EU predlaže korišćenje individualnih učeničkih naloga kako bi se građani ohrabrili da pohađaju obuke i upravljaju sopstvenim karijernim razvojem, razvijajući sopstveni pristup mikrokredencijalima.

Popularnost ovakvog načina obrazovanja nezaustavljivo raste, pre svega zbog toga što se na ovaj način omogućava prevazilaženje razlika između sposobnosti zaposlenog i novih zahteva posla do kojih može doći.

Poželjniji od formalnih diploma

U pojedinim industrijama kao što je IT industrija oni postaju norma, odnosno referenca značajno poželjnija od diplome koja potvrđuje formalno obrazovanje. Glavni razlog za ovo leži u disruptivnom delovanju tehnologije, koja zahteva brzo učenje, kao i merenje usvojenog znanja, posebno kod veština koje se izuzetno brzo razvijaju i menjaju.

Pored tehnologije, i nedavna pandemija uticala je na popularnost mikrokredencijala. To se najjasnije može videti kroz eksponencijalni rast MOOC platformi (massive open online courses), koje su postale sjajan način za usavršavanje uz relativno niske izdatke. Tokom pandemije pojedini provajderi kurseva ostvarli su rast broja upisanih polaznika od čak 600%, dok su drugi samo u periodu od februara do marta ostvarili rast broja upisanih od preko 400%. Ovo rastuće interesovanje može se objasniti težnjom zaposlenih da ostanu konkurentni na globalnom tržištu rada, gde se situacija u uslovima pandemije sve više zaoštrava.

Mikrokredencijali – dokazive i primenljive sposobnosti

Sve ovo nesumnjivo govori o značaju mikrokredencijala u unapređenju obrazovnih potencijala kroz neformalni sistem obrazovanja. Međutim, šta mikrokredencijali zapravo predstavljaju?

Mikrokredencijali predstavljaju mini-kvalifikacije koje pokazuju stečene veštine, sposobnosti, znanje i/ili iskustvo u određenoj oblasti. Takođe poznati kao „nanodegree”, mikrokredencijali imaju tendenciju ka užem opsegu u odnosu na tradicionalne kvalifikacije poput diploma. Međutim, oni takođe mogu biti širokog fokusa, ne moraju nužno biti usko definisani.

Sam termin je relativno nov, tako da i dalje nema zajednički prihvaćene definicije. EU definiše mikrokredencijale kao deo jednog ili više kredencijala koji se mogu agregirati u veći kredencijal ili portfolio, dok OECD nema jedinstvenu definiciju, već ostavlja članicama slobodu da ih definišu individualno.

Značaj koji mikrokredencijali imaju u usaglašavanju zahteva koji se postavljaju pred zaposlene u različitim delatnostima sa njihovom osposobljenošću je nenadmašan, pogotovo u onima industrijama koje su podložne čestim promenama.

Digitalni bedževi ≠ mikrokredencijali

Iako se često koriste kao sinonimi, digitalni bedževi i mikrokredencijali ne predstavljaju istu stvar.

Ukoliko mikrokredencijal posmatramo kao manji i kraći pandan sticanju tradicionalnog obrazovanja, digitalni bedževi predstavljaju pandan stečenoj diplomi, odnosno vizuelnu reprezentaciju stečenog znanja ili veštine.

Prema jednoj od definicija, digitalni bedževi su „digitalni piktogrami ili logoi koji se mogu deliti putem veba i koji pokazuju ostvarenje neke veštine ili usvajanje određenog znanja”.

IMS Global Consortium, sertifikaciono telo za otvorene (digitalne) bedževe, definiše ih kao

„digitalni zapis o određenom ostvarenju, odnosno proverljivi kredencijal koji opisuje konkretnu veštinu koju je demonstrirao pojedinac i često uključuje i dokaz o tome kako je samo postignuće evaluirano.

IMS Global Consortium

Pored vizuelne reprezentacije, bedž sadrži i bogati set metapodataka kako bi se stečena veština verifikovala. Set metapodataka opisuje ko je zaslužio bedž, ko ga je izdao, kriterijume za sticanje, trajanje sertifikata, ponekad čak i demonstraciju relevantnih veština itd.”.

Kriterijum koji izdvaja zaposlenog

Danas se digitalni bedževi sve više koriste kao signal zapošljivosti određenog kandidata. Iako poslodavci posedovanje tradicionalne diplome i dalje ocenjuju kao izuzetno poželjno, smatraju da ne mogu dovoljno dobro da procene sposobnosti potencijalnog novozaposlenog samo na osnovu nje. Digitalni bedževi omogućavaju bolje procenjivanje kompetencija, pogotovo onda kada su izdati od strane dobre organizacije sa dobrom reputacijom.

Brojne kompanije kao što su Oracle, IBM, SAP, Microsoft, SAS itd. pokrenule su planove profesionalnog razvoja za čije se postignuće dobija nagrada u vidu digitalnog bedža. Pored njih, i brojne ustanove tradicionalnog obrazovanja nude digitalne bedževe koji se tiču dodatnih obuka i kontinuirane edukacije.

Sve ovo navodi na zaključak da postoje brojne dobre strane digitalnih bedževa i mikrokredencijala, kako za zaposlene i osobe koje traže/menjaju posao tako i za poslodavce.

Benefiti za zaposlene – dokaz ažuriranih znanja i sposobnosti

Za uspeh na današnjem tržištu rada budućim ali i postojećim zaposlenima važno je brzo usvajanje novih veština. Digitalni bedževi i mikrokredencijali mogu pomoći u rešavanju ovog problema.

Zaposleni i oni koji traže/menjaju posao najpre ubiraju plodove posedovanja mikrokredencijala i digitalnih bedževa. Korišćenjem mikrokredencijala mogu izvršiti personalizaciju znanja i fokusirati se na oblasti u kojima žele da razvijaju dodatne veštine, umesto da stiču široko uniformno obrazovanje.

Takođe, za one koji traže posao važno je to što digitalni bedževi predstavljaju lako proverljiv znak sposobnosti, čime kandidati koji ih poseduju postaju atraktivniji poslodavcima, izdvajajući se u moru sličnih kandidata. S obzirom na laku mogućnost deljenja bedževa sa drugima, oni mogu biti deljeni i na društvenim mrežama, ali i u rezimeima kandidata.

Kod zaposlenog digitalni bedževi predstavljaju važan alat za upravljanje karijerom i ubrzavanje profesionalnog razvoja, jer unapređuje veštine koje su važne za njegovo radno mesto. Takođe, stvara se potencijal za brzo napredovanje, ali i olakšava promena pozicija u okvru firme u kojoj je zaposlen.

Ovakav vid sticanja znanja je fleksibilan, pristupačan i ide ruku pod ruku sa konceptom celoživotnog učenja. Na ovaj način se zaposleni i budući zaposleni mogu pripremiti i osposobiti za buduće karijerne promene.

Benefiti za poslodavce – kvalitetniji kadrovi

I poslodavci mogu imati veliku korist od korišćenja mikrokredencijala i digitalnih bedževa. Pre svega, omogućava se prilagođavanje obuka pojedincima, odnosno zahtevima rada na konkretnim pozicijama. Pored toga, ovakav vid obuke omogućava sticanje potrebnih i relevantnih veština uz relativno niske izdatke.

Digitalni bedževi pomažu poslodavcima i kroz brži skrining potencijalnih kandidata. Regruteri se mogu fokusirati samo na one kandidate za koje postoji proverljiv dokaz da poseduju određeno znanje ili sposobnost.

Benefiti za države i nadnacionalne organizacije – ekonomski razvoj

Poput uvodnog primera, brojne države, ali i nadnacionalne organizacije, danas shvataju da su benefiti koje mogu ostvariti širokim korišćenjem alternativnih kredencijala brojni.

Ono što predstavlja poseban benefit jeste mogućnost masovnog, brzog i kontinuiranog unapređenja relevantnih veština, čime se podiže konkurentnost. Posledično, ovo znači brži ekonomski razvoj na nacionalnom nivou.

Interesantan primer je Finska, koja je 2019. godine pokrenula program čiji je cilj da 1% populacije usvoji osnove veštačke inteligencije (oko 55.000 građana), uz plan da ovaj broj značajno poveća u narednim godinama.

Svetla budućnost alternativnih kredencijala

Budućnost digitalnih bedževa usko je vezana za trendove koji se odnose na budućnost obrazovanja generalno. Na osnovu trenutne situacije, kao i aktuelnih trendova, sigurni smo da možemo očekivati dalji rast MOOC (massive open online courses) platormi, čiji je ionako visok rast u prethodnom periodu bio dodatno podgrejan situacijom sa pandemijom virusa COVID-19. Ova činjenica imaće najdirektniji uticaj na budućnost digitalnih bedževa.

Zahvaljujući rastu popularnosti e-obrazovanja i dostupnosti visoko kvalitetnih kurseva, distribuiranih kroz navedene platforme, sve veći broj pojedinaca biraće da nova znanja i veštine stiče izvan tradicionalnih obrazovnih ustanova. Ovo ne znači da će tradicionalno obrazovanje biti potisnuto, već da univerzitetska diploma ubuduće neće biti jedini kredencijal koji će biti korišćen za procenu nečijih sposobnosti.

Međutim, ovo ipak znači da će oni koji su zainteresovani za istinitost diploma, poput HR odeljenja u kompanijama, zahtevati da mikrokredencijali budu proverljivi slično načinu na koji su proverljive univerzitetske diplome. Ukratko, postojaće rastuća potreba za digitalnim metodima verifikacije. Zahvaljujući karakteristikama bedževa kao što su vidljivost, proverljivost i mogućnost jednostavnog deljenja korišćenjem URL-a, oni postaju važni ne samo onima koji ih stiču već i organizacijama koje mogu procenjivati koliko su njihovi zaposleni sposobni u preduzimanju novih projekata, vođenju novih inicijativa i dosezanju menadžerske pozicije – sve na bazi bedževa koje su zaposleni stekli.

Tri stvari koje možemo očekivati u vezi sa digitalnim bedževima u bliskoj budućnosti:

• nastaviće se rast njihove popularnosti kao metode za označavanje postignuća;
• rašće potreba za proverom ispravnosti/legitimnosti bedževa sa pojavom sve većeg broja kompanija koje ulaze na tržište nudeći sopstvene onlajn-kurseve;
• sve veći broj poslodavaca oslanjaće se na bedževe pri evaluaciji kandidata pri donošenju odluke o zapošljavanju.

Možda je najbolji opis značaja bedževa dala novinarka Monika Guzman, specijalizovana za oblast tehnologije, koja kaže:

„Ukoliko su rezimei gomila tvrdnji, bedževi su gomila dokaza.”

Monika Guzman

Metapodaci sadržani u bedžu predstavljaju dokaze koji te tvrdnje potkrepljuju.

Digitalni bedževi uskoro i u obrazovnim ustanovama LINKgroupa

Još jedna činjenica koja govori u prilog dosad navedenom je da će se u narednom periodu i kompanija LINKgroup pridružiti globalnoj tendenciji da mikrokredencijali koje polaznici mogu steći u našim obrazovnim ustanovama budu izraženi u vidu digitalnih bedževa.

Svojim zaposlenima i svim zainteresovanima za celoživotno učenje konstantno omogućavamo usavršavnje i sticanje kompetencija u skladu sa promenljivim zahtevima savremenog tržišta rada, a ubuduće će te kompetencije biti vrlo jednostavno proverljive.