Kada rad postane luksuz

Kada više ne moraš da radiš – ono što stvaraš postaje tvoje pravo ja.

Budućnost u kojoj rad nije obaveza već izraz, u njoj smisao života postaje valuta.

“AI and robots will replace all jobs. Working will be optional, like growing your own vegetables, instead of buying them from the store.”
Elon Musk

U ekonomiji koja više ne traži ljudski rad, ono što preostaje nije pitanje kako ćemo raditi, već zašto.
Kada veštačka inteligencija preuzme svaku potrebu, jedino što ostaje čoveku jeste potreba da stvara bez potrebe.
Da radi jer želi, ne zato što mora.

U tom svetu, „rad“ prestaje da bude sredstvo za život i postaje oblik izražavanja – kao umetnost, vrtlarstvo, stvaranje muzike ili gajenje sopstvenog povrća.
Neko će birati da ne radi.
Ali oni koji nastave, radiće iz unutrašnje discipline, radoznalosti i potrebe za smislom.

To je paradoks budućnosti:
kada rad više ne donosi novac, postaće najskuplja forma luksuza,
vreme provedeno u stvaranju nečega što ne moraš da napraviš.

Obrazovanje u svetu bez potrebe

Ako rad postaje izbor, onda obrazovanje mora postati put ka samopoznavanju, a ne samo obuka za tržište.
Umesto da uči mlade kako da zarađuju, mora ih naučiti ko su kada novac više nije cilj.
Mora probuditi unutrašnju radoznalost, estetiku, empatiju, sposobnost da misle, stvaraju i povezuju ideje.

Škole koje ostanu zatvorene u modelu „pripreme za posao“ nestaće zajedno s poslovima.
One koje razumeju da svet sutrašnjice neće tražiti radnike, nego mislioce, stvaraoce i svesne ljude, postaće novi stub društva.

Budućnost u kojoj je rad luksuz, a smisao valuta. To je ekonomija u kojoj će se obrazovanje pretvoriti u umetnost oblikovanja čoveka koji zna zašto stvara.

Kada se svet automatizuje do kraja jedino što ostaje autentično je ljudska svest.