Sve češće se javlja potreba da se direktno nakon završetka srednje škole stupi u svet rada. Kako zbog potrebe da se što pre počne sa zarađivanjem novca, tako i zbog potrebe da se što pre počne sa sticanjem radnog iskustva. Takođe, mnogi studenti su sve češće primorani da rade u toku studija shodno porastu troškova života i studiranja. Sa druge strane, mogućnosti vanrednog studiranja su čak i smanjene u odnosu na ranije periode kod nas.

Shodno dinamici promena i stanju na tržištu rada, pravo je pitanje da li vanredno studiranje može da reši određene probleme i koje sve alternative su nam na raspolaganju. Mladi se sve češće odlučuju da ne upišu fakultet, jer ne mogu sebi da priušte 4 godine vremena u kojima neće ostvarivati novčane prihode. Sa druge strane, mnogi svršeni studenti se često susreću sa problemom da nakon izdvojenog vremena i truda, po završetku fakulteta imaju diplomu u rukama, ali i prazan cv, što otežava njihovo nalaženje posla u trenutnim uslovima velike nezaposlenosti.

Ove činjenice navode na zaključak da je mogućnost vanrednog studiranja veoma važna, kako bi studenti mogli sebi da priušte željene studije, kao i lakše nalaženje posla. Takođe, treba imati u vidu da se pokazalo da studenti koji istovremeno rade i studiraju, sa više entuzijazma pristupaju celom procesu obrazovanja. Nakon 17 časova, kada se završi njihov redovni posao, oni stižu na predavanja željni da steknu nova znanja i iskoriste ih u unapređenju svoje karijere. Oni su svesni da je ovo težak put, pored posla ovi studenti neretko imaju i porodice, tako da samom korišćenju vremena pristupaju drugačije. Oni se trude da vreme provedeno na predavanjima maksimalno iskoriste, jer su svesni važnosti pravilnog i efikasnog upravljanja vremenom. Učenju pristupaju ozbiljnije, jer samu odluku da se uključe u ovakav proces zasnivaju na mnogim procenama i razmišljanjima, kao i odricanjima, što ih navodi na ozbiljnost i pridržavanje plana koji su postavili i koji treba da ih dovede do željenog cilja. Ideja vanrednog studiranja je adekvatnija i sa aspekta obrazovanja odraslih. Shodno da živimo u društvu znanja, kada su potrebe za sticanjem novih znanja svakodnevne, sve češće se ljudi opredeljuju za studiranje u kasnijem životnom dobu kada se u njihovoj karijeri otvore nove mogućnosti, ili trećem dobu kada imaju više vremena da se posvete sticanju znanja za koja nisu imali vremena u mladosti. Dinamika naučno-tehničkih promena stavlja akcenat na ideju da obrazovanje i studiranje ne možemo vezati samo za period mladosti.

U ovakvim uslovima učenje na daljinu takođe dobija na velikom značaju. Shodno tome da omogućava studentu da radi i efikasno koristi ostatak svog slobodnog vremena u cilju sticanja univerzitetske diplome i potrebnih znanja. Osim ove prednosti učenje na daljinu je naročito pogodno jer smanjuje i same troškove življenja za vreme studija, a pored toga omogućava i da se nesmetano nastavi dalji razvoj karijere. Dakle, nije nužno preseliti se u drugi grad, prekinuti sa obavljanjem dotadašnjeg posla i izdvojiti minimum 4 godine vremena u kojima osoba neće moći da ostvaruje novčane prihode. Ono što je najvažnije, kod učenja na daljinu, jeste to da ono najzad omogućava individualni pristup u procesu obrazovanja. Student može da prilagodi vreme koje će izdvojiti za učenje shodno svojem radnom vremenu i ostalim obavezama, može da prilagodi tempo napredovanja ličnom planu i programu koji je razvio za postizanje cilja, može da se zadrži na određenim oblastima koje mu predstavljaju poteškoću duže vremena, dok oblasti koje poznaje može preći za kraće vreme. Dakle, uopšte ne biva opterećen i sputan dinamikom rada grupe, a treba imati u vidu da su obrazovne grupe najčešće veoma heterogene po pitanju nivo predznanja njihovih članova. Sa druge strane, učenje na daljinu studenta ne uskraćuje za mogućnosti grupnog rada i sticanje iskustva u timskom radu. Razvoj informacionih tehnologija je omogućio da se u procesu učenja na daljinu takođe vrši izrada timskih projekata, da se organizuju diskusione grupe i održavaju konsultacije za studente, a pokazalo se da su studenti čak i skloniji da budu aktivni i preuzmu inicijativu u online okruženju, imaju manji strah od greške u radu i samouvereniji su, što omogućava mnogo dinamičniji rad i daje kvalitet obrazovnom procesu.

Shodno svemu navedenom, jasno je da vanredno studiranje i učenje na daljinu predstavljaju rešenje za mnoge probleme i omogućavaju velikom broju onih koji su bili sputani brojnim barijerama, da se uključe u proces studiranja i postignu željene ciljeve. Društvo znanja i dinamika promena zahtevaju da obrazovanje ne bude svedeno na period mladosti i odvojeno od ostalih životnih ciljeva, već da ono bude celoživotno i komplementarno sa ostalim obavezama i ciljevima pojedinca.