10 stvari koje treba da znamo o PISA rezultatima

By milica
In Budućnost obrazovanja
Mar 23rd, 2014
0 Comments
1708 Views

Ukoliko zbog predavanja nemate vremena da se informišete o PISA rezultatima, evo našeg sažetog vodiča.
0,,17268001_303,00➀ Odlično obrazovanje zahteva mnogo više od novca.

Osim određenog nivoa troška po svakom učeniku ponaosob, bitan je i način na koji su sredstva raspoređena. Iako Ujedinjeno Kraljevstvo troši više na obrazovanje od većina članica OECD (Organizacija za ekonomsku saradnju i razvoj), ono ne spada u prvih 20 zemalja po napretku u oblasti matematike, lektire i nauke.

➁ Među zemljama sa visokim primanjima one koje više plaćaju nastavnike pokazuju tendenciju da imaju bolje rezultate.

Rezultati studija pokazuju da zemlje sa boljim rezultatima imaju tendenciju da nastavnike bolje plaćaju (u odnosu na BDP po stanovniku). Izveštaji navode: „Veće plate pomažu školskim sistemima da privuku najbolje kandidate da postanu nastavnici”.

➂ Dobro okruženje je roditeljima važnije od rezultata testa.

Ako se roditeljima u OECD zemljama ponude škole za dete, roditelji uglavnom smatraju da su „bezbedno okruženje” i „dobra reputacija škole” važniji od „visokog akademskog postignuća učenika škole”.

➃ Prepuštanje moći nastavnicima može da poboljša rezultate.

Sistemi koji školama omogućavaju veću slobodu u odlučivanju po pitanju procene znanja učenika, ponuđenih kurseva, sadržaja tih kurseva i udžbenika koji se koriste, postižu viši nivo sticanja znanja. Takva autonomija je najefektivnija kada se koristi sistem odgovornosti i kada postoji bolja saradnja nastavnika i direktora. Izgleda da davanje veće odgovornosti školi u upravljanju fondovima nije povezano sa uspehom škole.

➄ Izrazito slojeviti sistemi ne vode do boljih rezultata.

Generalno, školski sistemi koji izlaze u susret različitim potrebama učenika tako što ih razvrstavaju po raznim institucijama, razredima i odeljenjima nisu uspeli u postizanju vrhunskog sveukupnog sticanja znanja. U takvim sistemima mnogo je jači uticaj socio-ekonomskog statusa na akademski uspeh, te mladi ljudi imaju tendenciju da budu manje motivisani.

➅ Odnos između nastavnika i učenika je veoma važan, i on se poboljšava.

Među učenicima sa istim postignućem i sličnim socio-ekonomskim statusom, oni koji pohađaju škole gde je odnos nastavnik–učenik bolji tvrde da postoji jači osećaj pripadanja i veća unutrašnja motivacija za učenje. Odnos nastavnik–učenik se poboljšao između 2003. i 2012. godine u svim zemljama, osim u jednoj – u Tunisu, gde je stanje ostalo isto.

➆ Većina direktora veruje da je motivacija u njihovoj školi na visokom nivou.

Interesantan je podatak da 91 posto učenika pohađa škole čiji direktori veruju da je motivacija nastavnika visoka, dok 94% učenika pohađa škole čiji direktori veruju da nastavnici rade sa visokim nivoom entuzijazma.

➇ Vrhunsko podučavanje je od vitalnog značaja.

Zemlje koje su poboljšale rezultat na PISA testovima (kao što su Estonija, Poljska, Brazil, Kolumbija, Japan i Izrael) kreirale su planove usmerene na poboljšanje kvaliteta nastavničkog kadra. Ovo uključuje dodatne zahteve za dobijanje licence za nastavno osoblje, obezbeđivanje stimulacija za učenike sa visokim dostignućima da postanu nastavnici, povećanje plata, obezbeđivanje stimulacija nastavnicima da se uključe u interne obuke.

➈ Sve više škola daje prioritet podacima o postignuću.

Procenat učenika koji pohađaju škole koje koriste podatke o postignuću da bi se uporedile sa drugim školama povećao se sa 40% u 2003. godini, a onda na 52% u 2012. Korišćenje podataka o postignuću koji se porede u odnosu na druga nacionalna i regionalna merila, ili sa drugim školama, najviše se povećao u Brazilu, Danskoj, Irskoj, Luksemburgu i Portugaliji, a opao je samo u Finskoj, u toku istog perioda.

➉ Većina direktora iz Ujedinjenog Kraljevstva kaže da ponašanje ne predstavlja naročito ometajući faktor u učenju.

Oko 89% učenika boravi u školama čiji direktori smatraju da učenje uopšte nije ili je veoma malo narušeno od strane učenika koji „maltretiraju” druge učenike. Nekih 95% učenika ili više u Crnoj Gori, Indoneziji, Albaniji, Slovačkoj, Letoniji, Ujedinjenom Kraljevstvu, Rumuniji, Španiji, Japanu, Singapuru, Litvaniji i Islandu pohađaju takve škole. Više od 20% učenika u Kazahstanu, Šangaju, Finskoj, Kolumbiji, Holandiji, Brazilu, Koreji i Tunisu pohađa škole gde je učenje narušeno od strane učenika koji zastrašuju ili „maltretiraju” druge do neke mere ili u većoj meri.

Izvor:  http://goo.gl/05DOFX

 

Leave a Reply