Zbog ogromnog broja informacija koje je donelo uključivanje digitalnih tehnologija u edukativne prakse, učenicima je postalo drastično teže da održe pređašnji nivo pažnje i interesovanja kada je reč o obrazovanju. Zbog toga se javila potreba da se na tržištu obrazovanja uvedu inovacije u smislu drugačijeg pristupa samim učenicima. U takozvanom tradicionalnom kontekstu učenje se retko kada povezivalo za zabavom, mnogo ...

Bazični koncept obrazovanja oduvek je nekako prećutno i predefinisano bio usmeren ka populacijama koje su u procesu razvoja – deci i mladima, čiji su mozgovi i kognitivne sposobnosti mnogo više podložni oblikovanju i samim tim se procesi usvajanja novih znanja i veština odvijaju mnogo lakše i efikasnije. Međutim, kada je reč o obrazovanju odraslih, stvari postaju znantno komplikovanije. Andragogija i ...

Koncept agilnosti drastično je evoluirao u odnosu na svoje prvobitno značenje koje je imao kada se pojavio, pre gotovo 20 godina. Agilnost je uvedena kao pojam usko vezan za softverski razvoj i tehnološke procese, međutim, od pristupa jednoj konkretnoj stvari postao je veoma aktuelna i primenljiva filozofija koja se koristi u gotovo svim oblastima, procesima i sistemima koji teže progresu ...

Koncept obrazovanja se neprekidno transformiše zbog konstantnih promena faktora koji na njega utiču – neki od njih su već postojali u prošlosti i njihova progresivna evolucija je ta koja uslovljava metode koje se u edukaciji koriste, dok se neki faktori generišu u ovom datom trenutku i njihovo uključivanje u procese automatski postavlja zahtev da se čitave postojeće paradigme menjanju. Budući ...

Nužno zlo digitalnog doba u kome živimo jesu upravo društvene mreže, koje su postale neizostavan deo naših života. Pored toga što su postale vid komunikacije koji je stekao podjednaku legitimnost kao i „face-to-face” interakcija, one su promenile i način na koji ekonomija funkcioniše. Mogućnost instant razmene informacija, kao i mogućnost da poruka za kratko vreme dopre do gotovo neograničenog broja ...

Da bi osigurali svoju sposobnost za rad u budućnosti, građanima će biti potrebne nove veštine, ali koje tačno? Anketa sprovedena na uzorku od 18.000 ispitanika iz 15 zemalja sugeriše da će vlade u svetu verovatno želeti da daju prioritet određenim veštinama. Poznato je da digitalne tehnologije i veštačka inteligencija (AI) menjaju tržište rada i da će današnja radna snaga morati ...

Kreativni predmeti iz oblasti umetnosti dugo su u koncipiranju kurikuluma imali sporedan status i bili poređeni s konvencionalnim glavnim predmetima poput jezika, matematike i nauke. Umetnička edukacija učenika bila je smatrana luksuzom koji nije imao isti stepen nužnosti i često je bio skrajnut iz programa kako bi se napravilo vremena za pripreme za standardizovane testove. Međutim, kako ekonomija i obrazovni ...

Kako smo u 21. veku kao civilizacija već uveliko uplovili u eru digitalnih tehnologija, medija i resursa, tako se samim tim nameće pitanje najpre egzistencijalne prirode: koliko je čovek uopšte zapravo u mogućnosti da kontroliše jedan novi univerzum sa potpuno drugačijim zakonitostima koji je sam stvorio? Pored očevidnih brojnih benefita koje je omogućila automatizacija mnogih procesa i predavanja štafete veštačkoj ...

Kao i mnogi od vas, obrazovala sam se „pravolinijski”: završila sam osnovnu i srednju školu, upisala fakultet, diplomirala… Ni slutila nisam da će se znanje koje sam posedovala tada i moje današnje znanje toliko razlikovati. Sa distance od 20 i kusur godina, mogu da kažem da me fakultet nije pripremio za brzi, turbulentni stil života 21. veka, gde je sticanje ...

Da li su klasične škole i dalje neophodne? Da li su nacionalni nastavni planovi i programi prevaziđeni? Da li su udžbenici stvar prošlosti? Stručnjaci sa prestižnog Univerziteta u Kembridžu složno izgovaraju: „No.” „Yes.” „Yes.” Institucije LINK edu Alliance neguju ovakav pristup skoro 25 godina, opredeljujući se za digitalizaciju obrazovanja i školujući „radnike 21. veka”, koji poseduju širok spektar kompetencija: od ...