Većina obrazovnih ustanova svoju budućnost i dalje planira kroz isto pitanje: Koliko nam još učionica treba? Mislim da je to pogrešno pitanje. Ako se način na koji učimo, radimo, stvaramo i komuniciramo menja brže nego ikada, nema mnogo smisla da obrazovnu infrastrukturu za narednih trideset ili pedeset godina projektujemo prema modelu škole nastalom za potpuno drugačiji svet. Ne treba nam ...

Inteligencija se ne prepoznaje po tome koliko neko zna. Mnogo bolje se vidi po tome šta radi kada ne zna. Nikada nije bilo lakše ostaviti utisak obrazovanog čoveka. Informacije su svuda. Pretraživači su nam dali pristup gotovo celokupnom ljudskom znanju, a veštačka inteligencija danas može za nekoliko sekundi da objasni temu, pronađe argumente, napravi analizu i sastavi odgovor koji zvuči ...

Najviše problema u životu nisam imao sa ljudima koji nisu dovoljno znali. Imao sam ih sa ljudima koji nisu dovoljno znali, ali su bili potpuno zadovoljni sobom. To je velika razlika. Neznanje nije problem samo po sebi. Čovek može da nauči. Nedostatak iskustva takođe nije problem. Iskustvo dolazi vremenom. Ni prosečne sposobnosti nisu problem. Većina ljudi je, uostalom, u većini ...

Ponekad je najteže promeniti ono na šta smo toliko navikli da više ni ne primećujemo da je moglo biti drugačije. Škola je dobar primer. Deca iste godine rođenja dolaze u isto vreme, ulaze u učionice, sede u parovima u klupama okrenutim ka tabli, uče predmet po predmet, čas traje 45 minuta, zvono prekida ono što su radili, nastavnik prelazi na ...

Kada sam pre gotovo dve decenije razvijao koncept i osnovao ITHS, ideja je bila jasna: napraviti srednju školu koja će mladim ljudima ponuditi obrazovanje za svet informacionih tehnologija. U to vreme to je bio pogled unapred. Informacione tehnologije su protelklih decenija menjale privredu, stvarale nova zanimanja i postajale jedna od najperspektivnijih oblasti za mlade ljude. Smatrao sam da nije dovoljno ...

Roditelji uglavnom žele da svojoj deci obezbede ono što sami možda nisu imali: sigurnost, dobre uslove, kvalitetno obrazovanje, putovanja, tehniku, mogućnosti i život bez nepotrebnih odricanja. U tome nema ničeg pogrešnog. Naprotiv, prirodno je da roditelj želi da dete zaštiti od teškoća kroz koje je sam prolazio. Problem nastaje kada pokušavajući da detetu uklonimo svaku prepreku uklonimo i iskustva kroz ...

Postoji zanimljiv izraz koji se vezuje za Stiva Džobsa – Reality Distortion Field. Na prvi pogled zvuči kao nešto negativno. Kao sposobnost da se ignorišu činjenice ili živi u iluziji. Ali zapravo nije to. Ovaj izraz opisuje sposobnost da neko vidi buduću realnost pre nego što ona postane očigledna svima ostalima. Ne radi se o poricanju stvarnosti. Radi se o ...

Dugo smo verovali da se kvalitet obrazovanja meri kvalitetom programa, profesora, diploma i količinom znanja koju institucija može da prenese studentima. I dugo je to bilo dovoljno. Danas više nije. Ne zato što znanje više nije važno. Nego zato što je prvi put u istoriji znanje postalo svuda dostupno. Informacije više nisu privilegija institucija. AI alati približavaju ekspertizu gotovo svakome. ...

Postoji rečenica koja zvuči kao kritika društva. U stvarnosti, ona je dijagnoza pojedinca. „Biti zdrav ne znači biti dobro uklopljen u duboko bolesno društvo.” Jiddu Krishnamurti Većina ljudi ovu misao razume kao poziv na bunt. Ja je vidim kao poziv na distancu.Ne moraš da se boriš protiv sistema, ali moraš da razumeš u kakav sistem pokušavaš da se uklopiš.   ...

Ne verujem u teorije zavere kao zamenu za razmišljanje. Ali isto tako ne verujem ni u naivnu ideju da će se svet „sam od sebe“ kretati u pravcu koji je dobar za pojedinca. Živimo u vremenu u kojem se odgovornost sistematski izmešta sa pojedinca na institucije, a zatim nam se te iste institucije nude kao spasioci. To nije slučajno. To ...