Obrazovanje sutrašnjice prema Svetskom ekonomskom forumu – održivije, otpornije, pravičnije, inkluzivnije, digitalnije, zelenije

Najava postpandemijskog „velikog reseta” društva

Pedeset prvi godišnji sastanak Svetskog ekonomskog foruma („World Economic Forum”) održan je pod geslom „Veliki reset”, koje sažima odlučnost čovečanstva da se zajedničkim snagama iščupa iz kandži koronavirusa i da postpandemijski svet izgradi na održivijim, otpornijim i pravičnijim temeljima.

Učesnici su tokom događaja naglašavali potrebu jedinstvene kolektivne borbe kako bismo zajedno prebrodili izazove prouzrokovane pojavom i širenjem virusa COVID-19, a ovu godinu su označili kao „ključnu za obnovu poverenja”. Povrh toga, fokus njihovih međusobnih diskusija je bio na oblikovanju politika i partnerstava u 2021. godini.

Kada je reč o obrazovanju, posebno zanimljivi bili su dijalozi poput „Reimagining Education”, „Humanizing Technology” i „Improving Science Literacy”, koji su iznedrili nove ideje i preciznije usmerili svetske obrazovne strategije.

Svetski ekonomski forum 2021. u „twin” formatu

Već pedeset godina predstavnici vlasti, biznis sektora, građanskog društva i akademske zajednice okupljaju se kako bi razgovarali o aktuelnim temama od planetarnog značaja na Svetskom ekonomskom forumu u Davosu u Švajcarskoj, inače najvišem gradu u Evropi smeštenom na više od 1.500 m nadmorske visine.

Ove godine, usled specifične situacije i predostrožnosti zbog pandemije, manifestacija se, umesto u tradicionalnom obliku, održava se u dve faze, odnosno u „twin” formatu. Prva faza, organizovana online, jeste za nama, a druga će tek uslediti u avgustu u Singapuru, kako je saopšteno. Učesnici će se tada naći licem u lice kao i prošlih godina.

Globalna zdravstvena kriza imaće dugoročne posledice po političke, privredne i društvene sisteme. Poteškoće s kojim smo se suočili u toku prošle godine dovele su nas do kritične prekretnice. Pandemija je pokazala da nijedan pojedinac niti institucija ne mogu samostalno da se „obračunavaju” sa ekonomskim, ekološkim, socijalnim i tehnološkim izazovima našeg složenog, međuzavisnog sveta. S obzirom na to da su reforme sve hitnije, predstoji nam donošenje presudnih odluka i „resetovanje” prioriteta. Određene dugo odlagane sistemske promene već su započete.

Takozvani novi društveni ugovor, prema tvrdnjama eksperata sa Svetskog ekonomskog foruma, treba da se bazira na ljudskom dostojanstvu i pravdi. Insistira se da ekonomski razvoj i društveni napredak treba da teku uporedo.

Sa zajedničkim izazovima treba da se izborimo – zajedničkim snagama!

Svetski ekonomski forum otvorio je kineski predsednik Si Đinping ističući da „podeljeni svet ne može da se izbori sa zajedničkim izazovima”. Kako je konstatovao čelnik jedne od najvećih svetskih ekonomskih sila, ako se krene pogrešnim putem konfrontacije, na kraju će biti naneta šteta interesima svih zemalja i biće žrtvovana dobrobit svih ljudi.

Prema navodima Đinpinga, s ciljem zaštite jednakih prava razvoja svih država i promocije konkurencije zasnovane na pravičnosti i pravdi, moramo da se pridržavamo načela uzajamne i obostrane koristi, multilateralizma i međunarodnih konsultacija. Veliki broj izuma na polju tehnologije i edukacije potiče upravo iz Kine, a kineski predsednik je u sličnom maniru govorio i o njima. Inovacije treba da služe celom čovečanstvu, a ne da budu instrument za ograničavanje drugih zemalja, što iziskuje intenzivan rad na povećanju internacionalne solidarnosti i saradnje.

Online forumu prisustvovala je i nemačka kancelarka Angela Merkel.

U svom obraćanju ona je pomenula velike poteškoće Evrope da digitalizuje sektore zdravstva i obrazovanja. Pored digitalne, osvrnula se i na zelenu tranziciju kao sredstvo za dostizanje klimatske neutralnosti. Težnje za ozelenjavanjem planete mogle bi da se obistine, između ostalog, i zahvaljujući platformi „UpLink”, osnovanoj na Svetskom ekonomskom forumu 2020. godine. Ona okuplja više od 10.000 inovatora iz različitih krajeva sveta koji nude rešenja namenjena zauzdavanju ilegalnog ribolova, premošćavanju nejednakosti i sličnom.

Prema mišljenju kancelarke, da bi se uspostavila otpornija privreda u skladu s postulatima održivog razvoja, odlučujući faktor jeste globalno delovanje.

Čak i da izjave političara ostanu samo deklarativnog karaktera, njima je svakako najavljeno potpuno drugačije ustrojstvo sveta u budućnosti u odnosu na ono koje poznajemo, a transformacija će se odraziti i na obrazovanje. Ono će poput društva i samo biti održivije, otpornije, pravičnije, inkluzivnije, digitalnije i zelenije.

O promeni obrazovne paradigme, odgovornoj upotrebi veštačke inteligencije, „velikim idejama”… na jednom mestu

Slično kao i političari u svojim govorima, naučnici su u toku polemika uzeli u obzir postojeću krizu i pravce u kojima će se svet kretati ubuduće. Prvenstveno je bilo reči o neophodnosti toga da se đaci pripreme da sami prepoznaju znanja koja će im biti potrebna za kvalitetno upravljanje karijerom.

Zajednički imenitelj različitih koncepcija, vizija i sudova, usmerenih na promenu obrazovne paradigme, na Svetskom ekonomskom forumu bio je osposobljavanje učenika za korišćenje transverzalnih veština i podsticanje na neprekidan individualni napredak. Obrazovni sistem „Savremena” još od svog osnivanja školuje đake tako da razvijaju set ovih životno važnih kompetencija među kojima su inventivnost i kreativnost, komunikacija, kolaboracija i odgovornost, istovremeno im usađujući ljubav prema celoživotnom učenju.

Puko „upijanje” znanja o događajima, objektima i sličnom ima sve je manje korisno kako za školovanje, tako i za stručnost. Prema mišljenju zagovornika ove teorije, tu paradigmu ispraznog memorisanja gradiva bi zbog njene neefikasnosti trebalo potpuno napustiti i preusmeriti se na obuku učenika da razmišljaju o procesu učenja, kako da funkcionišu u timu i analiziraju dešavanja u svojoj okolini.

S obzirom na to da je prilično teško kvantifikovati stepen ovladavanja transverzalnim veštinama kod učenika poput kritičkog razmišljanja, finansijskog menadžmenta i timskog rada, učesnici Svetskog ekonomskog foruma su preporučili da se kroz udruženu saradnju naučnih krugova i stručnjaka osmisle preporuke za nacionalna tela koje će se ticati reformisanja sistema obrazovanja. Jedan od aspekata svakako bi predstavljala promena parametara prema kojima se vrednuje uspeh, odnosno ocenjivanja.

Učesnici su izneli i niz drugih smernica za obrazovne sisteme. Neke od njih su:

• propagiranje kulture meritokratije u zapošljavanju;
• aktivno učešće u programima stručnog i tehničkog obrazovanja;
• pružanje pravovremenih i sveobuhvatnih nastavnih planova i programa za prekvalifikaciju i usavršavanje zaposlenih;
• isplata poštenih zarada koje omogućavaju zaposlenima da zadovolje svoje osnovne potrebe;
• uključivanje radnika u poslovne i društvene procese…

Na Svetskom ekonomskom forumu pokrenuta je i Inicijativa za odgovornu upotrebu veštačke inteligencije u skladu sa javnim interesom.

„Growth” vs. „fixed mindset”

Potegnuvši pitanje zaokreta edukacije od trenutnog rutinskog baratanja činjenicama i informacijama ka savladavanju „velikih ideja” i svrhovitih veština i primeni metoda razmišljanja koji podržava rast i razvoj („growth mindset”), učesnici Svetskog ekonomskog foruma su složni da je takav vid obrazovanja posebno bitan za mlađu decu.

Koncept učenja koji podrazumeva „growth mindset”, kako je to pojasnila profesorka Angela Dakvort sa Univerziteta u Pensilvaniji, govori da naši talenti i sposobnosti mogu konstantno da se razvijaju predanim radom, ali i na mnoge druge kreativne načine. Nasuprot toga stoji pojam „fixed mindset” koji zapravo počiva na našim predubeđenjima da u nečemu nismo dobri, te ćemo prestati da usavršavamo odgovarajuće veštine.

Naučnica je navela i konkretan primer rada sa decom koji potvrđuje njene konstatacije: profesor Dejvid Jeger mališane je podučavao jednom vrlo sličnom terminu, koji se i posmatra kao deo koncepta „growth mindset” – „plastičnost mozga” („brain plasticity”). Praktičnim vežbama i pričom da je njihov mozak sposoban i za predmete za koje su ih drugi predavači ili roditelji možda demotivisali poput jezika i matematike,

Jeger ih je bodrio da budu otvoreniji prema učenju i posledično uspešniji u tom poduhvatu, što je empirijski dokazano boljim rezultatima njegovih đaka i unapređenjem njihovih performansi.

Reforme obrazovanja i ekonomije ruku pod ruku

U okviru segmenta koji se ticao veze između obrazovanja i ekonomskih reformi, najviše se govorilo o održivom razvoju i otkrićima koja treba da dovedu do njega. Učesnici su se složili da je preobražaj obrazovnog sistema jedan od pravaca delovanja kojim ćemo omogućiti dostizanje tog ideala 21. veka. Obrazovni kadar treba da primenjuje „problem solving” pristup kako bi i naraštaji koje podučavaju i sami postali „problem solveri”.

LINKgroup na Svetskom ekonomskom forumu

Obrazovanje, kao osnovna misija LINKgroup, ne podrazumeva samo nastavu, realizaciju relevantnog i primenjivog kurikuluma, sadržaj i distribuciju znanja i ispite, već težnju da u svim aspektima formalne i neformalne institucije pomognu svojim đacima, polaznicima i studentima da budu uspešniji i bolji i da izgrade nove ili unaprede već postojeće karijere.

S tim na umu, predstavnici kompanije uzimaju učešće u bitnim događajima poput Svetskog ekonomskog foruma zarad praćenja aktuelnosti, razmene vrednih iskustava sa svojim kolegama, inspiracije i neprestane modernizacije edukativnih procesa i usluga u ustanovama u sastavu LINKgroupa.

Svoju viziju kompanija ostvaruje već 25 godina, a svaki uspešan i zadovoljan đak, polaznik ili student predstavljaju dokaz toga.