Kako izgleda Intelligent Classroom u Savremenoj gimnaziji?

By Ana Vlahovic
In Budućnost obrazovanja
May 27th, 2016
0 Comments
1558 Views

Današnje generacije učenika odrastaju uz digitalne tehnologije, za njih je digitalni jezik „maternji”, te su im tradicionalni modeli prenošenja znanja i učionice bez novih tehnologija odbojne i nezanimljive. Upravo zbog ovakvih savremenih tendencija, učionice u školama moraju biti opremljene tako da podrže moderne načine i da odgovaraju potrebama učenika 21. veka.

Revolucionarno shvatanje obrazovanja podrazumeva svakodnevnu primenu novih tehnologija, interneta i različitih softvera u učenju, multimedijalne izvore znanja, udobno okruženje koje sve manje podseća na klasične učionice, razvoj kritičkog i problemskog mišljenja, kao i interaktivno, kreativno i učenje kroz igru i realizaciju projekata, oslobođeno prostornih i vremenskih ograničenja.

Slika_1 (7)

Pravi odgovor na ove zahteve i očekivanja je Intelligent Classroom, odnosno pametna učionica koja je tehnološki unapređena i opremljena najnovijim tehnologijama, i tako doprinosi kvalitetnijem i efektivnijem učenju. Na našim prostorima, pravi primer škole budućnosti koja primenjuje ovakav spoj modernog prostora i napredne tehnologije koja omogućava novo iskustvo učenja je Savremena gimnazija.

Sam koncept Intelligent Classrooma je autorsko delo Savremene gimnazije i njenog osnivača, kompanije LINK group, evidentiran u Zavodu za intelektualnu svojinu. Zahvaljujući ovako oblikovanom okruženju, nastavni proces u Savremenoj gimnaziji usklađen je sa trendovima u obrazovanju koji podrazumevaju primenu najnovije tehnologije, što Savremenu gimnaziju čini pravom školom 21. veka.

Opremljenost Intelligent Classroom učionica

Glavna karakteristika inteligentnih učionica jeste upotreba integrisanih tehnologija, te su pametne učionice opremljene najnovijim uređajima današnjice. Sastavni deo celokupnog enterijera čini i nameštaj koji svojim dizajnom, funkcionalnošću i kvalitetom, obezbeđuje i podržava realizaciju savremene obrazovne prakse.

Sve ovo okruženje Intelligent Classrooma čini specifičnim, pa su prepoznatljivi elementi:

1. Fleksibilne Node stolice – mogu se lako i brzo prenositi sa jednog kraja prostorije na drugi, što je veoma važno kako za individualni tako i za grupni i timski rad, pažnju i komfor učenika.

2. Pametni stolovi – istovremeno ih može koristiti više osoba, te podstiču učenike na timski rad, kao i na to da upravljaju svojim učenjem, da budu aktivni i kreativni u procesu učenja. Pružaju mogućnost lakog spajanja i prilagođavanja raznim zadacima i potrebama nastave, što umnogome doprinosi saradnji i komunikaciji.

3. Udobno okruženje: lazy bags, egg chairs i udoban, ergonomski nameštaj idealan je za odmor, relaksaciju i druženje tokom pauza u učenju.

4. Laptop računari – u Intelligent Classroomu i učenik i nastavnik imaju svoje laptopove. Istraživanja sprovedena u SAD pokazala su da se računari kao nastavna sredstva uspešnije prilagođavaju individualnim sposobnostima učenika, kao i da učenici pomoću računara brže usvajaju gradivo, i da su tako stečena znanja trajnija.

Slika_2 (4)

5. Tablet i iPad uređaji svakodnevno u nastavi koriste i učenici i profesori, što ostavlja više prostora za kreativnost i inovacije, stručno i pedagoško usavršavanje i detaljnije praćenje rada svakog učenika.

6. Interaktivne table – povezane su sa računarom i projektorom, na kojima se piše specijalnim olovkama ili prstom, a takođe omogućavaju preuzimanje dokumenata sa računara, menjanje i čuvanje izmena.

7. Interaktivni projektor je kombinacija projektora i interaktivne table – bilo koju površinu učionice čini interaktivnom, stvarajući na taj način novo iskustvo učenja.

8. 3D projektor – pomaže učenicima da razumeju različite nivoe složenosti, sagledaju pojedinačne delove celine, njihove međusobne odnose i veze, čime dobijaju potpuno novu, jasniju sliku celine.

9. Vizualizator – povezan sa projektorom, TV-om ili monitorom, omogućava prikazivanje raznih objekata, doprinosi tome da se nastava obogati primerima i da učenici dobiju jasnu predstavu o sadržaju koji se obrađuje.

10. Amazon Echo se ističe razvijenom osetljivošću na glas. Upućujući glasovne komande, učenici mogu da pitaju Amazon Echo sve što ih interesuje i dobiju odgovore o pojavama, događajima ili knjigama, kao i da saznaju aktuelne informacije iz sveta.

11. Interaktivni ekrani – podržavaju i podstiču interaktivnost, saradnju i kreativnost nastavnog procesa. Bilo koju učionicu pretvaraju u centar za učenje, u kom učenici i nastavnici sarađuju, dele ideje, stvaraju i razmenjuju digitalne sadržaje i rešavaju različite probleme.

Slika_3 (2)

12. VR naočare – funkcionišu kao ekran koji omogućava gledanje mnoštva slika i interakciju sa tim sadržajem, te stvara iluziju dubine koja je karakteristična za virtuelna okruženja.

13. 3D štampači i skeneri – omogućavaju proces stvaranja materijalnih objekata iz digitalnih fajlova što predstavlja svojevrsnu revoluciju u učenju, te učenicima dozvoljava da apstraktne pojmove pretvore u konkretne, opipljive predmete.

14. Mobilni TV lift – predstavlja mehanički sistem koji pomera TV uređaje vertikalno ili horizontalno ili ih izvlači iz nameštaja, tavanica ili pregradnih zidova kada je to potrebno, i vraća ih nazad.

15. iPad stanice za napajanje uređaja strujom – obezbeđuju kapacitet za punjenje i sinhronizaciju većeg broja uređaja istovremeno, što omogućava da učenici uvek imaju tablete pripremljene za rad.

16. Prenosi predavanja pomoću video stream opreme – snimanje i prenošenje procesa učenja, što omogućavaju kamere i napredna video stream oprema, predstavlja važan obrazovni resurs jer predavanja postaju dostupna bilo kada i bilo gde.

Softverska rešenja za učenje u Intelligent Classroom okruženju

Tehnologija je ta koja nastavni proces današnjice čini interaktivnijim, dinamičnijim, interesantnijim i zabavnijim. Neki od opštih principa primene tehnologije u školi uključuju upotrebu specifičnih softvera i uređaja kao što su:

1. Cloud System – izmeštanje celokupne nastave u „oblak” omogućava olakšano i ubrzano komuniciranje i saradnju svih učesnika procesa učenja. Pored toga, prednosti „oblaka” se odnose na to da njegovo korišćenje ne zahteva instaliranje različitih programa, sistem je dostupan sa bilo kog uređaja koji je povezan sa internetom i u većini slučajeva je besplatan.

2. Blended Learning – kombinovano učenje ili blended learning uključuje elemente elektronskog i tradicionalnog pristupa nastavi. Na taj način učenicima se pružaju raznovrsni resursi, prilagodljivi različitim stilovima učenja, te se podstiče kreativnost u učenju, stimulišu se sva čula i stvaraju novi načini interakcije između učesnika obrazovnog procesa.

Slika_4 (2)

3. E-Learning – predstavlja neizostavni element škole budućnosti. Individualizacija procesa učenja, feksibilnost i dostupnost, kao ključne odlike elektronskog učenja, omogućuju svim učesnicima obrazovne prakse da učenju pristupaju u skladu sa svojim navikama i potrebama, bilo kada i bilo gde.
Open Educational Resources – omogućava učenicima i nastavnicima da posredstvom interneta pristupe dragocenom izvoru informacija i idealan je za unapređenje kako nastavnog procesa tako i ličnih veština i znanja.

4. Virtual Learning – pruža učenicima potpuno novo iskustvo sticanja i stvaranja znanja, koje je aktivirajuće, interesantno i motivišuće. Vizuelni i 3D elementi doprinose sagledavanju pojedinačnih delova, a time i razumevanju celine sadržaja koji se uči. Pomoću 3D tehnologije, učenje dobija elemente igre, što doprinosi pozitivnom odnosu prema sadržaju i dugotrajnijem pamćenju.

Učenje u Intelligent Classroom učionicama

U pametnoj učionici poštuju se četiri načela obrazovanja, a to su: fleksibilnost, interaktivnost, kreativnost i motivacija. Nastava je osmišljena tako da učenike podstakne na kritičko razmišljanje i sticanje praktičnih znanja, te se u savremenom obrazovanju prepoznaje nekoliko vidova učenja:

1. Učenje zasnovano na projektu (Project Based Learning) – interaktivni model učenja u kome se kroz rad na konkretnom, realnom projektu koriste postojeća znanja i veštine, ali se istovremeno stiču nova znanja u vezi sa samom tematikom projekta, ali i opšte, transferzalne veštine, kao što su kritičko promišljanje, saradnja, komunikacija, rešavanje problema, kreativnost i strategija istraživanja.

2. Učenje zasnovano na problemu (Problem Based Learning) – fokusira se na rešavanje kompleksnog problema – problemske situacije, koja nema jedinstveno rešenje, već rešenja variraju u zavisnosti od prethodnog znanja i razumevanja relevantnih činjenica potrebnih za rešavanje poblema, ali i od sposobnosti kritičkog i kreativnog mišljenja.

3. Učenje zasnovano na relevantnosti (Relevance Oriented Learning) – fokusira se na rasvetljavanje značaja sadržaja učenja i razumevanje njegove primene u svakodnevnom životu. Uviđanjem značaja sadržaja koji se uči kako za njih same tako i za svet koji ih okružuje, učenici stiču priliku da predmet učenja povežu sa realnošću, da shvate njegovu važnost, povežu sa prethodnim iskustvom i na taj način ga trajno usvoje.

Slika_5 (1)

4. Učenje zasnovano na igri (Game Based Learning and Gamification) – predstavlja primenu elemenata i principa igre u različitim kontekstima i situacijama. Uključuje upotrebu konkretnih igara koje mogu unaprediti iskustvo učenja i za cilj ima doprinos razvoju konkretnih veština i znanja kroz primenu kako tradicionalne, tako i video-igre.

5. Kombinacija učenja i zabave (Edutainment) – ovaj pristup je blizak učenju zasnovanom na igri, jer je i njegov primarni cilj predstavljanje obrazovnog sadržaja kroz zabavu, i to pomoću različitih vrsta medija. Odnosi se na korišćenje inovativnih tehnologija u procesu učenja, ali i osobenosti ljudske prirode, koja podrazumeva preferiranje zabavnih sadržaja u odnosu na obrazovne.

6. Adaptivno učenje (Adaptive Learning) – predstavlja pojam koji se odnosi na različite tehnologije i tehnike koje se koriste u obrazovanju, a za koje je zajedničko da uključuju softver koji prati rezultate učenja i prilagođava se različitim metodama koje učenici tokom učenja primenjuju. Na ovaj način obezbeđuje se da sistem prati učenje svakog učenika i daje preporuke o individualnim planovima razvoja.

7. Mobilno učenje (Mobile Learning) – najšire shvaćeno, odnosi se na korišćenje mobilne tehnologije – kako samostalno tako i u kombinaciji sa drugim informacionim tehnologijama u cilju povećavanja fleksibilnosti i mobilnosti učenja. Korišćenjem obrazovnih aplikacija na telefonima i tabletima, imamo mogućnost da učimo bilo kada i bilo gde, i upravo zbog ove karakteristike mobilnog učenja, mnogi ga smatraju narednim stupnjem, evolucijom elektronskog učenja.

Savremena gimnazija – najbolji primer škole budućnosti

Osluškujući potrebe učenika, ali i imajući poverenja u sopstveni obrazovni kadar, Savremena gimnazija napravila je bitan iskorak ka osavremenjivanju školskog programa na našim prostorima i svoj kurikulum, metode, tehnike rada i prostor za učenje razvila prema načelima modernog obrazovanja.

Naslovna

Implementirajući savremenu obrazovnu filozofiju, Savremena gimnazija hrabro reorganizuje svoj nastavni plan, prilagođavajući ga savremenim obrazovnim trendovima; podržava personalizovani pristup učenju; smelo prihvata tehnološke inovacije, podstičući interakciju kako sa tehnologijom tako i između učenika i nastavnika, ali i između samih učenika – koje više ne razlikuje količina znanja koju poseduju, već ih spaja količina znanja koju mogu da razmene.

Sve ove dobre strane jednog novog pristupa obrazovanju u skladu su sa važnim humanističkim dostignućima, što Savremenu gimnaziju kvalifikuje kao najbolji primer škole budućnosti.

Leave a Reply