Lični potpis: priča iza VK identiteta
Čemu moje ime na flaši vina? Ili na paru manžetni?
Volim da stvaram. Razvoj obrazovnih ustanova zauzima veliki deo mog života, ali ta potreba postoji i izvan posla. Privlači me i kada ideja dobije oblik predmeta koji mogu da uzmem u ruku, koristim ili poklonim nekome. Zanimaju me materijal, boja, pakovanje, sitnice koje se primete tek kada se kutija otvori.
Taj deo stvaranja mi je drag upravo zato što je neposredan. Predmet ima svoju veličinu, težinu, površinu. Nije svejedno kako stoji u ruci ili kako izgleda kada se izvadi iz pakovanja.
U VK identitetu ima mog ukusa i zadovoljstva da razvijam nešto zato što mi se dopada. Da, i kutija čokolade nosi moje ime. U tome ima i malo igre.
Na predmetima iz kataloga ponavljaju se crna, siva i zlatna, kvadratni znak i moj potpis. Dopada mi se kako isti znak izgleda na tkanini rokovnika, etiketi vina i kutiji za olovku. Predmeti su različiti, a ipak pripadaju istoj celini.
Kutija je prvo što neko vidi. Predmet ostaje i kada se ona odloži. Zanimljivo mi je da oba dela osmislim tako da mi bude drago i da ih koristim i da ih poklonim.
Ovakav rad mi prija i zbog slobode koju daje. Mogu da se bavim nijansom ili oblikom kutije bez potrebe da svaku odluku pretvorim u poslovni plan. Ponekad mi je dovoljno da nešto lepo izgleda i da želim da ga koristim.
Lepa kutija privuče pažnju. Olovka onda mora da opravda što smo je otvorili. Ako je neprijatna za pisanje, uzalud znak na njoj. Zato sebi postavljam jednostavno pitanje: da li bi je neko koristio i kada moje ime ne bi bilo na njoj?
Voleo bih da je uzme zato što mu odgovara. I da je uzme ponovo. Tada i ime na njoj dobija više smisla.
Kartica „With compliments“ ostavlja prostor da poklonu dodam ličnu poruku. Da napišem zašto sam nešto izabrao baš za tu osobu. Taj mali dodatak mi je važan. Isti predmet može da bude usputan gest ili znak da ste zaista mislili na nekoga.
To što se meni dopada neka flaša vina ili rokovnik još ne znači da će obradovati osobu kojoj ih dajem. Volim da biram, ali mi je jednako važno da izaberem nešto u čemu će ta osoba uživati.
Na manžetnama je znak mali i diskretan. Na kutiji čokolade odmah se vidi. Zanimljivo mi je kako isti inicijali mogu da budu detalj koji se tek otkriva ili da odrede izgled celog pakovanja.
Nekome će se dopasti baš taj izbor, nekome neće. To prihvatam kao deo ličnog izraza. Važno mi je da ono što predstavim odgovara mom ukusu, čak i kada taj ukus nije svačiji.
U biografiji su škole, projekti, godine i funkcije. U ovim predmetima vide se i moj ukus i pažnja koju volim da posvetim detaljima.
A ako neko tu olovku zadrži uz sebe zato što voli njome da piše, onda je moj potpis na pravom mestu.
