13 najinovativnijih škola na svetu

By Ana Vlahovic
In Budućnost obrazovanja
Dec 17th, 2015
0 Comments
2186 Views

Inovacije u obrazovanju mogu imati različite forme: od korišćenja nove tehnologije i metoda podučavanja, preko izleta i odbacivanja društvenih normi, pa do partnerskih odnosa sa lokalnom sredinom. Takve inovacije se mogu videti na primerima kao što su Plutajuća škola u Nigeriji ili Egelije u Sttokholmu, koja ne pravi razliku između polova.

Pročitajte ovaj tekst i saznajte kako bi obrazovanje budućnosti moglo, a verovatno i trebalo, da izgleda.

1. Makoko Floating School. Lagos, Nigerija. Škola koja pluta.

InoSch1

Škola za sve uzraste, u plutajućem naselju Makoko, služi kao javna učionica i predstavlja primer za buduće projekte izgradnje na afričkoj obali.

Trougaoni okvir ove škole ima tri sprata i izgrađen je tako da može da izdrži rast nivoa vode u laguni.

Prostor površine oko 300 kvadratnih metara, sa kapacitetom do 100 osoba (koji su kreirali arhitektonska firma NLÉ, fondacija Heinrich Böll i Ujedinjene Nacije) između ostalog obuhvata i prostor za igru, toalete i učionice.

Kada je 2013. godine novinarka Jessica Collins posetila Makako sa fotografom Iwanom Baanom, zabeležila je svoj utisak o strukturi ove škole kao „svetioniku koji se izdiže nad mračnom lagunom Lagosa”.

Ujedinjene Nacije procenjuju da će se populacija 28 Afričkih država udvostručiti do 2050. godine.

Afrika trenutno ima najmlađu populaciju u odnosu na sve globalne regione, pa je samim tim u stalnom porastu i potreba da se pomogne deci koja nemaju pristup osnovnim servisima, kao što su škole.

2. „Ørestad” Gymnasium. Kopenhagen, Danska. Škola u kocki.

InoNova

Kako bi izbegla tradicionalnu nastavu, škola Ørestad Gymnasium ima jednu jedinu ogromnu učionicu smeštenu u prostranu staklenu kocku, u kojoj više od 1100 srednjoškolaca provodi polovinu svog vremena za učenje.

Uprava škole se nada da će podsticanjem saradnje među učenicima u ovim vrlo otvorenim okolnostima, osposobiti mlade ljude da fleksibilno razmišljaju o različitim temama koje će im biti od značaja u kasnijem životu.

„Želimo nastavu u kojoj će učenici istraživati i raditi zajedno na rešavanju realnih problema. Zbog toga želimo da budemo otvorena škola koja je povezana sa spoljašnjim svetom”, kaže Allan Kjær Andersen, direktor škole.

U otvorene prostore smeštene su velike konstrukcije u obliku bubnjeva koje obezbeđuju još opuštenije okruženje za učenje i ohrabruju učenike da preuzmu aktivnu ulogu u sopstvenom obrazovanju. Deca se dele u grupe i formiraju improvizovane učionice, a pokretni zidovi i police stvaraju intimniju atmosferu za učenje.

Direktor ove škole smatra da nije dovoljno dati znanje, već i načine na koje učenici mogu da transformišu u akciju ono što su naučili. On misli da je to ključno polazište za sve moderne škole.

3. Big Picture Learning. Providens, Roud Ajlend. Škola u stvarnom svetu.

InoSch3

Model „Big Picture Learninga” briše granice između obrazovanja i poslovnog sveta.

Od samog početka, k-12 učenici uče da su njihove sklonosti na prvom mestu. Kako bi uspeli da iskoriste svoje potencijale na najbolji način, učenici dobijaju mentore u skladu sa oblastima koje ih zanimaju i zajedno sa njima rade na projektima, učeći kroz praksu.

Kao što kaže Rodney Davis, direktor za komunikacije u Big Pictureu, najvažniji element obrazovanja u ovoj školi je učenje u stvarnom svetu. Ovaj sistem je trenutno na snazi u 55 škola širom zemlje.

U tom smislu, svaki učenik završava takozvani LTI – program učenja kroz stažiranje. Bilo da se radi o pokretanju sopstvenog biznisa, popravljanju automobila ili učenju prava, projekti su uvek u vezi sa interesovanjima učenika.

4. Predškolska ustanova Egalia. Stokholm, Švedska. Škola bez rodne podele.

InoSch4

Školski sistem škole Egalia je zasnovan na potpunoj ravnopravnosti među učenicima. Škole Egalia i Nicolaigården, odbacuju zamenice koje označavaju rod u nadi da će deca koja budu odgajana na ovaj način, razmišljati u duhu jednakosti.

Umesto da koriste zamenice „on” i „ona”, deca se u ovoj školi oslovljavaju imenom ili koriste zamenicu „oni”. Ovaj sistem je deo misije koja ima za cilj da iskoreni diskriminaciju svih vrsta.

„Ovaj pristup primenjujemo u svakom aspektu našeg svakodnevnog rada sa decom, kao i u načinu na koji komuniciramo sa roditeljima i jedni sa drugima”, kaže direktorka Lotta Rajalin, i dodaje da se to ne odnosi samo na rodnu ravnopravnost već i na versku i klasnu pripadnost, kao i na seksualnu opredeljenost, rodno izražavanje i invaliditet.

Deca uče da sude o svojim vršnjacima na osnovu postupaka, a ne na osnovu stereotipa, kako bi postala dobri stanovnici sveta u kome nema diskriminacije. Ona uče osnove demokratije, kako u praksi, tako i u teoriji.

5. AltSchool. San Francisko, Kalifornija. Škola Silicon Valleya.

InoSch5

AltSchool predstavlja potpuno odstupanje od tradicionalnog obrazovanja. Umesto njega, ova škola primenjuje obrazovni sistem koji poboljšava tehnološke veštine i podstiče decu da fleksibilno razmišljaju kako bi lakše mogla da prihvate promene koje se dešavaju u svetu oko njih.

Kako bi išli ukorak sa budućim tehnološkim dostignućima, učenici pretvaraju svakodnevne predmete u štampane ploče i uče 3D modelovanje gradeći kućice za igranje.

Max Ventilla, generalni direktor škole, veruje da školsko iskustvo može biti mnogo više od učenja činjenica i brojki napamet. Po njegovom mišljenju, decu treba podučavati sa stanovišta koje obuhvata celinu bića i koje podrazumeva učenje kroz rešavanje problema. U ovoj školi socijalno-emotivni pristup učenju je prioritet, a učenici su uključeni u proces postavljanja ciljeva.

AltSchool raste brzo. Ova škola za uzrast od 4 do 14 godina, osnovana je u San Francisku 2013. godine, a sada se proširila na Bruklin, Njujork i Palo Alto u Kaliforniji. U budućnosti, AltSchool planira da se proširi i na ostale države SAD.

6. Strukovna škola Sra Pou. Selo Sra Pou, Kambodža. Škola za izgradnju društva.

InoSch6

Školu za sve uzraste u Kamboži je projektovala finska arhitektonska firma Rudanko + Kankkunen, a izgradili su je stanovnici opštine za svoje sugrađane koji žele da nauče kako da sposobnosti pretvore u prava preduzeća. Lokalni NVO obezbeđuje učitelje koji vode svoje učenike na tom putu. Izgradnja škole je sama po sebi predstavljala „čas”, jer su arhitekte stvarale njenu strukturu rame uz rame sa lokalnim stanovnicima, tokom čega su im objašnjavali kako sami da konstruišu slične građevine.

Kako objašnjavaju u Rudanko + Kankkunen, ova škola omogućava porodicama da se osamostale. Umesto da se prepuste teškom radu koji je slabo plaćen, muškarci, žene i deca mogu da nauče kako da odrede cenu svojih ručno pravljenih proizvoda i kako da ih što bolje prodaju.

Kada se ne koristi kao škola, ova zgrada služi kao gradska skupština.

7. P-TECH. Bruklin, Njujork. Most između srednje škole i koledža.

InoSch7

Škola P-TECH je pokrenuta 2011. godine od strane IBM-a, kako bi tinejdžerima iz Njujorka ponudila put koji zaobilazi uobičajene četiri godine srednje škole. Umesto toga, učenici koji završe P-TECH dobijaju diplomu šestogodišnje škole. Uz pomoć mentorstva i stažiranja na poljima nauke, tehnologije i matematike, studenti koji završe petu i šestu godinu stiču associate diplomu obližnjeg Njujorškog tehnološkog koledža, a mnogi nastave studije kako bi dobili i bachelor diplomu.

Stanley Litow iz IBM-a, ključni kreator P-TECH modela, smatra da ova obrazovna ustanova trasformiše i nudi studentima prohodan put od škole do karijere. Ove mogućnosti, koje studenti ranije nisu mogli ni da zamisle, direktno pospešuju nacionalnu ekonomiju.

Prva generacija, koja je diplomirala na P-TECH-u ove godine, završila je studije dve godine pre standardnog plana, a svaki student poneo je sa sobom dve diplome.

8. Steve Jobs School. Amsterdam, Holandija. Škola koja razmišlja drugačije.

InoSch8

Kao što i samo ime govori, škola Steve Jobs u potpunosti odbacuje konvencionalnu mudrost. Umesto da ugura svu decu u isti obrazovni sistem, ova škola im dozvoljava da idu svojim tempom.

Osnivač škole, Maurice de Hond, kaže da svaki učenik započinje svoje školovanje po individualnom planu razvoja (IDP), koji se ponovo prilagođava i procenjuje svakih šest meseci u čemu učestvuju dete, roditelj i trener. (U školi se predavači ne zovu nastavnici već treneri).

„Na osnovu IDP-a, detetu se nudi novi personalizovani plan izazova i aspekata podučavanja koje može da bira”, kaže De Hond. Svi učenici od 4. do 12. razreda dobijaju iPade sa mnoštvom aplikacija pomoću kojih uče. Cilj je dozvoliti deci da sama dizajniraju sopstveno obrazovanje.

„U školi Steve Jobs”, navodi de Hond, „nijedno dete nije izuzetak jer sva deca rade sopstvenim tempom”.

9. Škola Brightworks. San Francisko, Kalifornija. Škola opasnog učenja

InoSch9

Vizionar Gever Tulley osnovao je „Brightworks” 2011. godine. Škola koristi neke od „zabranjenih” stvari koje roditelji govore deci da ne rade i pretvara ih u nastavni plan i program.

Učenici ove škole u istom danu mogu da se isprljaju, igraju vatrom, rastavljaju kućne aparate na sastavne delove i stvaraju umetničke radove.

Tulley i Justine Macauley, koordinatori programa „Brightworks” škole, ohrabruju učenike da učestvuju u kreiranju sopstvenog obrazovanja. Oni prihvataju i razvijaju pojedince na osnovu njihove motivacije i jedinstvenog skupa veština i interesovanja koji imaju.

Škola je smeštena u prostranom skladištu ispunjenom umetničkim delima, improvizovanim utvrđenjima i pozorišnim scenama — enterijeru koji ima za cilj da podstakne dečiju kreativnu stranu.

„Svetu je potrebno više ljudi koji teške izazove vide kao deo zanimljive slagalice i imaju dovoljno kreativnosti, umeća i istrajnosti da menjaju stvari”, ističu Tulley i Macauley. To su osobe koje vide „radost u doprinošenju pre nego u pukoj potrošnji. Naši učenici aktivno učestvuju u svetu koji ih okružuje sa empatijom koja prevazilazi socijalne i ekonomske granice”.

10. Carpe Diem škole. Ejken, Ohajo. Škola projektovana kao kancelarija

InoSch10

Unutrašnjost škole „Carpe Diem” više liči na kancelariju nego na učionicu. U glavnoj prostoriji, poznatoj kao „Centar za učenje”, nalazi se 300 kabina, po jedna za svakog učenika. U ovim pregradama su kompjuteri koji učenike vode kroz čitav obrazovni proces.

„Mi personalizujemo proces edukacije”, navodi dr Robert Sommers, direktor škole. „Najpre se trudimo da razumemo svakog učenika i da prilagodimo program njegovim željama i ambicijama”. Ukoliko učenik ima poteškoća sa onlajn učenjem, uvek može da se obrati instruktoru za pomoć.

Ovaj model pokazao je svoju delotvornost u mnogobrojnim „Carpe Diem” školama širom SAD. Testiranje usvojenog znanja koje je obavljeno četiri godine zaredom, pokazuje da su rezultati učenika škole „Carpe Diem-Yuma” iz Arizone bolji za 30% od rezultata njihovih vršnjaka iz ostalih obrazovnih ustanova u ovoj saveznoj državi.

Sommers veruje da je svaki učenik različit, a škola je tu da ga pripremi za život nakon završetka iste. Učenici osiguravaju svoj uspeh time što upravljaju sopstvenim potrebama, a efikasnost čitave ove škole procenjuje se u odnosu na rezultate koje njeni učenici ostvare.

11. Škola Innova. Peru. Škola koju su izgradili svetski poznati dizajneri

InoSch11

„Innova” škola je nastala kao odgovor na pogoršanje obrazovnih standarda u Peruu. Škola kombinuje nekoliko različitih oblika edukacije – onlajn učenje, grupni rad i individualne časove – u okruženju koje se može prilagoditi različitim lokacijama.

Inženjer Jorge Yzusqui i biznismen Carlos Rodriguez-Pastor, u saradnji potpomognutoj internacionalnom kompanijom IDEO, ostvarili su planove za proširenje, pa tako danas ova ustanova broji 29 škola širom Perua.

Učenici provode pola svog vremena udubljeni u onlajn instrukcije, dok ostatak dana usvajaju novo gradivo kroz tradicionalni model nastave.

12. Škola Blue. Njujork, Njujork. Spoj empatije i kreativnosti.

InoSch12

Školom „Blue” vlada kreativnost, a osnovali su je članovi kolektiva Blue Man Group 2006. godine.

Osećajući nedostatak u postojećem obrazovnom sistemu, osnivači ove škole su težili da obogate učenje negovanjem otkačenih, kreativnih ideja i ljubavlju prema istraživanju.

Oni podstiču učenike da pronalaze inovativne načine za reciklažu, prave 3D makete grada i popravljaju belu tehniku. Učenici realne problemime svakodnevnice kroz učenje uz pomoć slikovnica i ceduljica sa natpisima pretvaraju u sopstveni svet inovacija.

Bez obzira na uzrast, deca uče da su ključne sposobnosti povezane sa kreiranjem i primenom novih ideja. „Istraživanja pokazuju da podsticanje i direktno podučavanje, kad je reč o socijalnim i intelektualnim veštinama, stvara prilagodljive mislioce. To su ljudi koji rešavaju probleme kroz saradnju i razvijaju se u inovatore kakve zahteva svet koji se teško spoznaje, a brzo menja”, kaže direktor „Blue” škole.

13. Samaschool. San Francisko, Kalifornija. Škola koja poručuje da nikad nije kasno.

InoSch13

Kalifornijska škola „Samaschool” nudi kvalifikacije i praktično znanje potrebno za ostvarivanje na profitabilnim poslovnim pozicijama. Edukacija je fokusirana na sticanje primenljivih digitalnih i preduzetničkih veština koje su današnjem tržištu postale neophodne.
Polaznici mogu da biraju između kursa u trajanju od 80 sati tokom deset nedelja ili nešto kraćeg onlajn kursa. Nakon usvojenih novih znanja, stiču mogućnost zaposlenja u nekoliko oblasti: od pozicija u korisničkoj podršci do SEO optimizacije.

Model škole „Samaschool” omogućava polaznicima da za kratko vreme drastično unaprede svoje mogućnosti. Diplomci ove škole koji su prihvatili ugovore za poslove preko interneta, povećali su svoja primanja u proseku za 27%.

Tess Posner, direktorka škole, ističe relevantnost kao najbitniju stvar koju učenici stiču, a zatim dodaje: „Privredne grane se sve više sele u digitalni svet. Brze i efikasne obuke usredsređene na sticanje digitalnih znanja i sposobnosti kao u školi „Samaschool” su uzbudljiv primer kako se, po ceni koja nije puno visoka, ljudi mogu pripremiti za rastuće sektore digitalne ekonomije”.

Izvor:
www.techinsider.io/the-13-most-innovative-schools-in-the-world-2015-9

Leave a Reply