Kakvo obrazovanje nam je potrebno

By branka.miranovic
In Budućnost obrazovanja
Jul 20th, 2012
0 Comments
1615 Views

Kakvo obrazovanje nam je potrebno? Šta želimo da učimo i na koji način? Da li smo zadovoljni kvalitetom stečenog obrazovanja?
Kao odgovor na ova aktuelna pitanja mogu se naći brojni dokumenti o razvoju i analizama gde se trenutno nalazimo u procesu promena u obrazovnom sistemu, ali je isto tako interesantno sagledati i rezultate anketa koje nam mogu dati možda i realniji uvid u stanje, jasnije nam približiti šta zaista ljudi žele od obrazovnog procesa, da li su zadovoljni kvalitetom i u kom pravcu bi voleli da teku promene.

Jedno od takvih istraživanja je i istraživanje na web sajtu „Tvoj stav“ koji se bavi online istraživanjima i u okviru kojeg su dostupni i rezultati istraživanja „Kakvo obrazovanje nam je potrebno“. Učesnici ovog istraživanja su uglavnom ispitanici sa završenim fakultetom ili studenti koji čine 60% ispitanog uzorka, dok je oko 40% ispitanika zaposleno u struci ili van nje.

Rezultati istraživanja ukazuju na to da najveći broj ispitanika nalazi da je danas bitno raditi ono što voliš i biti obrazovan, dok je dobro plaćen posao na trećem mestu kao izbor. Takođe ohrabruje i rezultat da čak 96% ispitanika izjavljuje da ima želju i nameru da se dalje usavršava i uči. Međutim kada se pogleda zadovoljstvo ispitanika kvalitetom stečenog obrazovanja uviđa se da su stavovi podeljeni. Tako iz priloženih rezultata zaključujemo da je nešto veći broj ispitanika koji smatraju da je obrazovanje koje su stekli potpuno nekvalitetno, od broja ispitanika koji smatraju da je obrazovanje koje su stekli vrlo kvalitetno.

Najvredniji rezultati ovog istraživanja, shodno njegovom uzorku, nisu kvantitativni podaci, već su to odgovori ispitanika o tome šta treba da bude osnovni cilj obrazovanja i šta je potrebno menjati u našem obrazovnom sistemu u cilju kvalitetnijeg obrazovanja. Neki od najčešćih odgovora ispitanika na pitanje šta treba da bude osnovni cilj obrazovanja (na bilo kom nivou) su: „Osposobljavanje za posao“;  „Usavršiti se za određenu struku, a ne učiti potpuno beskorisne stvari u srednjim školama i fakultetima koje će se zaboraviti odmah nakon ispita“;  „Da što bolje pripremi studenta za zaposlenje, što više prakse“;  „Obrazovanje za rad“;  „Priprema za život i snalaženje u raznim situacijama, obrazovanje treba da uči ljude kako da misle, uče i sarađuju, pored toga stručnost je neophodna u skladu sa savremenim tehnologijama“ itd. Slični su odgovori ispitanika i na pitanje šta smatrate da je neophodno menjati u našem celokupnom obrazovnom sistemu zarad kvalitetnijeg obrazovanja. Neki od najčešćih odgovora na ovo pitanje su: „Smanjiti količinu suvoparnih, nepotrebnih stvari i obratiti pažnju na praktične veštine i adekvatnu obuku“;  „Potrebno je vise praktičnog rada, izbaciti suvišno iz obrazovnog programa i raditi na razvoju sopstvenog mišljenja i kreativnosti“; „Način prezentovanja lekcija, nezainteresovanost profesora, pojednostaviti gradivo“; „Smanjiti teoriju, a povećati praktičan rad“ itd.

Analizom priloženih komentara na oba pitanja lako se uočava da je osnovni stav ispitanika kako o cilju, tako i o neophodnim promenama, da je potrebno više insistirati na praktičnim znanjima, na pripremi za svet rada i život, na razvoju kritičkog mišljenja i samostalnosti u radu. Ispitanici smatraju da se u obrazovnom procesu suviše insistira na teorijskim znanjima, dok je prema njihovom mišljenju potrebno više insistirati na praktičnim znanjima i razvoju veština koje su neophodne za lakše i uspešnije uključenje u svet rada, kao i veštinama uspešnog učenja koje su potrebne za kvalitetno uključenje u proces usavršavanja. Ovo je i pravac u kom ispitanici ovog istraživanja navode da žele da teku dalje promene u sferi obrazovanja.

Danas je obrazovanje puno različitih metoda i modela, ali primećujemo da prečesto ne uzima u obzir sam život. Obrazovanje je odvojeno i od biološkog i od socijalnog života, školski sistem je u velikoj meri otuđen od sveta rada i savremenog društvenog života. Kao što primećujemo iz prethodno navedenih rezultata istraživanja, postoji zahtev za obrazovanjem koje u središte svog delovanja postavlja sam život.

Obrazovanje se više ne bi smelo zasnivati samo na unapred postavljenom programu koji je pre svega orijentisan ka sticanju teorijskih znanja, nego i na poznavanju ljudskog života i poštovanju obrazovnih potreba učenika koje proizilaze iz njega.

Leave a Reply