Veštine koje moramo razvijati kod studenata 21. veka

By milica
In Budućnost obrazovanja
Apr 7th, 2012
0 Comments
1069 Views

Poslodavce u budućnosti neće interesovati oni radnici koji su stekli osnovne veštine, naučili činjenice i završili sa svojim obrazovanjem onog trenutka kad su stekli diplomu.

Kako tvrdi menadžerka u globalnoj farmacetuskoj kompaniji GSK Anet Bird: Potrebni su nam ljudi koji razmišljaju kreativnom stranom svog mozga, ljudi koji su svirali u bendu, koji su slikali, bili uključeni u zajednicu kao volonteri. To povećava simbiotičke sposobnosti razmišljanja, mišljenje koje nije uvek po istom šablonu, učenje kako da lansirate novu ideju, da bi se posao bolje uradio i sa što manje troškova.

Slični stav zauzima i Ričard Florida, ističući kako je kreativnost danas ključni izvor prednosti na tržištu.

Kompanijama više ne treba čovek koji će, jednom obučen, zauvek moći da radi na pokretnoj traci; njegov posao odavno obavlja mašina. Kako bismo našu decu pripremili za potpuno izmenjeno tržište rada 21. veka, moramo ih naučiti primenjenim veštinama. To su: poslovna etika, saradnja, društvena odgovornost, kritičko mišljenje, rešavanje problema, inovativnost. Sve što je tradicionalna škola izostavila iz svojih nastavnih programa.

Profesori u školama na svim obrazovnim nivoima će morati da se fokusiraju na razvoj veština kod studenata, u pojedinačnom i grupnom radu, u tri ključne oblasti:

  •     Životne veštine i veštine za karijeru
  •     Veštine učenja i inovacija
  •     Veštine u vezi sa informacijama, medijima i tehnologijama.

Životne veštine i veštine za karijeru

Kompleksni životni i radni uslovi u okviru globalne konkurencije informacionog doba zahtevaju od učenika da razviju adekvatne veštine, koje će primenjivati kako u radno, tako i u slobodno vreme. To su: fleksibilnost i prilagodljivost, inicijativa i samo-usmeravanje, veštine komunikacije sa drugima, produktivnost, odgovornost i liderstvo.

Veštine učenja i inovacija

Ove sposobnosti odvajaju one koji su spremni za sve složeniji život i rad u 21. veku, od onih drugih. Učenici moraju samostalno organizovati stečeno znanje, kritički se odnositi prema njemu i dovoditi ga u vezu sa rešavanjem problema. To podrazumeva i kreativnost i  inovativnost studenata u rešavanju svakodnevnih problema bez obzira na njihovu veličinu.

Veštine u vezi sa informacijama, medijima i tehnologijama

Istraživanja su pokazala da učenici provedu skoro sedam sati dnevno koristeći različite medije. U medijski zasićenom savremenom društvu, ovako provedeno vreme se ne može smatrati protraćenim; čovek se može smatrati pismenim tek ako ume da koristi informacije i informacione tehnologije, analizira sadržaj medija i stvara medijske proizvode.

Naučnici koji se bave obrazovanjem su se još tokom devedesetih godina prošlog veka fokusirali ne na indivudualnog učenika, već na grupu njih, proučavajući kako oni zajedno rešavaju probleme, koristeći knjige, alatke i mašine. Nije se radilo o slučajnosti: poslodavci angažuju one koji pokazuju veštine saradnje i timskog rada.

Škola 21. veka sve to mora imati na umu, neprekidno.

Leave a Reply