Pobeda naučnika i istraživača: Više od 100 milijardi evra izdvojeno za programe Erasmus+ i Horizon Europe

Evropski zvaničnici su iz krize izazvane pandemijom naučili bitnu lekciju: podrška obrazovnom i naučnom sistemu mora biti bolje planirana i podržana značajnijim finansijskim sredstvima. S tim na umu, postigli su dogovor o budžetu Evropske unije u okviru koga su finansijska sredstva za programe Erasmus+ i Horizon Europe uvećana za 6,2 milijarde evra u odnosu na ona koja su dogovorena na julskom sastanku Evropskog saveta.

Uz redovan budžet, usvojen je i sporazum o Planu oporavka (Recovery Plan), na osnovu koga će za saniranje štete nastale nakon pandemije biti izdvojeno 750 milijardi evra. Pored ulaganja u rešavanje ovog problema, predviđene su i investicije u zelenu i digitalnu tranziciju, koja bi trebalo da prožima sve aspekte društva.

Prilikom postizanja sporazuma o budžetu, predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen istakla je da će Plan oporavka pomoći da se izazov pandemije pretvori u priliku za rast vođen zelenom i digitalnom tranzicijom.

U tome se slaže i predsednik Evropskog saveta Šarl Mišel. On je na svom nalogu na Tviteru napisao da pandemija neće monopolizovati evropske prioritete i viziju budućnosti, te da će postpandemijski svet biti zeleniji, digitalniji i moderniji.

Upravo se iz izjava političkih zvaničnika naslućuje da će okosnicu budućih programa, projekata i planova predstavljati ekologija, očuvanje biodiverziteta i prirodnih resursa uopšte, klimatska neutralnost i sveukupni održivi razvoj, ali i digitalizacija i modernizacija svih aspekata društva. Ove promene nabolje sprovodiće se i u obrazovanju.

Erasmus+: Više sredstava + manje komplikacija pri apliciranju = više korisnika

Novi Erasmus+ i Horizon programi, pored porasta finansijskih sredstava, donose sa sobom i nova, olakšana pravila apliciranja za fondove i grantove, kao i pojačan fokus na pojedine oblasti koje su već prepoznate u sklopu programa i politika Evropske unije, pre svega očuvanje životne sredine i osavremenjivanje poslovanja i života Budžet Erasmus+ programa za period od 2014. do 2020. godine iznosio je 14,7 milijardi. Tokom tri decenije njegovog postojanja u programima mobilnosti i projektima učestvovalo je više od deset miliona ljudi. Povećanjem Erasmus+ budžeta, Evropska unija namerava da podrži više ljudi. Zbog pojačanih migracija i demografskih promena, u Evropi je skočio broj mladih migranata, međutim, njihov položaj na tržištu rada i u sistemu obrazovanja je vrlo nepovoljan, te se planira i njihovo uključenje u Erasmus+.

Veći broj korisnika programa ne očekuje se samo zbog većeg budžeta već i na osnovu toga što je proces apliciranja lakši nego u prošlosti. Mnogi su se obradovali zbog pojednostavljenih procedura, smatrajući da će one doprineti obimnijoj uključenosti u Erasmus+ program, a posledično i povišenom kapacitetu za inovativnost i konkurentnosti. U okviru novog budžeta dostupne finansije veće su za 2,2 milijarde u odnosu na budžet predložen na zasedanju Evropskog saveta u julu ove godine (23,4 milijarde).

Kao što su zvaničnici Evropske unije već najavili, jedan od fokusa programa biće i zelena i digitalna tranzicija. On će pokriti i posebne programe namenjene obrazovnom kadru, programe rodne ravnopravnosti, programe za visoko obrazovanje i druge. Erasmus+ će i dalje služiti kao instrument za uspostavljanje Evropskog prostora obrazovanja (European Education Area), čiji bi nastanak trebalo da ubrza otvaranje novih radnih mesta, podstakne ekonomski rast i unapredi društvenu koheziju.

Evropska komisija je pokrenula inicijativu za formiranje Evropskog prostora obrazovanja do 2025. godine kroz definisanje šest dimenzija delovanja: kvalitet obrazovanja i obuka, inkluzija i ravnopravnost polova, zelena i digitalna tranzicija, obrazovni kadar, visoko obrazovanje i geopolitička dimenzija.

Srbija je 2019. godine postala punopravna članica Erasmus+ programa, što je učešće naših organizacija, ustanova i građana podiglo na viši nivo. Na taj način stvorena je prilika da mnogo više škola, studenata, učenika i nastavnog kadra iz naše zemlje učestvuje. Očekuje se da će članstvo rezultovati internacionalizovanjem obrazovnih institucija i unapređivanjem kvaliteta nastave u njima.

Uvođenje i primena kvalitetnih međunarodnih praksi u obrazovnom sistemu Srbije motivisaće aktere da i oni sami pruže primer svojim kolegama iz regiona i Evrope, što će uticati na pozitivne promene, kako u državnom tako i u privatnom obrazovnom sistemu. Edukativni procesi već su se našli na udaru pandemije koronavirusa, potrebe za onlajn učenjem i sveobuhvatne dominacije inovativnih tehnologija, a ova situacija će sigurno ostaviti neizbrisiv trag i promene koje su već počele da se odvijaju neće se zaustaviti.

Na horizontu i povećanje budžeta za Horizon

Budžet je uvećan i za program Evropske unije za inovacije i istraživanja Horizon Europe, i to za dodatne četiri milijarde evra na dogovorenih 79,9 u okviru julskog sastanka Evropskog saveta. Povećanje se tretira kao pobeda naučnika i istraživača koji su se za to zalagali, posebno imajući u vidu neophodna medicinska istraživanja koja će izvesti čovečanstvo na pravi put u borbi protiv koronavirusa.

Za promenu budžeta su se zalagale mnoge ugledne naučne institucije kao što je Max Planck Society, koja ima jak uticaj i reputaciju u naučnim krugovima, ali i Evropski istraživački savet (ERC) i Evropski parlament. One veruju da se u pregovorima o dodeli sredstava u sklopu okvirnog programa posebna pažnja mora posvetiti ne samo kratkoročnim merama za prevazilaženje trenutne krize već i jačanju naučnog istraživanja na duge staze.

Dosadašnji uspeh sprovedenih okvirnih istraživačkih programa mora se nastaviti, pre svega kroz evropske programe, otvaranje evropskih karijernih puteva, umrežavanje i saradnju među istraživačkim ustanovama, multidisciplinarne analize i jačanje visoko obećavajućih istraživačkih regiona u Evropi. Naučnici iz Srbije koji razvijaju znanja i proizvode korišćenjem fondova iz ovog programa moći će da pariraju evropskim kolegama i da doprinesu istraživačkim procesima koje će kasnije i primeniti u radu sa svojim studentima.

Postoji veliki potencijal za povezivanje univerziteta i školskog sektora i promociju nauke među učenicima koji već godinama pokazuju povećano interesovanje za studije na fakultetima koji se bave tehničkim i medicinskim naukama.

Kako protiče unapređivanje kvaliteta obrazovnih programa u Srbiji kroz Erasmus+ i Horizon Europe?

Erasmus+ i Horizon Europe pružili su nove mogućnosti akterima u obrazovnim i naučnim institucijama u zemlji i regionu. LINK Educational Alliance već koristi sve prednosti ovih programa kako bi dodatno unapredio kvalitet školovanja u svim ustanovama u svom sastavu, uključujući učešće u projektima mobilnosti radne snage i međunarodne saradnje. LEA pomno prati Erasmus+ i Horizon Europe, pre svega zbog najavljene pomoći za razvoj veštačke inteligencije, koju već uveliko implementira u svoje edukativne procese.

U domaćem i regionalnom obrazovnom sistemu ustanove LEA opravdano nose epitet stvarno drugačijih, koje primenjuju inovativne nastavne pristupe orijentisane na razvoj i jačanje najvažnijih kompetencija 21. veka, spremajući sadašnje generacije za izazove budućeg društva. Kao predvodnici u razvoju najnovijih dostignuća i standarda u oblasti obrazovanja, institucije su potpisivanjem čak 8 međunarodnih saradnji sa Erasmus+ partnerima započele značajne pionirske i revolucionarne projekte koji će kreirati novu tehnološku i didaktičko-metodičku obrazovnu eru, ali i pružiti značajan doprinos u drugim oblastima modernog doba.

Kroz evropske programe obrazovne institucije u Srbiji imaju sjajnu priliku za jačanje i sprovođenje korenitih promena u društvu. Na nama je da je ne propustimo i time doprinesemo zadržavanju mladih ljudi u našoj zemlji i povezivanju sa evropskim obrazovnim prostorom!