Uspešna implementacija i primena OECD standarda za budućnost učenja – (tri)deset godina pre zadatog roka

Čovečanstvo se kroz istoriju nikada nije menjalo jednako brzo, obimno i radikalno kao što je to slučaj sada i kao što se pretpostavlja da će se menjati ubuduće. Digitalizacija, veštačka inteligencija i klimatske promene su samo neki od noviteta aktuelizovanih u poslednjih 50 godina, kojima ljudi treba da prilagode svoje živote. Transformacija društva, u skladu sa ubrzanom i sveprožimajućom tehnološkom revolucijom, pogađa sve aspekte našeg postojanja, pa i samo obrazovanje. Uzdrmani su i ciljevi i metode edukacije – te eksperti pozivaju na oblikovanje i sveobuvatnu primenu Obrazovanja 4.0. Međunarodna organizacija za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD), u tom duhu, izradila je Kompas za učenje za 2030. godinu.

Uprkos tome što se pojedinci plaše da će mašine postati konkurencija ljudima i da će ih eventualno zameniti, OECD ističe da je naša važna prednost u odnosu na njih to što se bolje nosimo sa sveprisutnom nestabilnošću, neizvesnošću, složenošću i dvosmislenošću. Ipak, na našim radnim mestima ona jeste i biće itekako prisutna te su digitalne kompetencije važan preduslov za uspešno snalaženje na poslu.

Treba imati u vidu da ovaj dokument nije ni okvir za procenu ni program, već detaljno izlaganje velikog broja tipova učenja i njihove široke strukturne osnove. „Kompas” prepoznaje unutrašnju vrednost sticanja novih znanja i veština i naglašava da se ono ne odvija jedino u školskim ustanovama. Nastao je kao plod saradnje između predstavnika vlada, akademskih eksperata, direktora škola, učitelja, učenika i drugih partnera na planetarnom nivou koji kultivišu istinsku zainteresovanost za podršku pozitivnim promenama obrazovnih sistema.

Društveno blagostanje – više od ekonomskog i materijalnog prosperiteta

Značenje društvenog blagostanja se širilo kroz godine te danas podrazumeva mnogo više od ekonomskog i materijalnog prosperiteta. Uprkos tome što postoje raznovrsne vizije poželjne budućnosti, upravo je društveno blagostanje kolektivna težnja svih.

Baš kao što se samo društvo neprestano razvija, i kompas je zamišljen kao razvojni koncept. Uz to, iako je primenjiv globalno, moguće je da se skroji po meri lokalnih vlasti, ali i pojedinačnih učitelja i učenika.

Neka od pitanja na koja je OECD ponudio svoj odgovor u „Kompasu za učenje za 2030. godinu” su šta budući naraštaji treba da uče da bi napredovali, na koji način i zbog čega, kakve kompetencije, stavovi i vrednosti će biti poželjni u novom dobu, kako će pojedinci ostvariti svoj potpuni potencijal i da li će se to odraziti na dobrobit svih ili jedino njih samih. Saglasno tome, ključne komponente „Kompasa” su osnove, znanja, veštine, stavovi i vrednosti, transformativne kompetencije i ciklus iščekivanja, delovanja i promišljanja.

Centralno mesto ovog dokumenta zauzima učestvovanje učenika u njihovom okruženju (student agency) – alat pomoću kog se učenici orijentišu dok razvijaju osećaj svrhe i odgovornosti, istovremeno učeći kako da utiču na ljude, događaje i okolnosti koji se odvijaju oko njih.

Kompas kao metafora

Kompas zapravo predstavlja metaforu, kreiranu s namerom da omogući đacima da smisleno i odgovorno pronađu svoj put u nepoznatim situacijama, umesto da slepo prate instrukcije i smernice svojih nastavnika. Nju podržava i koncepcija učestvovanja učenika u njhovom okruženju, kako kroz odnos sa učiteljima i vršnjacima tako i sa roditeljima i ostatkom kolektiva (co-agency) u najrazličitijim kontekstima poput moralnog i ekonomskog. Iako se ova ideja često izjednačava sa autonomijom, glasom ili izborom učenika zbog naziva na engleskom student agency, to je pogrešno zato što se ne radi o apsolutnoj samoizolaciji osobe, niti o tome da ona sledi isključivo sopstveni interes. Isto tako, kako navode autori akta, đaci nemaju luksuz da se u celosti vode geslom „što na umu, to na drumu”, niti da biraju predmete koje će izučavati. 

U prošlosti je nekoliko puta zabeležena usporena i ograničena reakcija školstva na dešavanja u zajednici (pa čak i njen potpuni izostanak) i od đaka se očekivao pasivni boravak u učionicama.

Trenutne korenite promene sveta oko nas traže od sadašnjih i budućih generacija studenata da u svom ponašanju i poimanju sredine naprave zaokret od 180 stepeni u odnosu na svoje prethodnike u školskim klupama – od nezainteresovanosti i statičnosti do prosuđivanja i preduzimanja adekvatne akcije usmerene na društveno unapređenje. 

Veštine za 21. vek prema OECD-u

Veštine se, prema autorima ovog OECD-ovog projekta, definišu kao sposobnost i kapaciteti za sprovođenje procesa i odgovorno korišćenje znanja za ostvarenje cilja. One su sastavni deo holističkog prikaza „kompetencija”, koje obuhvataju „mobilizaciju” znanja, veština, stavova i vrednosti za ispunjenje složenih zahteva.

OECD-ov „Kompas” razlikuje tri različita tipa veština:

  1. kognitivne i metakognitivne veštine – kritičko razmišljanje, kreativno razmišljanje, veština učenja (learning-to-learn) i samoregulacija;
  2. socijalne i emocionalne veštine – empatija, samoefikasnost, odgovornost, kolaboracija;
  3. telesne i praktične veštine.

Pod kognitivnim veštinama se podrazumeva strategijsko razmišljanje koje omogućava upotrebu jezika, brojeva, razuma i stečenog znanja. Metakognitivne veštine pak uključuju veštine učenja i umeće prepoznavanja nečijeg znanja, veština, stavova i vrednosti. Metakognicija se pre svega definiše kao „razmišljanje o razmišljanju”, odnosno analitičke veštine u sklopu kojih učenje i misaoni tokovi vode do namerne primene posebnih tehnika učenja za različite situacije.

Socijalne i emocionalne veštine predstavljaju set kapaciteta individue koji se ispoljavaju kroz konzistentne obrasce misli, osećanja i ponašanja, dozvoljavajući joj da se razvija, gaji međuljudske odnose, kao i da „vežba” svoje građanske dužnosti. 

Skup odgovarajućih alata, radnji i funkcija čini telesne veštine. Njemu pripadaju manuelne veštine, kao što su sposobnost korišćenja informacionih i komunikacionih tehnoloških uređaja i novih mašina, sviranje muzičkih instrumenata, izrada umetnina, bavljenje sportom i slično. U njih takođe spadaju oblačenje, priprema hrane i pića i održavanje higijene, kao i poboljšanje snage, pokretljivosti mišića i izdržljivosti. Praktične veštine se tiču upotrebe i rukovanja materijalima, oruđem, opremom i drugim predmetima za postizanje određenih ishoda.

Konkurentnost na tržištu rada zahteva fleksibilnost, večitu radoznalost i celoživotno učenje

Da bi bili konkurentni na tržištu rada i adaptirali se na okolinu u stanju neprekidnog preoblikovanja, ljudi konstantno moraju razvijati nove veštine, za šta su neophodni fleksibilnost, večita radoznalost i pozitivan stav prema učenju tokom čitavog života.

LINK edu Alliance je ovo prepoznala još na samom početku svog poslovanja u sektoru obrazovanja 1998. godine, te nedavno još jednom potvrdio osmišljavanjem strategije obrazovanja koja uspešno odgovara na sve izazove današnjeg školovanja i nalazi rešenja u vreme globalne pandemije za različite oblike nastave.

Povrh toga što u našim institucijama stavljamo fokus na razvoj svih pomenutih veština kroz pristup zasnovan na „4K” (kolaboracija, komunikacija, kreativnost i kritičko mišljenje), naši učitelji se trude da osposobe svoje učenike da budu prilagodljivi i da u njima probude znatiželju i ljubav prema učenju kako bi ih pripremili da tokom čitavog životnog veka imaju želju da stiču nova znanja i veštine.

Učenici, studenti i polaznici obrazovnih ustanova LINK edu Alliance stasavaju u svestrane profesionalce u potpunosti spremne za život i rad u 21. veku.

Izvor: OECD Kompas za učenje za 2030. godinu

Оставите одговор