Da li se open access publikacije isplate i šta je to APC (Article Processing Charge)
Bavljenje naučnoistraživačkim radom čini sam temelj bavljenja naukom.
Svaki autor naučne publikacije nakon čitavog, najčešće dugoročnog procesa postavljanja hipoteze, istraživanja, rezultata i potom pisanja naučnog ili stručnog rada neminovno dolazi do poslednjeg stadijuma u procesu rada, a to je objavljivanje rezultata.
Cilj svakog istraživača i autora stručne publikacije je da rezultati istraživanja dođu do što veće publike, dok je merilo uspeha na samoj naučnoistraživačkoj sceni citatnost, odnosno cititranost u drugim naučnim publikacijama.
Budući da su internet i 21. vek redefinisali koncept citatnosti, kao i same publicističke delatnosti, tradicionalni formati izdavaštva i časopisa postali su zastareli i ograničavajući. Nasuprot tome, internet je postavio odličnu platformu za novi oblik publikovanja, koji je u ogromnoj meri povećao protok informacija, cirkulisanje rezultata istraživanja, što je doprinelo i većoj citatnosti.
Reč je o open access publikacijama.
Međutim, koliko je ovaj model publikovanja naučnih radova doneo beneficija naučnim radnicima, toliko je i kontroverzi izazvao zbog nužnih nedostataka koje sa sobom povlači visok stepen dostupnosti informacija.
Šta je open access model publikovanja?
Ovaj model upravo je ono što je u ogromnoj meri olakšalo i ubrzalo proces kojim naučne publikacije dolaze do svoje ciljne i šire publike. Bazira se na konceptu indeksirane baze podataka, koja je apsolutno i u svakom momentu dostupna čitaocu ili drugim istraživačima, te na taj način uklanja restrikcije koje bi tradicionalni model objavljivanja stvarao informacijama na svom putu.
Open access model predstavlja slobodu kruženja informacija u svom najboljem obliku. Budući da internet upravo to dozvoljava, nastanak ovog modela bio je neminovan, te je stvorena platforma na kojoj su naučne publikacije besplatne, kojima je pristup neograničen i koje se slobodno distribuiraju na mreži.
Stvaranje univerzalne zajednice istraživača
Primarni fokus open access modela jeste stvaranje zajednice stručnih saradnika koji recenziraju dostupne naučne radove. Povećavanjem citatnosti povećava se i vidljvost publikacije, što je od ogromnog značaja za napredovanje istraživača i izgradnju njihove reputacije.
Ovaj vid publikovanja u potpunosti je prilagođen zahtevima savremene komunikacije, bazirane na internetu. Time što dozvoljava deljenje sadržaja na društvenim mrežama, blogovima i drugim sajtovima pomaže u izgradnji onlajn-identiteta i reputacije, što dalje dovodi do mnogo većeg potencijala za povezivanje sa drugim naučnicima iz istih oblasti delovanja.
Tradicionalni modeli publikovanja često su imali nedostatke koji su usporavali proces cirkulisanja informacija, kao što je fizička dostupnost naučnih časopisa u akreditovanim bibliotekama ili plaćanje pretplate na časopise kako bi se došlo do željenog materijala za istraživanje.
Open access model pruža univerzalan pristup znanju i dozvoljava njegovo korišćenje bez ovih barijera – daje jednostavan i instant pristup novim informacijama. Time što je oslobođen ograničenja koje se tiče plaćanja, naučnici i šira javnost su u mogućnosti da budu u toku sa najnovijim istraživanjima i informacijama u oblastima od interesa.
Šta je APC (Article Processing Charge)?
Article Processing Charge (APC) jeste naknada za obradu članka, odnosno naknada za objavljivanje članka (publication fee). Ponekad se naplaćuje autorima da bi delo bilo dostupno u formatu otvorenog pristupa, bilo u časopisu otvorenog pristupa ili u hibridnom časopisu.
Tradicionalni modeli publikovanja su se tokom svog postojanja bazirali na štampanim formatima, koje su recenzirali stručni autoriteti, a finansirali su se po principu pretplata čitalaca, gde je fokus, u svakom slučaju, bio na korisnicima sadržaja koji je objavljivan u časopisima.
Open access model potpuno je promenio težište ovog odnosa. U ovom modelu naknade za korišćenje informacija plaćaju upravo autori članaka, koji plaćaju učešće kako bi njihov naučni rad bio objavljen i postao široko dostupan za korišćenje na platformi.
Naknade za obradu članaka (APC) pokrivaju celokupnu cenu procesa objavljivanja naučnog rada na nekoj od open access platformi. Mnoge nacionalne i privatne organizacije za finansiranje istraživanja, kao i univerziteti, pokrivaju APC za članke koji su rezultat finansiranih istraživačkih projekata. Ovu naknadu može platiti autor, autorova institucija ili njihov finansijer istraživanja.
Hibridni open access časopisi
Naknade za obradu članaka, odnosno APC, ne naplaćuju svi časopisi sa open access politikom. Ovu opciju nudi veliki broj indeksiranih naučnih časopisa.
Međutim, većina časopisa u kojima se naplaćuje APC jesu časopisi hibridnog tipa, u kojima su neki od članaka open access formata, dok su neki tradicionalnog formata. Takvi časopisi, bazično gledano, zasnovani su na principu pretplate, gde se za većinu sadržaja plaća naknada za korišćenje od strane čitaoca (korisnika), dok za članke koji su open access formata autori plaćaju naknadu za objavljivanje, odnosno APC.
Da li se ovakve publikacije isplate?
Svakako da povećana dostupnost za korišćenje i otvorenost ka preuzimanju informacija, pored brojnih beneficija, dovode i do pojedinih nepoželjnih posledica po autore članaka. Međutim, odluka da se naučni radovi objave u open access obliku ili tradicionalnom formatu časopisa potpuno je individualna i zahteva temeljno proučavanje reputacije časopisa u kome se planira objavljivanje publikacije, kao i vaganje beneficija i nedostataka.
Investicija u napredak
Mnogi sponzori naučnih istraživanja aktivni su advokati open access publikacija, budući da je praksa pokazala da povećana pristupačnost novih informacija i dostupnost radova za citiranje u izuzetnoj meri utiču na napredovanje naučnika i njihovih karijera, jer doprinose vidljivosti istraživanja i samim tim proširenju njihove publike. Dakle, ukoliko utvrdite šta su vam prioriteti i koliki je vaš ulog u odnosu na očekivane rezultate, možete jednostavno da procenite da li vam se plaćanje takse za proces objavljivanja isplati.
Faktor uticajnosti časopisa
Potrebno je vreme kako bi se open acces časopis afirmisao i stekao reputaciju, upravo zbog svoje prirode. Za ovaj tip časopisa od ogromne važnosti za autore naučnih radova jeste faktor uticaja, koji je merilo uspeha reputacije časopisa.
Mnogi autori su skeptični povodom objavljivanja u open access časopisima, budući da je većina njih relativno nova i ima malu bazu članaka, za koje se ne zna da li su prošli temeljnu recenziju pre objavljivanja. Zbog toga mnogi i odbijaju da rizikuju sa objavljivanjem radova na ovaj način, jer preispituju kvalitet objavljenog materijala.
Rizik od predatorskih časopisa
Kao prirodna posledica otvorene prirode interneta, česta pojava su i tzv. predatorski časopisi, koje karakteriše to što ih nije verifikovala naučna zajednica. Oni iskorišćavaju prirodu open access koncepta time što naplaćuju APC i takse za objavljivanje, međutim, taj posao rade nesavesno, zanemaruju uredničke zadatke i rade nekvalitetne (ili nikakve) recenzije.
Pojava ovih časopisa kontradiktorna je samoj ideji open access publikacija. Međutim, lek protiv njih jesu preventiva i njihovo prepoznavanje pre nego što se upustite u poduhvat objavljivanja svog rada u jednom od takvih neautentičnih časopisa.
Ovo se radi na taj način što se proverava indeksiranost časopisa, sastav uredništva i način komunikacije sa njim (nerformalan ton, komercijalne imejl-adrese, kredibilnost i reputacija članova tima itd.), kao i transparentnost cenovnika za takse objavljivanja.
Sloboda nauke
Glavna dilema u vezi sa izborom metode publikovanja odnosi se na pitanje da li se odlučiti za beneficije savremene open access ideologije. Ova opcija donosi reputaciju, vidljivost i profilisanost u naučnoj zajednici, ali izaziva i skepsu kod akademskih radnika, koji zaziru od gubitka na kvalitetu recepcije svojih članaka.
Međutim, baze članaka, kada su ovi časopisi u pitanju, grade se postepeno. Za one koji i dalje smatraju da je ovakav poduhvat rizik za njihovu naučnu reputaciju ili novčani ulog opcija su pomenuti hibridni časopisi, koji kombinuju klasične i open access metode publikovanja i često imaju stabilnu reputaciju u naučnim krugovima.
