Kako piše  Telegraf.rs, čitavom regionu oslanjanje na socijalne mreže rođaka i prijatelja još daje najbolje rezultate pri traženju prvog posla, pri čemu Srbija prednjači jer je do zaposlenja preko ličnih kontakata došlo 36 odsto studenata univerziteta i 39,2 odsto diplomiranih studenata sa viših škola.

Prvi značajan posao, koji je ugovoren na više od šest meseci, najkraće traže diplomci u oblastima informatike, računarstva i matematike, a najduže učitelji, pedagozi i agroinženjeri, pokazalo je prvo regionalno istraživanje o diplomiranim studentima u okviru CONGRAD Tempus projekta.

Predstavljajući rezultate ankete, koja je obuhvatila Srbiju, Bosnu i Hercegovinu i Crnu Goru, istraživač u Centru za obrazovne politike Predrag Lažetić rekao je da je, među diplomiranim studentima koji već rade, prosečna dužina traganja za poslom u regionu iznosila 5,17 meseci, a u Srbiji 5,03 meseci za one koji su se školovali na univerzitetu i 6,86 meseci za one koji su bili na visokim tehničkim školama strukovnih studija.

Na to pitanje nisu odgovarali diplomirani studenti koji ni pet godina nakon završetka školovanja nisu imali posao, a tražili su ga. Oni spadaju u kategoriju dugotrajno nezaposlenih i njih u Srbiji ima 11,6 odsto, dok je u regionu taj procenat najveći u Crnoj Gori i iznosi 15,6.

U regionu, najveća dugotrajna nezaposlenost nakon studija od preko 20 odsto zabeležena je u oblastima bionauke (biologija i ekologija), medicinskih nauka i kategorija u kojima dominiraju studije sporta i fizičke kulture, rekao je Lažetić na konferenciji za novinare.

S druge strane, dodao je on, jedan od pet diplomiranih na univerzitetima koji su učestvovali u projektu, tačnije 18 odsto njih u Srbiji i regionu, u trenutku diplomiranja je već imao značajan posao koji je nakon diplomiranja nastavio.

Govoreći o strategijama pronalaženja prvog značajnog zaposlenja, Lažetić je rekao da u čitavom regionu oslanjanje na socijalne mreže rođaka i prijatelja još daje najbolje rezultate (32,8 odsto na celom uzorku), pri čemu Srbija prednjači jer je do prvog posla preko ličnih kontakata došlo 36 odsto studenata univerziteta i 39,2 odsto diplomiranih studenata sa viših škola.

Sledeća najzastupljenija strategija na celom uzorku je praćenje oglasa u novinama i na internetu i to je za njih 21,2 odsto bio način da dodju do posla – objasnio je on.

Izvor: Telegraf.rs