Umetnost mišljenja

By branka.miranovic
In Budućnost obrazovanja
Mar 28th, 2014
0 Comments
2926 Views

Ukoliko se zapitamo šta je to kritičko mišljenje i kako nam ono može pomoći, teško ćemo odgovore na ova pitanja dobiti u jednoj rečenici. Međutim, iako postoji mnogo različitih određenja ovog oblika mišljenja, sva ona imaju zajedničke elemente, neke suštinske odlike kritičkog mišljenja, koje se odnose na to da ono spada u više forme mišljenja, da je strukturno i funkcionalno povezano s drugim vrstama mišljenja (logičkim, kreativnim, pojmovnim mišljenjem), ali i sa afektivno-motivacionom sferom ličnosti. Takođe, različite definicije ovog pojma se slažu oko toga da se podsticanjem kritičkog mišljenja fokus sa sticanja znanja pomera na osvešćivanje kognitivnih procesa tokom učenja, što dovodi do stvaranja strategije mišljenja i osećaja zadovoljstva pri razmišljanju i rešavanju problema. Jedno od zanimljivih određenja kritičkog mišljenja dao je Ričard Paul, koji kaže da je kritičko mišljenje “Umetnost analiziranja i procene sopstvenog mišljenja sa ciljem da se ono poboljša”.

Žašto je važno razvijati kritičko mišljenje?

Sposobnost kritičkog mišljenja oduvek je bila važna, ali, čini se da nikada nije bila bitna kao sada, u vremenu stalnih i brzih promena. Hiperprodukcija informacija, sa kojim se svakodnevno susrećemo, zahteva selekciju, interpretaciju i evaluaciju relevanthih informacija, koje nisu moguće bez veštine kritičkog mišljenja. Podsticanjem i primenom kritičkog mišljenja dolazi do uključenosti u proces saznavanja, a samim tim do otvorenosti za promene, uspeha u rešavanju problema i do samopouzdanja u iskazivanju sopstvenih misli i osećanja. Razvija se kritičnost, autonomija i racionalno razmišljanje, dok se stvara otpornost na predrasude, preuranjene zaključke i sudove. Takođe, kao prednosti primene kritičkog mišljenja u kontekstu obrazovanja i nastave su i povećanje autonomije u učenju, jer učenici postaju samostalniji i samouvereniji, zatim unapređenje postignuća učesnika nastavnog procesa, jer oni učenici koji znaju da analiziraju i kritikuju ideje u stanju su da povezuju znanja iz različitih oblasti i da uvide korisnost znanja za svakodnevni život. Isto tako, značaj razvoja kritičkog mišljenja reflektuje se i u razvijanju timskog rada i empatije, jer grupne aktivnosti omogućavaju učenicima da čuju mišljenje svojih vršnjaka, umesto da budu upućeni na sopstvene misli. Na taj način uče da sarađuju, a ne da stvaraju osude i pretpostavke.

Kako podsticati i razvijati kritičko mišljenje?

Kada o kritičkom mišljenju govorimo sa stanovišta nastave i obrazovanja, možemo reći da ono predstavlja pristup, određenu strategiju u nastavi i učenju, ali i njen cilj. Stavljanjem kritičkog mišljenja u centar nastavnog procesa, transformiše se uloga nastavnika, zahtevaju se drugačije strategije obrazovanja nastavnog kadra, koje uključuju nove metode i tehnike nastave, kao i stvaranje određene pedagoške klime koja će doprineti razvoju kritičkog mišljenja. Prema shvatanju autora B.Vlahovića, aktivna nastava i svi njeni oblici imaju izuzetan potencijal za razvoj kritičkog mišljenja u nastavnom procesu. U konceptu aktivne nastave, uloga osoba koje upravljaju nastavnim procesom se menja, i od dominantne prelazi u ulogu saradnika u učenju. Na taj način se stvaraju uslovi da učenici rešavaju probleme, donose različite odluke i povezuju znanja i informacije, čime stiču mogućnost da bolje razumeju ono što uče.

U delu koji predstoji možete videti neke od tehnika pomoću kojih se može podsticati razvoj kritičkog mišljenja, a koje se mogu naći i u članku: “Nastavnik u ulozi moderatora i facilitatora razvoja kritičkog mišljenja učenika”:

Tehnika Mozgalica: Ovu tehniku čini više različitih tehnika, koje se nazivaju mozgalice, a koje se svode na slobodnu proizvodnju reči i ideja pomoću asocijativnih veza. Mogu se koristiti u različitim fazama rada, a najčešće u uvodu u temu, kao pokretač na aktivno učenje. Na primer, na početku predavanja ističe se ključna reč teme koja će se obrađivati i postavlja se instrukcija da se slobodno povezuje sa drugim temama i idejama.

Tehnika Moždane oluje (Brainstorming): Osnovu ove tehnike predstavljaju slobodne asocijacije, koje iniciraju mnoštvo ideja vezanih za temu koja se obrađuje. Primenom ove tehnike dobijaju se različita rešenja problema, podiže se pažnja, interesovanje i aktivnost učenika. Takođe, podstiče se diskusija, aktivira iskustvo i vrši priprema za nova saznanja.

Tehnika Pro et contra: Za razvoj sposobnosti svestranog sagledavanja problema i operisanja racionalnim argumentima veoma je pogodna tehnika Za i protiv, jer maksimalno aktivira učesnike nastavnog procesa, koji se dele u grupe za i protiv nečega, i usmeravani od strane voditelja nastavnog procesa samostalno analiziraju sadržaj koji se obrađuje.

Tehnika Suđenje: Ovu tehniku je pogodno kombinovati sa pomenutom tehnikom Pro et contra. Odgovarajućim izborom i oragnizacijom sadržaja učenja, tokom kog se učenici upoznaju sa događajima, ličnostima i stvarajui stavove o njima, nastavnik stvara okolnosti da učenici samostalno, kritički prosuđuju o činjenicama. U ovom procesu je posebno važna uloga nastavnika, kao nekoga ko će odgovarajućim instrukcijama usmeravati raspravu ka zaključcima.

Kako smo već i napomenuli, zaista su brojni razlozi koji upućuju na značaj i neophodnost kritičkog mišljenja. Važno je istaći i da je jedan od preduslova njegovog razvoja, ali i primene tehnika koje ovaj oblik mišljenja podstiču, osposobljavanje osoba koje upravljaju nastavnim procesom da te tehnike koriste i ohrabruju učenike da se njima služe.

Leave a Reply