(R)evolucija poslovanja i obrazovanja: Pristup Design Thinking i Problem Solving

Neke od najznačajnijih promena zahvaljujući kojima čovečanstvo napreduje dešavaju se kada ljudi uspeju da prošire perspektivu, odvaže se na razmišljanje out-of-the-box i implementiraju nove ideje. Ponekad su to promene koje imaju dalekosežan uticaj i značajno menjaju način na koji poslujemo, proizvodimo, učimo. Stručnjaci takve inovativne pristupe koji podrazumevaju sinergiju između sredstava, pronicljivih uvida i njihove primene na radni proces nazivaju socijalnim tehnologijama.

Design Thinking počiva na prirodnoj sposobnosti čoveka, koju je moguće trenirati, da bude intuitivan, da prepoznaje obrasce i konstruiše ideje koje su istovremeno emocionalno značajne i funkcionalne.

Dejvid Keli

Prema Harvard Business Reviewu, trenutno smo svedoci pojave nove socijalne tehnologije koja ima potencijal da zauvek promeni način na koji radimo, stvaramo i obrazujemo se. Reč je o procesu Design Thinking, koji primenjuju neke od najuspešnijih kompanija, organizacija i edukativnih ustanova u svetu.

Šta je Design Thinking?


Design Thinking i Problem Solving je revolucionarni proces zasnovan na pronalaženju inovativnih rešenja za različite probleme. Reč je o kreativnom procesu koji od učesnika zahteva da saoseća i razume potrebe korisnika za koga se kreira rešenje, identifikuje i definiše probleme, brainstormuje i testira rešenja i prototipove. Drugim rečima, Design Thinking predstavlja angažovan i kreativan pristup problemima sa korisnikom/klijentom u centru u skladu sa zahtevima digitalnog doba i 21. veka.

Proces Design Thinking čini 5 faza:

  1. Empatija – istraživanje i razumevanje klijentovih/korisnikovih potreba;
  2. Definisanje – jasno artikulisanje uočenih potreba;
  3. Ideje – generisanje ideja i pretpostavki;
  4. Prototip – pristupanje izradi rešenja;
  5. Testiranje – isprobavanje i popravljanje rešenja.

Zahvaljujući ovako jasno definisanoj strukturi, koja podstiče učesnike u procesu na nove pristupe i inovativne ideje, Design Thinking savršeno korespondira sa digitalnim dobom, zbog čega polako zauzima ključnu ulogu kada je reč o savremenom poslovanju.

Naime, ovaj napredni pristup rešavanju problema ima široku primenu koja se pruža od uspostavljanja poslovnog modela za prodaju solarnih panela u Africi do optimizacije operacija velikih kompanija kakva je Airbnb.

Najuspešnije kompanije i organizacije u svetu kao što su IBM, Google, Airbnb, Pepsi i Nike koriste ovu inovativnu metodu, zahvaljujući kojoj postižu izuzetne rezultate i bez koje savremena proizvodnja i poslovanje polako postaju nezamislivi.

Istraživanja pokazuju da je Design Thinking danas neizostavan kod kompanija koje žele da napreduju. Naime:

  • kompanije sa pristupom Design Thinking imaju veći profit i povratak na investiciju;
  • 82% kompanija veruje da postoji jaka veza između kreativnosti i poslovanja;
  • 71% organizacija u kojima se koristi Design Thinking ističe da su im unapređeni timski rad i komunikacija.

Zbog svega ovoga najveći svetski poslodavci orijentisani su na to da zapošljavaju kandidate koji poseduju Design Thinking i Problem Solving veštine. To znači da njihovi radnici moraju da budu sposobni da istovremeno razmišljaju kreativno i kritički, budu okrenuti ka onome za koga se problem rešava, efikasno komuniciraju i beskompromisno deluju.

Današnji kandidati nemaju u dovoljnoj meri razvijene takve veštine, a one su ključne za napredak u dinamičnom i nestalnom okruženju 21. veka. Prema mišljenju nekih od najuspešnijih ljudi našeg doba, budućnost poslovanja leži upravo u sposobnosti ljudi da se naviknu na konstantne promene.

Upravo tu je velika uloga obrazovnog sistema.

Šta je Problem Solving?

Jedan od najvažnijih ciljeva obrazovanja trebalo bi da budu produktivni učenici koji mogu samostalno i kreativno da rešavaju različite probleme. Nažalost, tradicionalni školski kurikulum i kontrolni i pismeni zadaci često ne dozvoljavaju da se te osobine razviju u pravoj meri. Zbog toga najuspešnije nastavne prakse u svetu koriste Problem Solving.

Umesto da bubaju formule, činjenice i datume, Problem Solving zahteva od učenika da upotrebe svoje veštine razmišljanja da reše različite tipove otvorenih problema. Najbolji rezultati ostvaruju se kada učenici rade u grupi i kroz saradnju isprobavaju različita rešenja za određene probleme.

Šta uključuje Problem Solving?

Za razliku od običnih zadataka i testova, u problem solvingu ne postoji samo jedno rešenje. On podrazumeva kombinaciju različitih pristupa i odgovara različitim stilovima učenja, zbog čega se odlično slaže sa metodom za razvoj višestruke inteligencije.

Nastavni proces koji se bazira na problem solvingu višestruko angažuje učenike zahtevajući da istovremeno upotrebljavaju kognitivne kapacitete, kreativno i kritičko mišljenje, komunikacijske i timske sposobnosti. Zbog toga su rezultati koji se postižu na ovaj način izuzetni.

Prilikom rešavanja zadataka u okviru problem solving izazova, učenici obično prolaze 6 faza:

  1. „zastani, pogledaj, razmisli” – učenici se upoznaju sa problemom, traže informacije i tragove koji im mogu pomoći u rešenju, razlučuju bitno od nebitnog;
  2. prikupljanje informacija – učenici postavljaju pitanja kako bi sakupili sve neophodne informacije i povezali ih jedne sa drugima;
  3. brainstorming – učenici predlažu različita rešenja problema, upoređuju ih i traže najbolje;
  4. biranje najboljeg rešenja – učenici procenjuju različita rešenja i odlučuju se za najbolje;
  5. akcija – na osnovu svega urađenog, učenici kreiraju plan i sprovode u delo izabrano rešenje;
  6. provera – na samom kraju učenici procenjuju postignute rezultate.

Tokom svake od faza učenici usvajaju znanja, razvijaju veštine i stiču samostalnost u rešavanju problema, a ujedno jačaju i kolaboraciju. Zbog brojnih potvrđenih benefita koje pristup Probem Solving donosi u nastavi i s ciljem unapređenja obrazovanja, kreirano je Brainfinity takmičenje – prvo i jedino tog tipa u regionu.

Učenici od V do VIII razreda sastavljaju svoje timove, dobijaju zadatke i predlažu najbolja rešenja. Žiri u kom se nalaze najbolji profesori i stručnjaci za obrazovanje ocenjuje rešenja, a najuspešnije ekipe prolaze u finale, gde ih očekuju novi zadaci. Kako je za kratko vreme izazvao ogromno interesovanje svih generacija, Brainfinity se priprema na realizaciju još većih ideja – za sada je otkriveno da se pomera starosna granica i da u Brainfinity neće biti uključena samo deca. Septembar donosi još noviteta.

Obrazovanje mora da odgovori na realne potrebe

Glavni cilj obrazovanja u 21. veku jeste priprema učenika za budućnost koja nije lako predvidiva kao nekada. Zbog toga, pored stručnih (tvrdih) znanja, učenici moraju da steknu i fine veštine, koje će im omogućiti da budu kreativni, komunikativni, timski i liderski orijentisani. Samo na taj način moći će da se snađu u budućnosti bez obzira na to šta ona donosi sa sobom.

Zbog toga se Design Thinking primenjuje u sve više škola i na svim nivoima obrazovanja. Zahvaljujući ovom pristupu učenici oslobađaju svoju imaginaciju, grade kritičko mišljenje, proširuju emotivne i kognitivne perspektive. U starom sistemu učenici su odrastali u ljude koji su pre svega sposobni da reprodukuju znanje, dok bi u novom obrazovnom sistemu, zahvaljujući između ostalog i procesu Design Thinking i Problem Solving, trebalo da postanu lideri koji produkuju nova znanja i ideje.

Koliko god poslovanje i proizvodnja bili inovativni i kreativni, to neće značiti puno ukoliko te promene blagovremeno ne isprati i obrazovanje. Zbog proste činjenice što su nam potrebni ljudi koji će biti nosioci tih inovacija. Zato se može reći da je jedna od najvažnijih stvari današnjeg obrazovanja uspešna implementacija i primena procesa Design Thinking i Problem Solving u nastavi.


Najbolje svetske škole koriste Design Thinking i Problem Solving kako bi pripremile učenike za budućnost

Savremeno vreme traži savremene pristupe, a za uspeh u 21. veku od pojedinca se ne traži da bude hodajuća enciklopedija, već da na inovativan, kreativan i utemeljen način koristi znanja i pomera granice. Stoga neke od najprestižnijih obrazovnih ustanova u svetu svih nivoa obrazovanja već neko vreme u nastavi primenjuju ovaj jedinstven metod.

Pristup Design Thinking i Problem Solving posebno je važan u osnovnim školama jer, ukoliko se deca od malih nogu vežbaju u kritičkom mišljenju, kreativnosti, inovativnosti i upornosti u rešavanju problema, onda oni izrastaju u istinske učenike 21. veka koji se bez problema suočavaju sa izazovima koje moderno doba donosi.

Zbog svega ovoga Design Thinking i Problem Solving predstavlja jedan od najvažnijih pristupa u najboljim školama sveta.

Design Thinking u školama – Učenici kao inovatori

Tradicionalno učenje podrazumevalo je da se deca pripremaju za test i davanje tačnih odgovora. Međutim, u vremenu kad se gotovo na svako pitanje odgovor može pronaći na Google pretraživaču ovakav koncept obrazovanja doveden je u pitanje.

Ono što se očekuje od dece jeste da budu inovativna, kreativna i sposobna da rešavaju probleme. Ona moraju da se prilagode promenama i odgovore na izazove koje 21. vek nosi.

Zahvaljujući procesu Design Thinking i jasnoj strukturi na kojoj počiva, učenici postaju aktivni učesnici u nastavnom procesu. Njihovo mišljenje i glas se slušaju i poštuju, a oni sa druge strane preuzimaju odgovornost u kreiranju ideja i rešenja. Na taj način se kod dece otključavaju kreativni, kognitivni, emotivni i socijalni potencijali.

Cilj procesa Design Thinking jeste da od učenika napravi inovatora tako što mu omogućava da:

  • razvije kreativnost i samopouzdanje kako bi odgovorio na profesionalne, akademske i životne izazove;
  • preuzme pametne rizike bez straha od neuspeha i izgradi upornost u rešavanju problema;
  • prepozna i definiše probleme kako bi primenio inovativna i održiva rešenja;
  • uči iznova i iznova, upotrebljavajući različite koncepte uz stav koji kaže „ništa nije preveliko da bi bilo rešeno”;
  • razume vrednost timskog rada i povratnih informacija.

Design Thinking kod dece razvija ključne veštine za život i rad u 21. veku

Sa razvojem tehnologije javila se potreba za specifičnim veštinama koje će učenicima omogućiti da se lakše snađu u vremenima punim promene i inovativno odgovore na svaki izazov. Design Thinking razvija kod dece upravo veštine koje su neophodne svakom pojedincu za profesionalni i akademski uspeh u 21. veku:

  • kreativnost i inovativnost;
  • kritičko mišljenje i problem solving;
  • komunikaciju;
  • kolaboraciju.

Kako to izgleda?

Na primer: umesto da se detetu kaže da dizajnira auto, što bi podrazumevalo rad unutar već postavljenih obrazaca, od njega se traži da reši problem kako bi nesputano ispoljilo svoju kreativnost. U tom slučaju njegov zadatak postaje da dizajnira sredstvo kojim će se konkretni ljudi prebacivati s jednog mesta na drugo. Time dete dobija priliku za pristup out-of-the-box, što oslobađa inovativnost i vodi do važnih otkrića.

FUN FACT: Jedan od primera kreativnog i slobodnog razmišljanja koji se nalaze u osnovi procesa Design Thinking jeste i Hyperloop Ilona Maska. Naime, ovaj inženjer, preduzetnik i filantrop želeo je da reši problem saobraćajnih gužvi. Umesto da rešenje traži unutar već postojećih obrazaca i smišlja kako da izgradi metro, Mask je zauzeo širu perspektivu i razmatrao kako prebaciti ljude s jednog mesta na drugo. Tako je nastala ideja Hyperloop, sistema podzemnih cevi bez otpora vazduha i trenja, zahvaljujući kojima bi se brzina putovanja drastično povećala u odnosu na vozove i avion na udaljenostima ispod 1.500 kilometara.

Još jedan važan element modela Design Thinking and Problem Solving je emocionalna komponenta koju nosi. Naime, umesto da rešavaju probleme radi problema, deca se uče da ih rešavaju za konkretne potrebe stvarne ili izmišljene osobe. Na taj način ona postaju angažovanija, emotivno zainteresovana i fokusiranija. Ovo je posebno važno jer je u modernom svetu sve okrenuto korisniku za koga se nešto pravi, odnosno tome da svet u kome živimo bude bolji za sve.


5 faza procesa Design Thinking prilagođenih za decu

  1. Empatija – Deci se postavljaju sledeća pitanja koja im pomažu da upoznaju „korisnike”, njihove potrebe i probleme koje treba rešiti: Za koga to kreirate? Koje su njihove potrebe, problemi i želje? Sjajni rezultati se postižu i ako je onaj za koga se kreira rešenje drug ili član porodice kome dete može postavljati pitanja kako bi što bolje upoznalo problem.
  2. Definisanje – Nakon upoznavanja sa korisnikom lakše je definisati njegov problem koji zahteva rešenje. Na primer, osmisli torbu u kojoj je moguće nositi knjige, ali koja može da se pretvori i u šator.
  3. Brainstorming – U ovom delu deci treba dozvoliti svu slobodu u razmišljanju i predlaganju mogućih rešenja. Ovo je proces koji kroz nesputane predloge i razgovor treba da dovede do naslućivanja mogućih rešenja.
  4. Prototip – Pomoću LEGO STEM setova, 3D štampača i skenera, VR naočara i druge edukativne tehnologije deca pristupaju izradi rešenja. U ovakvim slučajevima najbolje se pokazuje da savremena tehnologija nikada nije cilj sama sebi, već vredno sredstvo u učenju i saznavanju sveta. Zahvaljujući njoj deca isprobavaju i stiču svoje inženjerske, kreativne, logičke i druge veštine. Stoga bi svaka škola trebalo da bude kvalitetno opremljena.
  5. Testiranje i prezentacija – Učenici prezentuju rešenje, odgovaraju na pitanja i isprobavaju da li ono zaista i radi. Ovo je sjajan način i da se rešenje popravi ukoliko se uoče neki nedostaci.

Savremeni osnovci – budući inovatori, kreativci, problem solveri

Pristup Design Thinking najviše podseća na prave poslovne procese koji se odvijaju u savremenim kompanijama, zbog čega učenici koji su imali prilike da se susretnu sa njim u nastavi postaju spremniji za zahteve tržišta od svojih vršnjaka koji nisu imali takvu priliku.

Najveća razvojna šansa Srbije i regiona leži u ranoj recepciji i primeni savremenih i proverenih svetskih trendova. Okretanje stvarnom svetu i realnim potrebama imperativ je razvoja i napretka društva.

Kada smo osnivali Savremenu osnovnu školu, između ostalog, vodili smo se idejom da je vreme da obrazovanje prestane da kasni za stvarnošću, odnosno:

učenici moraju dobiti znanja i veštine koji će biti traženi u budućnosti.

Stoga savremeni osnovci usvajaju znanja uz upotrebu najkvalitetnije edukativne tehnologije i kroz primenu modernih holističkih pristupa kakvi su Teorija višestruke inteligencije Hauarda Gardnera, STEAM i projektna nastava.

U ovu grupu inovativnih pristupa spada i Design Thinking. Kroz redovne časove i vannastavne aktivnosti naši osnovci od samog početka stiču sposobnosti da problemima pristupe kroz proces Design Thinking. Ohrabrujući se da samostalno, inovativno i sa empatijom rešavaju probleme, osnovci izrastaju u radoznale, samouverene i kreativne ljude koji svoja znanja i veštine upotrebljavaju za dobrobit planete i čovečanstva.

Design Thinking and Problem Solving pristup Savremene omogućava našim učenicima da u podsticajnoj i ohrabrujućoj atmosferi slobodno razviju sve svoje talente i nauče kako da iskoriste svoj potencijal.

U nastojanju da naši učenici budu u korak sa vršnjacima iz sveta, upotreba pristupa Design Thinking predstavlja važan element. Stoga je potrebno da svi učesnici obrazovanja u društvenom i privatnom sektoru rade na implementaciji ovog procesa u nastavi. Učitelji, nastavnici i pedagozi Savremene svoja iskustva nesebično dele sa svima koji to žele i tako postojano doprinose promenama koje naš sistem stavljaju na svetsku mapu obrazovanja.

Izvor: MIT Sloan

Оставите одговор