Za samouverene, sposobne i uspešne đake: Značaj i uloga NLP-a u obrazovanju

Neurolingvističko programiranje (NLP) predstavlja veoma popularnu metodologiju pomoću koje pojedinci bolje razumeju i kontrolišu načine na koje upijaju, obrađuju i potom reprodukuju informacije.

Tvorci NLP-a su Ričard Bandler (Richard Bandler) i Džon Grinder (John Grinder), koji tvrde da je ljudsko ponašanje dubinski strukturisano, odnosno da na prirodu naših svesnih misli veliki uticaj imaju nesvesni procesi. Od toga u značajnoj meri zavisi slika koju imamo o svetu i sebi, a posledično i naš uspeh u njemu.

Stoga, osnovni cilj NLP-a je da omogući ljudima pristup alatima i tehnikama kako bi napravili neophodne promene u misaonim procesima i tako izgradili pozitivnu sliku o svetu i sebi i oslobodili se balasta koji ih je sprečavao da postignu uspeh.

Osnovni principi NLP-a

– Smisao komunikacije je u reakciji koju izazivate.
– Komuniciramo na 2 nivoa: svesnom i nesvesnom.
– Najfleksibilniji ljudi imaju najviše šansi da dobiju odgovore koje žele.
– Što više opcija imamo, veće su šanse za uspeh.
– Ukoliko radiš ono što si uvek radio, dobijaćeš ono što si uvek dobijao.
– Ako znaš tačno šta želiš, lakše ćeš to dobiti.
– Ne možemo da promenimo druge, možemo da promenimo samo sebe.
– Uspostavljanje veze znači susret sa nekim u njegovom modelu sveta.
– Mapa nije teritorija.

NLP je pre svega poznat kao moćan motivacioni alat za lični i profesionalni rast, ali se poslednjih godina sve više koristi u obrazovanju, posebno zbog toga što su nastavnici uočili značajne rezultate u radu sa decom.

Zašto je NLP dobar za nastavnike i učenike?

Po NLP-u svet oko nas postoji u našoj percepciji i sećanju, otuda se kanali kroz koje primamo spoljne senzacije u ovoj teoriji nazivaju sistemima reprezentacije jer se odnose na način na koji reprezentujemo ili dajemo smisao stvarima oko nas.

Ljudi informacije primaju kroz vizuelne, auditivne i kinestetičke kanale, pri čemu se ovi poslednji obično dele na motorički i emotivni. U stanju opuštenosti lakše pristupamo svim kanalima, dok se u stanju stresa pouzdavamo u onaj sa kojim smo najopušteniji. Naime, moguće je da primimo informaciju kroz jedan kanal, pohranimo je u sećanju koristeći drugi i da je izrazimo trećim kanalom.

Ukoliko obratimo pažnju na način na koji ljudi govore i ponašaju se, možemo da shvatimo koje kanale koriste:

– ovo je posebno važno za nastavnike jer tako mogu da prilagode način na koji predaju svakom pojedinačnom učeniku.

Rad prezentovan na Evropskoj konferenciji o edukativnom istraživanju istakao je značaj i ulogu koju NLP pristup može da ima u nastavi i učenju i ponudio nekoliko zaključaka:

1. U dinamičnom odnosu nastavnik–učenik razumevanje se postiže kroz međusobne povratne informacije, koje osim jezika, uključuju i govor tela i ponašanje.
2. Svaka komunikacija ima potencijal da utiče na učenje. Nastavnikov jezik i ponašanje imaju presudan uticaj na učenike na dva nivoa: pružaju im važne informacije o temi koja se obrađuje i tako omogućavaju trenutno razumevanje, ali i formiraju njihova uverenja o svetu, sebi i svojim sposobnostima, što može imati dalekosežne posledice po njihovo učenje.
3. Nastavnikova svest o sopstvenom ponašanju i izboru reči i načinu na koji utiče na učenike je ključna u stvaranju efektivnog učenja.

Otuda se kao opšte uverenje među stručnjacima širom sveta formiralo mišljenje da je NLP važan za nastavnike jer im razumevanje njegovih principa omogućava da prilagode način predavanja učeničkim potrebama. Naime, zahvaljujući NLP tehnikama i alatima nastavnik može jasno da identifikuje afinitete i potrebe svakog učenika ponaosob i zahvaljujući tome da na pravi način organizuje jezik i materijale za učenje. Osim toga, nastavnik bi trebalo da upozna učenike sa različitim NLP strategijama za učenje koje će im pomoći da razviju svoje sposobnosti, ali i da počnu da koriste različite stilove učenja, što poboljšava njihovo pamćenje i opšti uspeh.

Jasno je koliko je velika uloga nastavnika u životu učenika: način na koji se nastavnik obraća ima izuzetan i često dugotrajan efekat na njihovo samopoštovanje i opšti stav prema učenju. Jednostavno, deca upijaju izgovorene, ali i neizgovorene reči, govor tela svojih nastavnika, podjednako kao i ton njihovog obraćanja. Svaki nastavnik zato mora da prilagodi sopstveno ponašanje kako bi pomogao deci da razviju pozitivan i proaktivan pogled na život.

O uticaju nastavnika na rezultate koje učenici postižu i sliku koju stvaraju o sebi svedoči i sledeći primer:

• U jednoj osnovnoj školi nastavnica je koristila NLP tehnike da pomogne učenicima koji nisu bili dobri iz fizičkog. Problem je bio što su određeni učenici gajili lošu sliku o sebi i negativan stav o svojim sposobnostima, što ih je sprečavalo da poveruju da mogu biti uspešni u aktivnosti kakva je fizičko. Da bi prevazišla ovu mentalnu barijeru kod svojih učenika, nastavnica je kombinovala fizičke vežbe sa pažljivo formulisanim ohrabrenjima i afirmativnim iskazima, koji su im pomogli da promene sliku o sebi zbog čega su zaista i postali bolji iz fizičkog.

Kako nastavnici koriste NLP u učionici?

U zavisnosti od uzrasta i tipa škole nastavnicima je na raspolaganju veliki broj NLP metoda, strategija i vežbi kojima pomažu učenicima da efikasnije usvajaju gradivo, izgrade pozitivnu sliku o sebi i postanu proaktivni članovi društva koji veruju u uspeh.

Međutim, pre svih ovih vežbi, neophodno je da nastavnik uspostavi sadržajan odnos sa svojim učenicima. Naime, uspostavljanje odnosa između nastavnika i učenika jedna je od najvažnijih stvari u učionici. Ovo se postiže kroz jezik tela i držanjem, jačinom i brzinom glasa, korišćenjem slenga, distancom između govornika i kontaktom očima.

Neke od korisnih NLP tehnika u učionici

1) Perceptualno pozicioniranje

Kako bi unapredili problem solving sposobnosti, kritički pristup i kreativno mišljenje kod učenika, potrebno je pomoći im da prošire svoju perspektivu, a to se postiže sagledavanjem stvari iz više uglova.

Strategija koja to omogućava naziva se perceptualno pozicioniranje.

Kako to izgleda u učionici?

Nastavnik organizuje vežbu sa tri učenika u kojoj dolazi do sučeljavanja tri različita mišljenja. U sredini učinioce postave se tri stolice, a na svakoj je napisano mišljenje/stav koje osoba koja sedi na njoj mora da zastupa i brani. Učenici su dužni da u određenom vremenskom intervalu menjaju stolice i tako usvajaju drugačije perspektive. Ova vežba ima velike efekte jer aktivno učestvovanje i fizičko kretanje mnogo efektnije podstiču promenu u mišljenju od običnog zahteva nekome da proba da usvoji drugu perspektivu. Ovaj metod nije efikasan samo u učenju već i u rešavanju vršnjačkog nasilja i korigovanju drugih vidova problematičnog ponašanja.

2) Učenje / ponovno učenje (Teaching/Reteaching)

Kada predaje novo gradivo, nastavnik ga predstavlja kroz sva tri kanala reprezentacije: pisanjem na interaktivnoj tabli (vizuelni), izgovoranjem naglas (auditivni) i objašnjavanjem uz pokret (kinestetički).

Međutim, da bi se novo gradivo u potpunosti savladalo, potrebno je utvrđivanje novih informacija u svesti. Zbog toga se pristupa procesu „ponovnog učenja”, gde će se u skladu sa individualnim potrebama deteta kroz različite igre forsirati jedan od sistema.

3) Razvijanje senzorne oštrine kroz različite vežbe

Sposobnost percipiranja i pamćenja novog materijala povećava se kada se usvaja na više načina. Ukoliko možemo da se setimo određene informacije koristeći vizuelni, auditivni i kinestetički kanal, lakše ćemo je upotrebiti kada nam zaista bude potrebno.

Zbog toga, prilikom personalizovanog pristupa, nastavnik utvrđuje koje kanale određeni učenik ređe koristi i u skladu sa tim pomaže mu da izađe iz zone komfora i bolje razvije ostale kanale, odnosno usvoji nove strategije učenja. Da bi se to postiglo, ovo su neke od vežbica koje se koriste:

Vežba vizuelne oštrine

Učenik ima zadatak da zatvori oči i opiše drugu osobu iz učionice svom partneru. Onda otvara oči i uverava se koliko njegov opis odgovara pravom izgledu osobe. Na ovaj način učenici vežbaju da uočavaju stvari preciznije i jačaju pamćenje.

Vežba auditivne oštrine

Učenici rade u parovima. Jedan od njih pravi zvuke dok hoda po učionici. Drugi zatvorenih očiju prati odakle dolaze zvuci njegovog druga/drugarice. Međutim, zadatak otežava što se istovremeno i ostali učenici kreću po učionici i prave zvukove. Kroz ovu vežbu učenici se osposobljavaju da se koncentrišu na jedan određen zvuk uprkos distrakcijama. To pomaže razvoju koncentracije, fokusa i održavanju pažnje, što je veoma važno za uspešno učenje.

Vežba kinestetičke oštrine

Učenici rade u parovima tako što jedni drugima pišu reči po leđima koristeći prste. Potom učenik treba da reč koju je razumeo napiše na leđima drugog učenika. Na ovaj način se kinestetičke senzacije pretvaraju u pisane reči.

Kako NLP pomaže deci da budu srećna i uspešna?

NLP za decu predstavlja fleksibilan pristup koji se prilagođava potrebama svakog deteta pojedinačno.

Danas znamo da, poput znanja iz matematike, jezika, društvenih i prirodnih nauka, i sreća i uspeh se uče. I ne samo to već je zadatak obrazovanja da učenicima pored prenošenja znanja pokaže kako da budu srećni tokom života. Tu na scenu stupaju NLP metode: pomoću njih deca će naučiti da budu zadovoljna, uspešna, ali i kako da se bore sa izazovima i različitim dinamičnim situacijama u kojima se budu nalazila.

Po svojoj prirodi deca su otvorenija za nove stvari, veoma brzo upijaju nove informacije, ali i formiraju stavove o sebi i svetu. Zbog toga je važno da im škola od malih nogu pomogne da razviju pozitivne obrasce ponašanja i načine upravljanja svojim emocijama. Jednostavno, srećno i stabilno dete postizaće mnogo bolje rezultate u školi, ostvarivaće kvalitetniju interakciju sa drugima i moći da organizuje svoj život na proaktivan način.

NLP pomaže deci da:

• lakše nauče da čitaju i pišu,
• budu motivisanija i uspešnija,
• izgube strah od javnih nastupa,
• koriste svoj mozak na pravi način,
• koriste jezik da bi razumela druge što jasnije,
• izraze svoje želje, stavove i afinitete što efektnije,
• razumeju zašto je način na koji se obraćaju sebi važan za razvijanje samopoštovanja,
• unaprede svoje mentalne sposobnosti,
• povećaju samopouzdanje,
• upravljaju svojim emocijama,
• budu kreativna u učenju i rešavanju problema,
• ostvare kvalitetnu komunikaciju sa različitim tipovima ljudi,
• efikasno organizuju svoje vreme i obaveze,
• kreativno i pozitivno odgovore na različite izazove i promene,
• kontrolišu svoje ponašanje,
• prevaziđu bes i bol,
• ojačaju stil učenja koji im najbolje leži,
• razviju i unaprede druge stilove učenja,
• misle samostalno, kritički i proaktivno,
• prave razliku između produktivnih i neproduktivnih ponašanja,
• kontrolišu stres,
• hrabro preuzimaju odgovornost za svoj život,
• ne plaše se uspeha,
• izgrade razumevanje za svet i druge

Uz dobre nastavnike, NLP prenosi deci važnu vrstu životne mudrosti koja podučava učenike kako da upotrebljavaju strategije za lični razvoj tokom čitavog života, zbog čega predstavlja važan alat koji će im osigurati uspešnu budućnost. Otuda NLP postaje sastavni deo najkvalitetnijih svetskih škola.