Kratka istorija veštačke inteligencije

Veštačka inteligencija se danas često predstavlja kao iznenadna revolucija. Kao nešto što se „dogodilo preko noći“. U stvarnosti, AI je rezultat decenija sporog, često razočaravajućeg, ali istrajnog rada.

Ovo nije kompletna istorija tehnologije. Ovo je pročišćen pregled ključnih trenutaka – onih u kojima se zaista nešto promenilo u načinu na koji mašine razmišljaju, uče i donose odluke.

1950 – Pitanje koje je sve pokrenulo

Alan Turing u radu “Computing Machinery and Intelligence” postavlja pitanje koje je i danas aktuelno: „Mogu li mašine da misle?“
To nije bio tehnički problem. Bio je to izazov načinu na koji razumemo inteligenciju.

1956 – Rođenje discipline

Na Dartmouth workshop-u nastaje termin artificial intelligence.
Prvi put se javno izgovara ideja da se inteligencija može formalizovati, modelovati i reprodukovati.

1959 – Pravila i logika

General Problem Solver predstavlja ranu simboličku AI.
Pretpostavka je jasna: ako znamo sva pravila, možemo automatizovati razmišljanje.
Ispostaviće se da svet ne funkcioniše po pravilima koja možemo unapred nabrojati.

1973 i 1987 – Dve AI zime

Prevelika očekivanja, slabi rezultati i ograničena računarska snaga dovode do dva perioda zastoja. Finansiranje se povlači. Entuzijazam nestaje.
AI ne nestaje, samo se povlači u tišinu.

1975 – Ekspertni sistemi

MYCIN pokazuje da znanje može biti kodirano i primenjeno sistemski. Iako nikada nije ušao u masovnu upotrebu, dokazao je da AI može imati realnu, praktičnu vrednost.

1988-1989 – Promena paradigme

IBM i NASA uvode statistički pristup učenju.
Umesto pravila – podaci.
Umesto objašnjenja – verovatnoća.
Ovo je trenutak kada AI prestaje da se programira i počinje da se uči.

1997 – Prva simbolična pobeda

Deep Blue pobeđuje Garryja Kasparova. Ne zato što razmišlja kao čovek, već zato što računa drugačije.
Postaje jasno: mašine neće misliti kao mi, ali i ne moraju.

2002-2009 – Podaci kao temelj

Automatizovani sistemi preporuka i rad “The Unreasonable Effectiveness of Data” potvrđuju novu realnost: jednostavni modeli, uz dovoljno podataka, često nadmašuju kompleksne.
AI prestaje da bude teorija. Postaje infrastruktura.

2012 – Duboko učenje

Neuronske mreže konačno dobijaju uslove za rad u velikoj skali. Računarska snaga i količina podataka menjaju granice mogućeg.
Počinje savremena era AI-ja.

2016 – Intuicija bez intuicije

AlphaGo pobeđuje jednog od najboljih Go igrača sveta. Igra koja se smatrala domenom ljudske intuicije pada pred sistemom koji nikada nije „razumeo“ igru, ali ju je savladao.

2018-2022 – AI izlazi iz laboratorije

Autonomni sistemi, AlphaFold i generativni modeli pokazuju da AI više nije eksperiment.
Postaje alat. Postaje standard.
ChatGPT čini AI vidljivim široj javnosti.

2024 – Ulazak u fazu odgovornosti

Regulacija veštačke inteligencije više nije pitanje tehnologije, već društva. Počinje faza u kojoj se ne pita šta AI može, već šta sme.