7 presudnih veština za poslove budućnosti

By Ivana Zlatić
In Budućnost obrazovanja
May 29th, 2018
0 Comments
392 Views

Živimo u svetu koji se sve brže menja. Nove industrije se neprestano rađaju, dok stare postaju izlišne i nestaju. Izveštaj Svetskog ekonomskog foruma otkriva da gotovo 65% poslova kojima će se baviti današnji učenici osnovnih škola još uvek ne postoji. Radna snaga i naša baza znanja ubrzano evoluiraju.  

Kada tu činjenicu povežemo sa efektima tehnološke automatizacije na radnu snagu, ključno pitanje je: Kakve veštine će biti neophodne budućim generacijama?

Stručnjak za obrazovanje Tony Wagner čitav svoj život posvetio je pronalaženju odgovora na ovo pitanje. Proučavanjem sektora obrazovanja, intervjuisanjem lidera u industriji i detaljnim proučavanjem radnika, Wagner je identifikovao sedam veština neophodnih za preživljavanje u budućnosti. Ovo su veštine i načini razmišljanja koje mladi apsolutno moraju da poseduju kako bi ostvarili sopstveni potencijal do maksimuma.

1. Kritičko razmišljanje i veštine rešavanja problema

 

Trošimo toliko vremena učeći đake kako da odgovaraju na pitanja, a često zaboravimo da ih naučimo kako da ih postavljaju na pravi način. Postavljanje pitanja – i to dobrih pitanja – osnova je kritičkog razmišljanja. Pre nego što budete mogli da rešite neki problem, prvo morate biti u stanju da ga kritički analizirate i da utvrdite njegov uzrok. Ovo je razlog zašto kritičko razmišljanje i rešavanje problema idu ruku pod ruku.

Wagner primećuje da je radna snaga u današnje vreme organizovana na potpuno drugačiji način nego pre nekoliko godina. Danas imamo različite timove koji rade na rešavanju istog problema, nasuprot pojedincima sa različitim specijalnostima, kako je bilo ranije. Menadžer nema odgovor na sva pitanja, tako da morate da radite zajedno sa njim kako biste došli do odgovora.  

Kritičko razmišljanje


Povrh svega, ovaj skup veština predstavlja temelje inovativnosti. Mi moramo biti u stanju da status kvo dovedemo u pitanje i da ga kritikujemo pre nego što predstavimo nešto novo i predložimo alternativno rešenje.

2. Saradnja kroz različite mreže i liderstvo zasnovano na uticaju

 

Jedan od najprisutnijih trendova jeste povećanje broja radnika koji nisu vezani za jedno radno mesto. Očekuje se da će u narednih pet godina privremeno angažovani radnici i radnici „na daljinu” činiti 40% radne snage prosečne kompanije. Takođe, vidimo da sve više stalno zaposlenih radi preko cloud servisa. Multinacionalne kompanije zapošljavaju timove koji međusobno sarađuju na projektima sa lokacija razasutih širom planete.  

Tehnologija je omogućila radu i saradnji da prevaziđu fizičke granice, što je vrlo uzbudljivo. Međutim, saradnja između pojedinaca iz potpuno različitih miljea putem digitalnih mreža je nešto za šta je neophodno pripremiti mlade. U izveštaju IT centra New Horizons o obrazovanju tvrdi se da bi trebalo da se fokusiramo na onlajn saradnju u kojoj se „digitalni alati koriste kao podrška saradnji u ostvarivanju nastavnih ciljeva i za promovisanje interkulturalnog razumevanja”.

Tehnologija

Sagledano u takvom kontekstu, pravo liderstvo u okviru tima više ne znači autoritet koji ide strogo odozgo nadole i kom su svi ostali podređeni, već liderstvo zasnovano na uticaju. Na kraju, kako ističe Wagner, „poenta je u načinu na koji građani uvode promene u svoju lokalnu zajednicu – tako što najpre pokušavaju da utiču na različite grupe, da bi zatim između tih grupa kreirali saveze u kojima se radi na ostvarenju zajedničkog cilja”.  

3. Agilnost i prilagodljivost

 

Svet u kom živimo je nepostojan, neizvestan, složen i nejasan (VUCA – volatile, uncertain, complex and ambiguous). Zbog toga je važno da pojedinac bude u stanju da se prilagodi i da redefiniše svoje strategije.

U svojoj knjizi „Critical Thinking: How to Prepare Students for a Rapidly Changing World” („Kritičko razmišljanje: Kako pripremiti učenike za svet koji se ubrzano menja”) Richard Paul i Dillon Beach primećuju da su naše obrazovanje i način razmišljana po pravilu projektovani za rutinske, nepromenljive procedure. „Jednom bi nam pokazati kako se nešto radi, a potom bismo tu operaciju jednostavno ponavljali. Učenje je, u stvari, značilo navikavanje”, pišu oni. „Ali, kako izgleda naučiti da neprestano učiš nešto iznova? Navići se da bez prestanka ponovo učiš nešto?”   

U postindustrijskom dobu, tehnologija nas je naučila da budemo agilni i da se prilagođavamo nepredvidivim događajima i njihovim posledicama. Ponekad smo primorani da usvajamo veštine i načine razmišljanja koji su nam potrebni u datom trenutku, zaboravljajući one koji više nisu od koristi.

Tehnologije

4. Inicijativa i preduzimljivost

 

U svetu tradicionalnog obrazovanja, učenici pokazuju inicijativu kao nešto što upražnjavaju uprkos svojim nastavnim obavezama, ili kao puki dodatak tim obavezama. Za većinu učenika, razvijanje osećaja za inicijativu i preduzetničkih veština spada u vannastavne aktivnosti. Većina nastavnih planova nije osmišljena tako da inspiriše proaktivnost i inovativnost, već da insistira na kratkoročnim testovima i znanju.

Da li podučavamo mlade kako da postanu lideri? Da li ih ohrabrujemo da preuzmu inicijativu? Da li ih osnažujemo da učestvuju u rešavanju globalnih izazova? Wagner je tokom svog istraživanja otkrio da situacija po ovom pitanju nije sjajna čak ni u korporativnoj sredini, jer poslovni lideri teško pronalaze radnike koji neprestano „tragaju za novim prilikama, idejama i strategijama za unapređenje”.

5. Delotvorna usmena i pisana komunikacija

 

Studija koju je uradila organizacija Partnership for 21st Century Skills (Partnerstvo za veštine 21. veka) pokazala je da oko 89% anketiranih poslodavaca smatra da su radnici sa diplomom srednje škole „deficitarni” u pogledu veština komunikacije.

Jasna i nedvosmislena komunikacija se ne odnosi samo na pravilnu upotrebu jezika i gramatike. Zapravo, jasno izražavanje predstavlja spoljnu manifestaciju jasnoće misli. Da li ste u stanju da ubedljivo objasnite tezu koju zastupate? Da li ste u stanju da inspirišete druge da preduzmu nešto? Da li ste u stanju da sažmete najvažnije elemente svog izlaganja? Da li ste u stanju da reklamirate sebe ili neki proizvod?  

Komunikacija

Zabeležena je čuvena izjava preduzetnika i milijardera Richarda Bransona: „Veština komunikacije je najvažnija veština svakog lidera.” Kao i mnogi drugi, Branson je primetio da se ova veština može naučiti i potom koristiti kao ključ koji otvara mnoge prilike.  

6. Procena i analiza informacija

 

Živimo u informatičkom dobu. Svakoga dana nastaje 2,5 triliona (1018) bajtova informacija. Kao što možete videti na ovom infografiku, ta količina informacija bi ispunila 10 milliona Blu-ray diskova.

Sa dostupnošću informacija, povećala se i dostupnost pogrešnih informacija. Iako se mladi mnogo kreću kroz digitalni svet, tek mali procenat učenika ume pravilno da proceni izvor i sadržaj informacije kojoj su pristupili. Takođe, informacije neprestano evoluiraju zajedno sa našom bazom znanja, koja se ažurira brže nego ikad pre.

Osim toga, u dobu lažnih vesti, aktivan i dobro informisan građanin mora biti u stanju da analizira informacije iz različitih izvora i da ih kritički proceni.

7. Radoznalost i maštovitost

 

Radoznalost je snažan pokretač istraživanja i inovacije. Pravi način da zamislimo nešto još bolje od postojećeg jeste kanalisanje detinjeg čuđenja i divljenja svetu. Velika otkrića zahtevaju snažnu maštu, kao i njihova realizacija, što je navelo Alberta Einsteina da izgovori čuvenu rečenicu: „Mašta je važnija od znanja.”

Mi neprestano kljukamo učenike informacijama, umesto da ih ohrabrimo da sami postavljaju pitanja i traže odgovore. Znatiželja i inventivno razmišljanje treba da imaju jednaku važnost u obrazovnom sistemu kao fizika ili matematika.

Kako da transformišemo budućnost obrazovanja

 

Postoji oštar kontrast između ovih sedam veština neophodnih za preživljavanje u budućnosti i onoga na čemu današnje obrazovanje insistira. Umesto da učimo đake da odgovaraju na pitanja, moramo da ih naučimo kako da ih postavljaju. Umesto da ih pripremamo za fakultet, treba da ih pripremamo za život.

Ne radi se samo o stvaranju boljih zaposlenih; moramo težiti i stvaranju boljih lidera i inovatora. Ukoliko uspemo u tome, ne samo da ćemo drastično promeniti budućnost obrazovanja i strukturu radne snage već ćemo, takođe, transformisati svet u kom živimo.

 

Prevod sa www.singylarityhub.com.

Leave a Reply