Deset najvažnijih tehnologija u usponu

Razvoj tehnologije se ne zaustavlja. Svake godine se pojavljuju nove inovacije koje transformišu način na koji živimo i radimo. Svetski ekonomski forum je izdao izveštaj za 2023. godinu koji otkriva 10 ključnih tehnologija u usponu koje će najverovatnije uticati na svet u bliskoj budućnosti. Ovogodišnji izveštaj okuplja perspektive preko 90 stručnjaka iz 20 zemalja širom sveta.

Fleksibilne baterije – Napajanje prenosivih tehnologija za zdravstvenu zaštitu i elektronske tekstilne proizvode

Od savitljivih ekrana do „pametne” odeće, budućnost elektronike izgleda sve fleksibilnije. Brz razvoj prenosivih uređaja, fleksibilne elektronike i savitljivih displeja zahteva izvore energije koji prate agilnost ovih sistema. Standardne, krute baterije uskoro bi mogle postati stvar prošlosti, jer na tržište dolaze tanke, fleksibilne baterije, izrađene od laganih materijala koji se lako mogu uvijati, savijati ili rastezati.

Fleksibilne baterije nalaze primenu u sve više oblasti, uključujući prenosive medicinske uređaje i biomedicinske senzore, fleksibilne displeje i pametne satove. Aplikacije koje se odnose na zdravlje i koje napajaju ove baterije mogu bežično prenositi podatke pružaocima zdravstvene zaštite, olakšavajući daljinsko praćenje pacijenata. Pored toga, fleksibilne baterije koje mogu biti integrisane u tkaninu jakni, majica ili druge odeće biće potrebne za napajanje elektronike na bazi tekstila sa sposobnostima koje variraju od ugrađenih grejnih sistema do praćenja zdravlja.

Očekuje se da će tržište fleksibilnih baterija brzo rasti u narednim godinama. Jedna studija predviđa da će globalno tržište fleksibilnih baterija porasti za 240,47 miliona dolara u periodu od 2022. do 2027. godine, ubrzavajući godišnju stopu rasta za 22,79% tokom ovog perioda. Očekuje se da glavni pokretači rasta budu rastuća potražnja za prenosivim uređajima i trend ka minijaturizaciji i fleksibilnosti elektronike.

Generativna veštačka inteligencija – Proširivanje granica ljudskog poduhvata

Generativna veštačka inteligencija (AI) predstavlja moćan oblik AI-ja koji može kreirati nov i originalan sadržaj učeći obrasce o podacima i koristeći složene algoritme i metode učenja inspirisane ljudskim mozgom. Iako je generativna veštačka inteligencija trenutno usredsređena na proizvodnju teksta, kompjutersko programiranje, slike i zvuk, ova tehnologija može se koristiti i u mnoge druge svrhe, uključujući dizajn lekova, arhitekturu i inženjering. Na primer, u vreme pisanja ovog teksta objavljeni su početni radovi o generisanju kandidata za molekule lekova usmerene na određene uslove i o kreiranju slika imaginarnih zgrada ili o generisanju unutrašnjeg dizajna. Inženjeri NASA trenutno rade na AI sistemima koji mogu konstruisati lagane instrumente za svemirske letove, postižući desetostruko smanjenje vremena njihovog razvoja, uz istovremeno poboljšanje strukturalnih performansi.

Generativne AI tehnologije mogu uticati čak i na prehrambenu industriju i dizajn svakodnevnih predmeta, od nameštaja do aparata. Kada je reč o naučnim istraživanjima, generativni modeli mogli bi doprineti poboljšavajući eksperimentalni dizajn, identifikujući odnose između elemenata podataka i kreirajući nove teorije. Na primer, nedavno razvijeni AI algoritmi mogu prevesti matematičku formulu na običan engleski jezik ili analizirati podatke o aktivnosti mozga da bi generisali crteže predmeta koje ljudski učesnici imaju na umu.

Srednjoškolci i univerzitetski studenti sve češće koriste generativnu veštačku inteligenciju, pri čemu neke institucije zabranjuju njihovu upotrebu, dok druge integrišu generativne modele u nastavne prakse ili čak obučavaju studente da ovladaju ovim alatima. Pravilno korišćena generativna veštačka inteligencija može kreirati personalizovane nastavne planove i programe, koji se prilagođavaju veštinama učenika i njihovom napretku u učenju, dok istovremeno podstiču kritičko razmišljanje, pospešuju kreativnost i koriste nove ideje.

Na radnom mestu upotreba AI modela na bazi jezika poput odnedavno popularnog ChatGPT-ja ili njegovih naslednika može povećati produktivnost i poboljšati kvalitet rezultata, restrukturirajući ljudske zadatke prema generisanju ideja i njihovom uređivanju, a ne grubom nacrtu. Generativne AI tehnologije posebno koriste radnicima nižih sposobnosti i mogu povećati zadovoljstvo poslom i samoefikasnost.

S obzirom na potencijal za povećanje produktivnosti koji proizlazi iz implementacije ovih novih tehnologija, ključno je priznati verovatnoću premeštanja posla. Stoga su politike i programi koji podržavaju zaposlene u nastojanjima da unaprede i prekvalifikuju svoje veštine esencijalni u osiguravanju da svi imaju koristi od tehnoloških inovacija i da su radnici opremljeni veštinama potrebnim za uspeh na promenljivom tržištu rada.

Održivo avionsko gorivo

Avijacija igra ključnu ulogu u globalnom transportu, ali takođe predstavlja i značajan izvor emisije gasova staklene bašte. Održivo avionsko gorivo (SAF) nudi potencijalno rešenje za ovaj izazov, jer može značajno smanjiti ugljenični otisak industrije avijacije.

SAF-ovi su tipovi goriva koji su dizajnirani s ciljem da budu ekološki održivi, i to ne samo zato što mogu smanjiti emisiju ugljenika iz aviona već i zato što se proizvode iz obnovljivih ili otpadnih izvora umesto iz fosilnih goriva. Ovi izvori uključuju korišćene kuvare, otpad iz poljoprivrede, alge, pa čak i industrijski otpadni ugljenik. Iako je održivo avionsko gorivo obećavajuće, postoje i određeni izazovi. Proizvodnja SAF-a trenutno je skuplja od proizvodnje konvencionalnog avionskog goriva, a postoje i ograničenja u pogledu dostupnosti sirovina. Pored toga, treba uspostaviti infrastrukture za proizvodnju i distribuciju SAF-ova na velikoj skali.

Dizajnirani fagi

Broj mikroba koji žive na ljudskom telu i unutar njega odgovara broju ljudskih ćelija, a može ga čak i premašiti. Zajednica mikroba koju organizam nosi naziva se njegov mikrobiom, a mikrobiomi ljudi, životinja i biljaka igraju važnu ulogu u zdravlju ovih organizama. Nedavni napredak omogućava inženjering mikrobioma radi ljudskog blagostanja i poljoprivredne produktivnosti. Ključ za ovaj inženjering su fagi – virusi koji selektivno inficiraju određene vrste bakterija. Pri infekciji fag ubrizgava svoje genetske informacije u bakteriju. Koristeći alate sintetičke biologije, genetske informacije faga mogu se reprogramirati tako da inficirane bakterije izvršavaju skup bioinženjerskih genetskih uputstava. Sa bioinženjerskim fagima naučnici mogu promeniti funkcije bakterije, navodeći je da proizvede terapijske molekule ili postane osetljiva na određeni lek, na primer. Pošto fagi generalno inficiraju samo jednu vrstu bakterija, individualne bakterijske vrste unutar složenog mikrobioma mogu se ciljano napadati.

Dizajnerski fagi pokazuju potencijal za lečenje bolesti povezanih sa mikrobiomom, poput hemolitičkog uremičnog sindroma (HUS) – retke, ali ozbiljne bolesti koja pogađa bubrege i funkcije zgrušavanja krvi, a uzrokuje je određena vrsta ešerihije koli (E. coli).

Metaverzum za mentalno zdravlje

Vreme provedeno ispred ekrana u izgradnji veza u deljenim virtuelnim prostorima moglo bi pomoći u borbi protiv mentalne krize. Deljeni virtuelni prostori su digitalna okruženja u kojima ljudi mogu interaktivno delovati profesionalno i socijalno. Budućnost ovih prostora često se naziva metaverzumom, koji može uključivati deljene virtuelne prostore unapređene proširenom ili virtuelnom stvarnošću (AR-om/VR-om). Kao što trenutno postoje mnoge platforme za deljenje virtuelnih prostora, verovatno će postojati i više metaverzuma, koji će se razlikovati po svrsi i nivou uranjanja korisnika u virtuelni svet.

Već se koriste gejming platforme za lečenje mentalnog zdravlja. Takve platforme ne samo da povećavaju angažovanje pacijenata nego i pomažu u destigmatizaciji problema mentalnog zdravlja. Na primer, DeepWell Digital Therapeutics kreirao je video-igre za lečenje depresije i anksioznosti; studio Ninja Theory sa sedištem u Velikoj Britaniji, koji je deo Xbox-a, integrisao je svest o mentalnom zdravlju u igre za masovno tržište i planira da se proširi na lečenje uz svoj Insight Project; a TRIPP je kreirao Mindful Metaverse, koji poboljšava blagostanje kroz vođenu pažnju i meditaciju omogućenu VR-om.

Nosači senzora za biljke

Organizacija za hranu i poljoprivredu Ujedinjenih nacija navodi da će svetska proizvodnja hrane morati da se poveća za 70% kako bi se nahranila svetska populacija u 2050. godini. Tehnološke inovacije u poljoprivredi će biti ključni korak ka ispunjavanju ovog dramatičnog povećanja i poboljšanju globalne sigurnosti hrane. Tradicionalno, usevi su se nadzirali putem testiranja zemljišta i vizuelnih inspekcija, što su sve skupi i vremenski zahtevni procesi. Nedavni tehnološki napreci unapredili su jednostavnost nadzora useva, omogućavajući poljoprivrednicima da nadziru stanje useva na većoj skali. Već nekoliko godina zdravlje poljoprivrednog zemljišta nadzire se pomoću satelitskih podataka niske rezolucije. Sada dronovi i traktori opremljeni senzorima pružaju informacije veće rezolucije o stanju useva. Rezultujuće informacije iz svih oblika nadzora mogu se obraditi pomoću AI-ja.

Prostorna omika (Spatial Omics)

Ljudsko telo sastoji se od približno 37,2 triliona ćelija. Kako sve one zajedno rade da bi nas održale živima i zdravima? Prostorna omika može pružiti odgovor istraživačima. Kombinovanjem naprednih tehnika snimanja sa specifičnošću i rezolucijom sekvenciranja DNK, ova novonastala metoda omogućava mapiranje kako, gde i kada se biološki procesi odvijaju na molekulskom nivou. Počevši od organa koji su predmet njihovog interesovanja (poput mišjeg mozga), naučnici seku tkivo na delove debljine samo jedne ćelije. Zatim se koriste inovativne tehnike da bi se vizualizovale lokacije specifičnih biomolekula u svakom delu. Prostorna omika omogućava neverovatno detaljno posmatranje prethodno nevidljive arhitekture ćelija i bioloških događaja.

Održivo računarstvo 

Iako je neosporno da se Zemlja suočava sa pogoršanjem ekološke krize, povećana zavisnost od podataka možda ne deluje kao da ima veliku ulogu. Međutim, centri za podatke koji omogućavaju Google pretrage, imejl, metaverzum, veštačku inteligenciju i brojne druge aspekte društva sve više zasnovanog na podacima, prema proceni, troše 1% proizvedene električne energije na svetskom nivou, a ovaj iznos će samo rasti sa sve većom potražnjom za uslugama koje se tiču podataka. Iako ne postoji jedinstven „zeleni podatak”, očekuje se da će naredna decenija doneti značajni pomak ka data centrima sa nultom neto potrošnjom energije, jer se nove tehnologije kombinuju i integrišu na inovativne načine, čineći san o data centrima sa nultom neto potrošnjom energije ostvarivom realnošću.

AI-facilitated Healthcare

Kao odgovor na nedostatke zdravstvenih sistema, formirani su timovi sa ciljem da integrišu veštačku inteligenciju (AI) i mašinsko učenje (ML) u zdravstvo kako bi predvideli nadolazeće pandemije i pomogli u njihovom efikasnom prevazilaženju. Ovi novi napori da se poboljša efikasnost nacionalnih i globalnih zdravstvenih sistema u suočavanju s velikim zdravstvenim krizama i da se demokratizuje pristup nezi su u svojim početnim fazama, ali će brzo napredovati integracijom kvalitetnih podataka u modele veštačke inteligencije i mašinskog učenja. Pristup zasnovan na AI-ju za optimizaciju pristupa nezi postaje široko prihvaćen u Kanadi i verovatno će tako biti i drugde. Uticaj zdravstvene zaštite zasnovane na AI-ju mogao bi biti još značajniji u zemljama u razvoju, koje često nemaju adekvatnu infrastrukturu i osoblje koji bi pružili zdravstvene usluge velikom delu populacije. Inteligentni alati za pomoć u identifikaciji, nadzoru i lečenju novih ili postojećih medicinskih stanja, kao što je sistem zasnovan na AI-ju za olakšavanje čitanja radioloških podataka, predstavljaju prvi korak u korišćenju AI-ja i ML-a za poboljšanje zdravstvenih sposobnosti na mestima gde je trenutna nega nedovoljna.

Izvor:

World Economic Forum, Top 10 Emerging Technologies of 2023, dostupno na: https://www3.weforum.org/docs/WEF_Top_10_Emerging_Technologies_of_2023.pdf?_gl=1*x3oqh0*_up*MQ..&gclid=CjwKCAjwt52mBhB5EiwA05YKo6BH959AFhuZIdNBWmlFYM, pristupljeno: 30.06.2023.

EnglishSerbian