Nova agenda veština eliminiše jaz na evropskom tržištu radne snage i omogućava tranziciju ka zelenijoj i digitalnijoj privredi

Novi petogodišnji projekat Evropske unije, Evropska agenda veština (European Skills Agenda), koji je usmeren na unapređenje znanja i veština građana, pokrenula je u julu 2020. godine Evropska komisija. Njegov cilj je razvijanje održive konkurentnosti evropske privrede, socijalne jednakosti u šansama za obrazovanje i unapređenju rezilijentnosti. Projekat se realizuje kroz 12 akcija, putem kojih se vrše usavršavanje (unapređenje prethodno stečenih veština) i prekvalifikacija (sticanje novih znanja i veština).

Realizacijom ovog projekta Evropska komisija pokušava da identifikuje strukturne jazove koji postoje između zahteva evropske privrede za obrazovnom radnom snagom i realne ponude kadrova na nivou cele Evrope. Jedan od primera postojanja značajnog raskoraka predstavlja oblast sajberbezbednosti, gde postoji manjak od gotovo 300.000 profesionalaca. Plan je da se eliminacijom, ili bar ublažavanjem navedenih jazova, unapredi konkurentnost privrede, uz istovremeni fokus na razvoj evropske privrede u pravcu tranzicije prema zelenijoj i digitalnijoj privredi.

Aktuelna Evropska agenda veština nastala je na osnovu prethodne Agende veština iz 2016. godine, koja je, poput aktuelne, naglasak stavljala na usmereno obrazovanje i obuku. Uz novu agendu usvojen je i niz drugih dokumenata za njenu podršku, poput Evropske digitalne strategije (European Digital Strategy), Evropske strategije za industrijska i mala i srednja preduzeća (Industrial and Small and Medium Enterprise Strategy), Plana obnove Evrope (Recovery plan for Europe) i Pojačavanja podrške omladinskom zapošljavanju (Increased support for youth employment).

Sama agenda predstavljena je u delikatnom trenutku u kom se Evropa suočava sa ozbiljnim izazovima, pre svih sa borbom sa posledicama lokdauna uzrokovanog pandemijom virusa COVID-19. Pandemija virusa COVID-19 ubrzala je procese digitalne transformacije. Iako su za najveći deo razvijenog sveta rad od kuće putem sredstava digitalne komunikacije i prebacivanje procesa učenja u digitalne formate (poput korišćenja digitalnih knjiga i platformi za učenje na daljinu – e-Learning, Distance Learning) svakodnevica, istovremeno se pokazalo da značajan deo stanovništva nema adekvatne digitalne sposobnosti ili se nalazi na radnim mestima, odnosno u školama koje prilično kasne sa sprovođenjem digitalizacije.

Pored problema u sprovođenju digitalne transformacije, COVID-19 imao je jake negativne efekte na privredu. Stopa nezaposlenosti je porasla sa 6,6% na kraju 2019. godine na 9%, koliko je bilo predviđeno da će iznositi na kraju tekuće (uz mogućnost da je realna stopa viša, s obzirom na to da je zbog pandemije veliki procenat građana odustao od traženja posla). Bruto domaći proizvod (BDP) na nivou privrede cele Evrope opao je za 7% u odnosu na 2019. godinu, dok, gledano sektorski, vidimo da su određeni sektori imali pad između 20% i 40%. Pored direktnih mera za obnavljanje privrede, kao što su osnivanje fonda i direktna finansijska pomoć privredama zemalja članica (Recovery Plan), neophodna je i promena paradigme u pristupu veštinama, koja omogućava prevazilaženje socioekonomskih uticaja pandemije, ali istovremeno i otvara prostor za realizaciju navedene tranzicije (u pravcu razvoja zelenije, digitalnije i rezilijentnije privrede). Ova promena paradigme treba da omogući:

• Ostvarivanje održive konkurentnosti razvojem veština koje su ključne u ostvarivanju održivog rasta, produktivnosti i inovativnosti, a samim tim i unapređivanja konkurentnosti svih, a posebno malih i srednjih preduzeća (SME). Ovo je jedini način da Evropa ostane globalno konkurentna i ostvari održivi ekonomski rast vođen tranzicijom ka zelenijoj i digitalnijoj budućnosti.
• Obezbeđivanje socijalne jednakosti pružanjem jednake šanse za usavršavanje i prekvalifikaciju kako bi se prevazišla kriza koju je uzrokovala nagla nezaposlenost velikog broja ljudi u Evropskoj uniji. Posedovanje adekvatnih veština i znanja znači veće šanse za zadržavanje poslova, ali istovremeno i bezbolniju tranziciju ukoliko dođe do gubitka posla. Jednakost u pristupu mora biti obezbeđena u tom smislu da svi moraju imati jednaku šansu za doškolovanje bez obzira na pol, rasu, religiju ili uverenja, invaliditet, godine, seksualnu orijentaciju, pri čemu je posebno važno uključivanje niskokvalifikovanih radnika i migranata.
• Izgradnju otpornosti i fleksibilnosti obezbeđivanjem dovoljnog broja zaposlenih u sektorima koji imaju strateški značaj u prevazilaženju kriza poput tekuće, posebno medicinskog osoblja i radnika na prvoj liniji (zaposleni u transportu, maloprodaji, sanitarnim delatnostima itd.). Na nivou pojedinca, izgradnja otpornosti i fleksibilnosti znači smanjenje zavisnosti od tržišnih uslova i povećanje potencijala za upravljanje profesionalnim tranzicijama tokom karijere. Aktuelna pandemija virusa COVID-19 pokazala je koliko je digitalna pismenost važna za sposobnost pojedinca da bude u stanju da neometano nastavi sa poslovnim i obrazovnim aktivnostima, ali i važnost sajberbezbednosti IT sistema.

Celoživotno obrazovanje za sve aktere mora postati realnost kako bi se sprovela navedena promena paradigme. Iako znanje stečeno u ranom dobu ostaje fundamentalno, ono ipak predstavlja samo početak ciklusa celoživotnog učenja. Osposobljavanje za život bi trebalo da bude vodeći princip u ovom poduhvatu, gde je ideja da se inicijalno mapiraju individualna znanja i veštine pojedinca, a zatim u skladu sa tim razvija obuka uzimajući u obzir tržišne potrebe za radnom snagom i pružanje pomoći u pronalasku posla.

Velikim koracima napred

U nastavku su navedene konkretne akcije koje bi trebalo da omoguće realizaciju ciljeva Evropske agende veština, odnosno adekvatnu osposobljenost ljudi za poslove budućnosti u kojoj primena modernih tehnologija postaje sve zastupljenija, poput veštačke inteligencije i robotike.

Akcija 1: formiranje takozvanog Pakta veština (Pact for skills),

Akcija 2: inicijativa za unapređenje informacija o potrebnim veštinama na nivou privrede, ali i sektorskom nivou,

Akcija 3: podrška Evropske komisije državama članicama u pripremi holističkih nacionalnih strategija veština,

Akcija 4: predlog preporuka Saveta za usmereno obrazovanje i obuku (VET) za razvoj održive konkurentnosti, socijalne pravde i rezilijentnosti,

Akcija 5: pokretanje inicijative evropskih univerziteta za unapređenje veština naučnog osoblja,

Akcija 6: razvoj veština koje treba da omoguće zelenu i digitalnu tranziciju,

Akcija 7: rast broja STEM (Science, Technology, Engineering, Math) studenata i podrška u usvajanju i razvijanju preduzetničkih univerzalnih veština,

Akcija 8: razvoj životnih veština,

Akcija 9: inicijativa u pravcu razvijanja pojedinačnih obrazovnih naloga (Individual Learning Accounts),

Akcija 10: razvoj evropskog pristupa mikrokredencijalima,

Akcija 11: razvijanje nove EuroPass platforme,

Akcija 12: prilagođavanje okvira kako bi se omogućile privatne investicije u veštine. Kompletne opise akcija, kao i pojedinih aktivnosti koje se planiraju u okviru njihove primene, možemo videti u Komunikaciji.

Centri strukovne izvrsnosti (Centre of Vocational Excellence – CoVEs)

U okviru Akcije 4 (predlog preporuka Saveta za usmereno obrazovanje i obuku (VET) za razvoj održive konkurentnosti, socijalne pravde i rezilijentnosti), značajna pažnja posvećena je centrima za usmereno obrazovanje (VET – Vocational Education and Training), kao i centrima strukovne izvrsnosti (CoVEs – Centres of Vocational Excellence), kao načinima putem kojih se ova agenda sprovodi.

Centri strukovne izvrsnosti predstavljaju sve važniji deo politike EU na području strukovnog obrazovanja i osposobljavanja. U prethodnih nekoliko godina bilo je više pokušaja da se jasnije definišu centri strukovne izvrsnosti u pogledu njihovih glavnih karakteristika kako bi se prikupili podaci za načela i razvoj programa podrške koje sprovodi EU. Bez obzira na razlike koje mogu postojati između ovih centara, radna grupa za usmereno obrazovanje i obuku (VET) u dokumentu Mapiranje centara za izuzetnost usmerenog obrazovanja pravi razliku između centara strukovne izvrsnosti koji su namenski osmišljeni ili imenovani subjekti u okviru nacionalnih/regionalnih mera strukovne izvrsnosti i centara strukovne izvrsnosti koji su pojedinačni pružaoci usluga strukovnog obrazovanja, a deluju kao centri strukovne izvrsnosti za regiju, podregiju ili sektor privrede.

Centri strukovne izvrsnosti (CoVEs) razlikuju se u zavisnosti od toga kom sektoru privrede pružaju podršku. S obzirom na to da mreže CoVE jasno pokazuju nacionalne i regionalne ekonomske prioritete, one često pokrivaju sektore u kojima se odvijaju brze i inovacijski intenzivne promene koje države ili regije žele da unaprede. Ovo znači da postoje oblasti u kojima se propušta šansa za inoviranje, poput eko-turizma, transformacija sistema snabdevanja u maloprodaji itd. Cilj predloženih preporuka jeste da podrže osnivanje 50 centara strukovne izvrsnosti koji bi predstavljali mesta na kojima mladi stiču inicijalnu obuku, ali i ona na kojima će se obavljati prekvalifikacija i usavršavanje odraslih.

U različitim zemljama Evrope ovi centri se osnivaju u različitim oblicima i sa različitim nazivima, npr. centri kompetencija (Centres de compétence) u belgijskoj regiji Valoniji i kampusi struka i kvalifikacija u Francuskoj, koji se ponekad nazivaju i centrima izvrsnosti (pôles d’excellence) i centrima za osposobljavanje (pôles de formation). Nazivaju se i klasterima ili mrežama i teritorijalnim eko-sistemima, npr. centri za istraživanja i inovacije (Španija, Baskija, Tknika), zajednice za razvoj (Holandija, mreža Katapult) ili više tehničke škole (ital. Istituti Tecnici Superiori – ITS) u Italiji i partnerstva za izvrsnost: Školski centar Nova Gorica u Sloveniji. U pojedinim zemljama ne postoji posebna oznaka koja se odnosi na centre strukovne izvrsnosti, pa se finska Omnia opisuje kao višedisciplinarni pružalac usluga obrazovanja i centar za regionalni razvoj, ali i kao središte znanja i iskustva koje posetiocima i službenim delegacijama može poslužiti kao primer i kao sedište jedinstvenog preduzetničkog čvorišta (huba).

Ambiciozni ciljevi agende vode konkurentnijoj Evropi

Glavni cilj tranzicije jeste podrška razvoju Evropske unije u pravcu duple tranzicije (prema digitalnijoj i zelenijoj Evropi) i prevazilaženje socioekonomskih izazova pandemije virusa COVID-19, za čije je ostvarenje ključno prihvatanje koncepta celoživotnog učenja. Kako bi se adekvatno pratili rezultati napora koje podržava ova agenda, Evropska komisija predlaže usvajanje niza kvantitativnih parametara, mahom usmerenih na povećanje broja odraslih koji participiraju u učenju sa posebnim aspektom na niskokvalifikovane radnike i nezaposlene. Ukoliko navedene mere budu dale rezultate, smanjiće se udeo niskokvalifikovane radne snage (koji je sada na 22%) i koji je jedan od razloga kaskanja Evrope za svojim globalnim konkurentima. Uzevši u obzir efekte koje je proizvela pandemija virusa COVID-19, veoma je važno povećati učešće odraslih koji poseduju makar osnovne digitalne veštine.

* Do 2025: cilj je da 120 miliona odraslih učestvuje u učenju svake godine (što odgovara porastu od oko 50%).

* Do 2025: cilj je da 14 miliona niskokvalifikovanih radnika prođe kroz neki vid dokvalifikacija (što odgovara rastu od 30% u odnosu na sadašnje rezultate).

* Do 2025: cilj je da svaki peti tražilac posla (oko dva miliona) na nivou EU ima nedavno (u prethodnih 12 meseci) iskustvo učenja.

* Do 2025: cilj je povećati udeo odraslih sa makar osnovnim digitalnim veštinama na 70%.

Za realizaciju Agende o veštinama neophodne su značajne investicije u razvoj navedenog seta veština. Pored sredstava namenjenih za povećanje broja odraslih koji učestvuju u obrazovanju, neophodna su i sredstva za realizaciju programa na lokalnim, regionalnim i nacionalnim nivoima, kao i na nivou EU (pogledati tabelu ispod).

Nova evropska agenda predstavlja šansu za institucije u okviru LINK Educational Alliance

LINKgroup je kompanija koja već dugi niz godina prepoznaje značaj i potencijale sticanja znanja, usavršavanja i stvaranja preduslova za prekvalifikaciju ne samo mladih već i odraslih profesionalaca koji se susreću sa prekretnicama u karijeri. Evropska agenda veština dodatno afirmiše pristup koji LINKgroup već godinama promoviše u svojim ustanovama – unapređenje sopstvenih kvaliteta prema konkurentnijoj privredi i uspešnijem društvu. Ukoliko Srbija bude učestvovala u ovom programu, odnosno ukoliko bude omogućeno razvijanje centara strukovnog obrazovanja (VET) i centara strukovne izvrsnosti (CoVE), pružanjem usluga ovakvog načina obrazovanja više institucija visokoškolskog obrazovanja u okviru LINK Educational Alliance svojim iskustvom u ovoj oblasti moglo bi da podrži realizaciju ove agende, pre svega u domenu razvoja digitalnih veština.