Nanoučenje: Kako spakovati kvalitetno znanje u jedan minut?

Nove tehnologije i koncepti učenja razvijaju se iz dana u dan zajedno sa novim težnjama u edtechu. Budući da digitalizacija sama po sebi pruža beskrajan prostor za evoluciju i rađanje novih rešenja ubrzanim tempom koji je teško ispratiti, i edukatori su se našli u nezgodnom položaju – potrebno je ispratiti trendove koji se neprekidno umnožavaju, a čitav taj proces iziskuje vreme.

Zbog brzog protoka informacija, digitalno doba nam je neminovno smanjilo i trajanje pažnje. Zbog toga, kao i brzog načina života savremenog čoveka koji je akter u procesu učenja (formalnog i neformalnog), neophodno je prilagoditi formate materijala za učenje novim zahtevima i iskoristiti maksimalne potencijale digitalnih mreža za interakciju i širenje ovakvog oblika obrazovanja.

Kao novi koncept u edukaciji koja se podigla iz formata nastalih na digitalnim platformama za deljenje sadržaja i aktuelni trend istaklo se nanoučenje (nanolearning), koje doslovno preuzima format i koncept sadržaja platformi na kojima se nalaze. 

Uzevši u obzir da već sada imamo čitavu generaciju koja je odrasla sa pametnim telefonima, neminovno je da će i formati učenja u nekom momentu postati gotovo neprepoznatljivi u odnosu na to kakvi su ranije bili.

Najkraće rečeno: nanoučenje je ekvivalent kratkim tekstualnim ili multimedijalnim porukama koje dobijate svakodnevno na svoje pametne telefone, a sadrži relevantno i legitimno znanje iz određene oblasti koja vam je značajna.

Nanoučenje kao vid instant znanja?

Nanoučenje je vid edukativnog materijala koji predstavlja zabavan, interaktivan i edukativan sadržaj, koji se lako konzumira zbog toga što je formiran kao skup delića informacija. Ovakav koncept ima posebnu ulogu u načinu na koji se danas konzumira sadržaj u smislu brzine, jer se trajanje naše pažnje prilagodilo upravo brzini protoka informacija. 

Nanoučenje je koncept koji je idealan za one koji zbog stila života nemaju vremena za tradicionalne metode učenja, zato što im se ono pruža u kondenzovanom obliku. 

Znanja u vezi sa konceptom nanoučenja postižu snažan efekat upravo zbog svoje sažetosti. Naime, edukatori sve više koriste priliku da najvažnija znanja – samu srž onoga što je potrebno da se nauči – upakuju u 240 karaktera tvita, jedan minut TikTok videa ili efektivan dizajn posta na Instagramu ili Pinterestu.

Takođe, treba obratiti pažnju i na platforme za kojima korisnici u sve većem broju posežu u edukativne svrhe – 51% Amerikanaca otkrilo je da posećuje YouTube video platformu sa namerom da nauče nešto. Naime, poslednje generacije učesnika u obrazovnom procesu defakto već duže vreme priznaju da su više znanja usvojili sa platformi koje im pružaju materijal u obliku TikTok videa, snapova (Snapchat), Instagram Reelsa ili YouTube videa.

Iz ovoga sledi zaključak da sadržaj koji spada u nanoučenje predstavlja kratak, ali jezgrovit materijal sa potrebnim znanjima, koji zbog svoje kratkoće trajanja u drastično većoj meri drži pažnju konzumenata.

Kvalitet znanja?

Iako su brojne nedoumice u vezi sa efektivnošću nanoučenja, naučno je dokazano da je ono izuzetno efektivno i da je takođe našlo svoju vrlo frekventnu primenu u korporativnoj obuci i edukativnim institucijama koje prate savremene trendove u obrazovanju.

Uklanjanje barijera za učenike odražava se povoljno i na same edukatore. Samim tim što je sadržaj za učenje dostupniji nego ikada pre, povećava se i njegova produkcija, koju postaje sve jednostavnije sprovoditi. 

Za one koji su pristalice tradicionalnog učenja nanoučenje deluje kao svojevrsno šarlatanstvo zbog izostanka formalne akreditacije koju ima institucionalno znanje, koje je provereno i verifikovano od stručnjaka u oblasti. Ovo je važno za one koji žele da se specijalizuju. Ipak, nanoučenje se nametnulo kao idealno rešenje za one koji žele da steknu generalna znanja na osnovu izvučene suštine.

Međutim, ono što se dešava u vezi sa nanoučenjem jeste samo pomeranje koncepta validacije znanja. Predavači koji prave sadržaj za nanoučenje svoju kredibilnost ostvaruju indikatorom velikog broja pratilaca u svojoj zajednici. Pored toga što se i koncept kredencijala promenio u smeru digitalizacije, novi kriterijumi za dokazivanje nečije stručnosti takođe su se utvrdili u prostorima virtuelne edukacije.

A ono što je ključno u ovom konceptu jeste upravo aktuelnost znanja koja se prezentuju: teme i njihova realizacija su fleksibilnije nego ikad pre.

Kratko i snažno

Sadržaj koji je namenjen za potrebe nanoučenja ima malo vremena da zadrži pažnju onoga ko ga konzumira. Ovo proističe i iz prirode samih formata koji zahtevaju koncizno slaganje činjenica koje se izlažu, ali i iz same strukture kojom se znanje danas prezentuje.

Kreatori sadržaja za nanoučenje moraju poentu svog izlaganja da dostignu u vrlo kratkom vremenskom periodu ili rizikuju da izgube pažnju konzumenta i postanu dosadni. 

Sadržaj mora biti u toj meri koncizan da suštinu činjenica izloži za manje od pet minuta: u proseku se pokazalo da je idealno trajanje materijala za nanoučenje dva minuta. Predstavljanje učeniku velikog broja činjenica koje je teško upamtiti u internet praksama pokazalo se kao kontraproduktivno.

Nanolearning sadržaj takođe mora da poseduje praktične primere. Za ovo su se idealno pokazale digitalne video-platforme, poput TikToka, Instagrama i YouTubea, koje nude obilje tutorijala na najrazličitije teme i instant „how-to” ili edukativne video-sadržaje.

Učenje kao digitalni sadržaj

Doba brzog protoka informacija takođe predstavlja sjajan vid olakšice za ove procese. Stoga može da se kaže da je svako ko je uključen u procese bilo koje industrije koja zahteva koordinaciju u digitalnom prostoru i prilagođavanje njihovom funkcionisanju prinuđen da bude u toku sa novim informacijama i novostima u svojoj sferi interesovanja ili profesije.

Za brz protok informacija u 21. veku na kakav smo navikli i koji je postao integralan deo svih naših života, pored same prirode interneta koja ovo omogućava, najviše su zaslužne platforme za deljenje sadržaja i društvene mreže. Sam oblik i koncept sadržaja na internetu menjao se sa evolucijom tih platformi i pružio gotovo neograničene mogućnosti za individue i industrije da razmenjuju i stvaraju informacije neophodne za efektivno funkcionisanje.

Digitalne platforme danas služe da takoreći pasivno stičemo znanje budući da smo prosto prinudno izloženi različitim informacijama. Međutim, ukoliko se napravi konkretna namera da se znanje direktno prenese, kao u formalnom obrazovnom procesu, samo prilagođeno stilu izabranih digitalnih platformi, dobijamo jedan oblik učenja koji nosi sve osobine savremenog obrazovanja, prilagođenog savremenom čoveku čije je mišljenje adaptirano na svojstva interneta.

Sistem nanoučenja je proizvod ovog vremena i neminovno će u određenom momentu u budućnosti razviti svoju ekspertizu, uprkos tome što je upravo deo koncepta sloboda da se svojevrstan oblik neformalnog obrazovanja osnaži i da dobije na značaju. U svakom slučaju, evolucijom ovog koncepta sigurno je da ćemo u budućnosti moći da stičemo znanja mnogo većom brzinom u odnosu na ranije.

Nanoučenje predstavlja prilagođen oblik brzog učenja u svetu koji neprestano razvija nova znanja.