Globalno građanstvo: Učiti da znamo, radimo, bivamo i živimo zajedno

Povezivanjem učenja, prakse, informisanja i delovanja obrazovanje treba da podstakne intelektualni i emocionalni razvoj pojedinca, da nam izgradi osećaj društvene odgovornosti i solidarnosti i da nas poduči da primenimo načela ravnopravnosti u svakodnevnom životu. Kroz školovanje bi trebalo da razvijamo svest i da se naučimo vrednostima i oblicima ponašanja koji su neophodni za pozitivnu promenu društva.

Obrazovanje nam daje duboko razumevanje da smo povezani kao građani globalne zajednice i da su naši izazovi međusobno povezani.

Ban Ki Mun

Iako je svet sve povezaniji, i dalje se krše ljudska prava, ne poštuju se razlike i remete se mir i stabilnost. Kod ljudi je sve češća otuđenost, nedostatak empatije i brige za svet oko sebe. Ove osobine ne zaobilaze ni decu. Ona od malih nogu sve više pokazuju nezainteresovanost za ljude i dešavanja u svojoj okolini. S ciljem blagovremenog ublažavanja posledica ovakvog ponašanja i kao odgovor na izazove s kojima se svakodnevno suočavamo nastalo je globalno građanstvo.

Šta uključuje obrazovanje o globalnom građanstvu?

Cilj koncepta globalnog građanstva u obrazovanju jeste da nas vodi ka svetu u kome vladaju pravda i jednakost i u kome su ljudska prava temeljna vrednost. Ideja je da učenici svih starosnih grupa postanu promoteri mirnijih, tolerantnijih i sigurnijih društava. Kroz obrazovanje se đacima usađuju vrednosti, stavovi i ponašanje koji podržavaju globalno građanstvo. Oni se uče da razvijaju posvećenost i mir u društvu, da poštuju ljudska prava i da se upravljaju prema postulatima održivog razvoja. Globalno građanstvo se odnosi na osećaj pripadnosti široj zajednici i čovečanstvu, a kroz nova znanja i veštine učenici bi doprineli pravednijem i bezbednijem svetu.

Kako bi se u potpunosti ispunila ideja globalnog građanstva, potrebna je priprema učenika od samog početka obrazovanja kroz sve nivoe do odrasle dobi. Kroz različite programe oni razvijaju sposobnost razumevanja prava i odgovornosti, globalnih pitanja i veze između globalnih, nacionalnih i lokalnih sistema. Učenici stiču znanja i veštine razmišljanja koji su im potrebni za bolje razumevanje sveta i njegovih složenosti. Uče da prepoznaju i cene razlike koje postoje u kulturi, jeziku, religiji, među polovima, uz razvijanje empatije prema drugima.

Učenje globalnog građanstva razvija kritičke veštine, medijsku pismenost, pomaže u donošenju odluka i rešavanju problema mirnijim putem. Takođe, đaci uče da preuzimaju ličnu odgovornost za svoje postupke. Stečene vrednosti i socijalne veštine im omogućavaju da se psihofizički razvijaju i da sa drugima žive mirno i sa poštovanjem. Razvija se i osećaj za pravdu i prepoznaju se uverenja i vrednosti koje su stekli i način na koji oni utiču na njih i njihovu sredinu. Mladi ljudi preispituju sebe, svoje stavove prema drugima i okolini i uče se menjanju svega što je zasnovano na diskriminaciji i stereotipima.

Kakav je uticaj globalnog građanstva na učenike i nastavnike?

Globalno građanstvo obuhvata kognitivno i socioemocionalno učenje i ponašanje. Ovi aspekti su međusobno povezani i na taj način se utiče na kompletnu ličnost školaraca. Đaci shvataju vrednost brige za druge i životnu sredinu, razvijaju veštine za učestvovanje u zajednici i doprinose boljem svetu putem etičkih i mirnih akcija. Uče se razumevanju svojih i drugih verovanja i vrednosti, kao i izazovima različitosti.

Globalnim građanstvom se obrađuju etička pitanja kao što su poštena trgovina, ekonomska globalizacija, migracije, siromaštvo i bogatstvo. To uključuje saradnju, dijalog i aktivno učešće sa mogućnostima ličnog angažovanja u akcijama koje se preduzimaju radi rešavanja globalnih problema i socijalne nepravde.

U koje školske predmete je uključeno globalno građanstvo?

Globalno građanstvo se može integrisati u niz predmeta, pa će tako kroz književnost učenici izgraditi sposobnost samoizražavanja i razviti osećaj pripadnosti i razumevanja sa drugima. Kroz fizičko vaspitanje učenicima se pruža prilika za razumevanje pitanja kao što su timski rad, različitosti, osećaj za pravdu… Kako bi se izvukla maksimalna dobit, potrebna je povezanost nastavnika u svim disciplinama. 

Posebni kursevi o obrazovanju za globalno građanstvo su ređi, iako se u nekim zemljama aspekti učenja povezani sa obrazovanjem o globalnom građanstvu predaju odvojeno, kao što je u Estoniji, na primer. Zalaganjem za globalno građanstvo promoviše se saradnja između nastavnika i učenika i odgovara se na različite potrebe đaka za učenjem i znanjem. U okviru predmeta mogu se napraviti različite aktivnosti koje bi podigle svest učenika i preduzeti akcije koje bi povezivale škole.

Građansko vaspitanje zahteva kvalifikovane nastavnike koji dobro razumeju transformativnu nastavu i učenje. Nastavnik treba da vodi i posreduje, motivišući učenike da se uključe u kritička ispitivanja i podržavajući znanja i veštine koji promovišu pozitivne lične i društvene promene.

S obzirom na to da predavači imaju ograničeno iskustvo u vezi sa ovim delom obrazovanja, obuke i stalne mogućnosti za profesionalno učenje i razvoj ključni su kako bi se osiguralo da budu osposobljeni za kvalitetno obrazovanje o globalnom građanstvu.

Kako transformisati obrazovanje po merilu globalnog građanstva?

Kao podršku nastavnicima u ovom procesu, Zavod za unapređivanje obrazovanja i vaspitanja izdao je priručnike za nastavnike građanskog vaspitanja u prvom i drugom ciklusu osnovnog obrazovanja i vaspitanja.

Osim kompetentnosti nastavnika, za postizanje željenih rezultata važno je okruženje u kome se nastava odvija. Potrebno je da okolina poboljšava iskustvo učenja i da podržava različite vrste učenja, kao i da se vrednuju znanje i iskustvo učenika. To će osigurati da se školarci osećaju cenjenim i uključenim, što će kod njih razvijati želju za saradnjom, poštovanje, osetljivost za probleme i druge bitne veštine.

Teme i problemi kojima će se globalno građanstvo baviti zavise od prioriteta škole. Takav pristup pruža priliku za transformisanjem sadržaja nastave, okruženja za učenje i prakse nastave i ocenjivanja. Uvek se može početi od onoga što je realno i izvodljivo u datom trenutku, pa na tim temeljima graditi strategiju za budućnost. Svakako, treba se voditi praksama koje:

  • neguju poštovanje, inkluziju, interaktivan učiteljski i školski etos (npr. rodna ravnopravnost, inkluzija, glas učenika…);
  • usredsređene su na kulturu koja odgovara ciljevima učenja (npr. medijska pismenost);
  • podsećaju na autentične zadatke (npr. stvaranje prikaza o pravima deteta, kreiranje programa za izgradnju mira…);
  • koriste resurse koji pomažu učenicima da shvate kako se uklapaju u svet u odnosu na svoje lokalne prilike;
  • koriste strategije ocenjivanja i vrednovanja koje su u skladu sa ciljevima učenja, uz uputstva koja se koriste za podršku učenju (npr. samoprocena, procena nastavnika, povratne informacije vršnjaka…);
  • nude mogućnosti učenicima da učenje iskuse u različitim kontekstima, uključujući učionicu, školske aktivnosti i zajednicu, od lokalne do globalne.

Na koji način se teorija o globalnom građanstvu kod nas oživljava u praksi?

Kompanija LINKgroup teži da učenicima svojih škola obezbedi najkvalitetnije i najmodernije školovanje, prateći najnovije trendove. U skladu s tim implementirala je i ideju globalnog građanstva, te svojim đacima kroz predmete Građansko vaspitanje i Globalne perspektive nudi mogućnost razvoja u tom pravcu.

Učenici polako postaju građani sveta. Njihova percepcija se menja, pogledi na svet postaju širi. Oni postaju mladi intelektualci. Projektna nastava ih uči da bolje sarađuju u timu, da se druže i povezuju i sa đacima iz svetskih škola. 

Časove oblikovane prema globalnom građanstvu đaci doživljavaju kao zabavnu igru, a stečena saznanja primenjuju i izvan učionica. Nastavnici ocenjuju da ovakav vid nastave stvara đake koji su mnogo pažljiviji i svesniji okoline. Njih je lakše zainteresovati za situacije u kojima nisu bili i oni ih proživljavaju kao da su im se dogodile. U određenim okolnostima im je teško da prihvate nešto sa čime se ne slažu, ali je fokus i cilj predavača da nauče da to ispoštuju. Učenici zapažaju da im predmeti koncepcijski uobličeni prema smernicama globalnog građanstva daju slobodu da se izraze na različite načine – kroz prezentovanje, crtanje, pevanje, pisanje pesama i glumu – što im se dopada. Mogu da koriste maštu u nastavi i časove doživljavaju kao radionice gde se druže i razmenjuju mišljenja.

Kada budući građani u školama razviju veštine koje omogućavaju samokontrolu, empatiju, pažljivost, saosećanje i kritičko ispitivanje i steknu i unaprede znanja, postaju ličnosti koje se zalažu ne samo za sopstvenu dobrobit već i za dobrobit drugih, što je osnovna tema globalnog građanstva. 

Globalno obrazovanje je obrazovanje koje ljudima otvara oči i um za realnosti globalizovanog sveta i podstiče ih da učine da svet bude mesto veće pravde, jednakosti i ljudskih prava za sve.

Deklaracija o globalnom obrazovanju u Mastrihtu, 2002.

Bibliografija:

  • Smernice za globalno obrazovanje – priručnik za edukatore kako bi razumeli i sprovodili globalno obrazovanje [Online]. Dostupno na: https://rm.coe.int/168070ebc2 [Pristupljeno 22. 10. 2020].
  • Deklaracija o globalnom obrazovanju u Mastrihtu, od 15. do 17. novembra 2002.
  • Global Citizenship Education: Topics and learning objectives [Online]. Dostupno na: https://unesdoc.unesco.org/ark:/48223/pf0000232993 [Pristupljeno 19. 10. 2020].
  • Univerzalna deklaracija o ljudskim pravima, član 26, Ujedinjene nacije, Generalna skupština, San Francisko, 10. decembar, 1948.

Оставите одговор