Motivacija

By Iva
In e-learning
Apr 28th, 2016
0 Comments
4720 Views

U svakodnevnom govoru, često se srećemo sa pojmom motivacije. Motivacija je konstukt koji je usko vezan za ponašanje u svim kontekstima i segmentima života i rada, i predstavlja jedan od najvažnijih faktora koji utiču na ponašanje čoveka. Kada govorimo o motivaciji, najčešće su prve asocijacije motivacija za učenje i motivacija za rad, ali svakako je važno pomenuti da se motivacija odražava i na sveukupnu performansu pojedinca i različitih konteksta u kojima pojedinac deluje.
Cilj ovog teksta je davanje odgovora na pitanje šta je motivacija i kako ona funkcioniše da bismo bolje razumeli prirodu ovog fenomena.

Šta je motivacija?

Najšire posmatrano, motivacija se može razumeti kao teorijski konstrukt koji se koristi za objašnjenje ljudskog ponašanja. U osnovi proučavanja motivacije je razumevanje ljudskog ponašanja i različitih potreba koje se nalaze u njegovoj osnovi.

Malo bliže objašnjenje ovog fenomena možemo tražiti i u etimologiji reči motivacija. Naime, u osnovi termina motivacija nalazi se latinska reč motus, moves, movere – što znači kretanje, kretati se. Međutim, ova latinska reč nalazi se u osnovi engleskih reči – motion, momentum, ali i reči emotion – što nam pruža uvid u složenost motivacije kao konstrukta.
U skladu sa predstavljenim značenjem termina, veliki broj teoretičara motivaciju shvata kao pokretačku snagu pojedinca, koja podstiče na kretanje, na delanje, koja izaziva određeno ponašanje i koja to ponašanje održava i usmerava ka nekom cilju. Ovde je važno pomenuti i ulogu emocija, koje se shvataju kao osnovni pokretač akcije i ponašanja.

Iako postoji veliki broj istraživanja i određenja motivacije, sva ona imaju sličnu osnovnu ideju, koja se odnosi na to da je motivacija pokretačka snaga, koja nas usmerava na delanje, bez obzira da li se radi o uzimanju čaše vode kako bi se utolila žeđ, ili o učenju – kako bi se steklo znanje.

Workplace-Motivation-Featured

Jednu od klasičnih definicija motivacije dao je Mulins (2002), koji kaže da je motivacija pokretačka snaga pomoću koje ljudi ostvaruju svoje ciljeve, potrebe i vrednosti. Važni elementi ovog određenja odnose se upravo na potrebe, vrednosti i ciljeve, koji predstavljaju osnovu motivacije koja vodi ka akciji:

➀ Potrebe su osnova opstanka i mogu biti fizičke ili psihloške; na primer, glad, žeđ, potreba za pripadanjem ili uvažavanjem.
➁ Vrednosti predstavljaju važan element motivacije, jer se odnose na verovanje o tome šta je za pojedinca poželjno i korisnon. Na primer, to su: porodica, zdravlje ili dobrostanje.
➂ Ciljevi su ishodi kojima se vodimo.

Ovo određenje je posebno interesantno jer ukazuje da motivacija, kao pokretačka snaga, pored određene potrebe obuhvata vrednosti i ciljeve – koji u velikoj meri određuju prirodu i intenzitet motivacije. Naime, naše potrebe, vrednosti i ciljevi su potpuno individualni – dvoje ljudi mogu imati isti cilj, ali različite potrebe i vrednosti. Na primer, osoba može želeti da pobedi u trci kako bi se osećala dobro, ili zato što pobeđivanje vidi kao oličenje svojh vrednosti (vrednosti da je uspeh važan).
U svakom slučaju, na osnovu navedenih elemenata možemo reći da je motivacija svojstvena svakoj individui, da je rezultat njenih potreba i vrednosti, koje stvaraju konkretne ciljeve, koji se zatim sprovode u akciju.

Komponente motivacije

Do sada smo u ovom tekstu ukazali da je motivacija pokretačka snaga, koja usmerava naše ponašanje prema određenom cilju. Pomenuli smo da su emocije važan preduslov pokretačke snage, i da one prethode akciji. Takođe, ukazali smo i na potrebe, vrednosti i ciljeve, koji predstavljaju važne elemente pokretačke snage i koji se razlikuju od pojedinca do pojedinca. U narednom delu pokušaćemo da odgovorimo na pitanje – koji još faktori doprinose ostvarenju postavljenih ciljeva?

Kada neko ima neki cilj, na primer, da istrči maraton, da izgubi nekoliko kilograma, da položi ispit i tako dalje, verovatno na samom početku realizacije cilja uvidi da želja, sama po sebi, nije dovoljna kako bi se željeni cilj ostvario. Ostvarivanje nekog cilja zahteva sposobnost istrajavanja uprkos teškoćama. Kada govorimo o motivaciji, govorimo i o istrajnosti i upornosti da se cilj realizuje.

U tom smislu, možemo govoriti o 3 glavne komponente motivacije: aktiviranje, upornost i intenzitet.

✓ Aktiviranje uključuje odluku da se pokrene određeno ponašanje. Ako za primer cilja uzmemo učestvovanje na maratonu, aktiviranje bi se odnosilo na pridruživanje grupi trkača koja se sprema za maraton, ili početak samostalne pripreme.
✓ Upornost se odnosi na kontinuirani trud usmeren na cilj, iako prepreke mogu postojati. Primer upornosti može biti redovno i posvećeno pohađanje treninga i priprema za trku, kako bi se postigao postavljeni cilj – maraton, iako to zahteva značajno ulaganje vremena, energije i resursa.
✓ Intenzitet se može razumeti kao količina koncentracije i energije koja je usmerena na ostvarenje cilja. Na primeru maratona, intenzitet se može predstaviti time da se jedan trkač može spremati bez mnogo uloženog napora – neredovnim vežbanjem, dok neki drugi ne bi propuštao grupne/individualne treninge, samostalno bi vežbao, informisao se i čitao o pripremama za trku. Za prvog možemo reći da ima manje intenziteta, dok drugi svoj cilj ostvaruje sa mnogo snažnijim intenzitetom.

ferlazzo-strategies-for-self-motivation-01

Neke od teorija koje objašnjavaju kako motivacija funkcioniše

Iako je razumevanje navedenih komponenti motivacije značajno za njeno detaljnije razumevanje, ipak se može postaviti pitanje zašto neke osobe mogu da ulože više upornosti ili intenziteta od drugih? Koji to faktori doprinose boljoj motivaciji pojedinca? Odgovor na ovo pitanje pokušale su da daju brojne teorije motivacije, svaka iz svoje perspektive. Mi ćemo ovde predstaviti Teoriju postignuća, Teoriju atribucije, kao i ključne postavke unutrašnje i spoljašnje motivacije.

Teorija postignuća (McClelland, 1961; Atkinson, 1974)

Cilj teorije postignuća je da objasni zašto su neki pojedinci više motivisani za postignućem u odnosu na druge. Teorija je zasnovana na dva psihološka principa: motiv pojedinca da ostvari uspeh i motiv pojedinca da izbegne neuspeh. Prema ovom pristupu, ukoliko su unutrašnji motivi osobe za učestvovanjem i izazovom jači od njihovog straha od neuspeha, one će se uključiti u zahtevnije i izazovnije zadatke/aktivnosti. S druge strane, ukoliko je njihov strah od neuspeha jači od unutrašnjih motiva za uključivanjem, oni će izbegavati složene i rizične zadatke, a pribegavati poznatim i jednostavnijim stvarima.
Ipak, ova individualna karakteristika ne mora biti jedini faktor koji utiče na motivaciju. Još jedan važan faktor je uloga konteksta u kome se pojedinac nalazi – u smislu verovatnoće uspeha i podsticaja za uspeh. Pojedinac koji ima nizak nivo unutrašnje motivacije može postati motivisan ukoliko je verovatnoća za postizanje uspeha visoka, a nagrada za postizanje uspeha značajna (prema Open Learn, Motivation and factors affecting motivation). 

Teorija atribucije (Weiner, 1985)

Teorija atribucije fokusira se na to kako ljudi objašnjavaju svoj uspeh ili neuspeh. Ljudi, prema ovoj teoriji, imaju tendenciju da shvate razloge zbog kojih se stvari dešavaju, i atribucija, kao proces traganja za odgovorima koji nastoje da objasne namere, unutrašnja svojstva, motive i crte ličnosti koji određuju ponašanje, omogućava razumevanje postupaka i ponašanja.
Po ovoj teoriji, ljudi nastoje da ustanove da li su ta ponašanja prouzrokovana eksternim (okruženje pojedinca) ili internim (motivi, stavovi, sposobnosti) faktorima. Atribucije, tj. objašnjenja koja stvaramo su važne, jer utiču na motivaciju na indirektan način. Predstave i objašnjenja koja stvaramo imaće uticaj na naše samopouzdanje, kao i na očekivanje budućeg uspeha. Takođe, može doprineti da se osećamo bolje, samopouzdanije, a nivo samopouzdanja će uticati na motivaciju, jer što više verujemo u sebe, naša motivacija će biti veća. Na primer, teniser koji pobeđuje može postati samopouzdaniji i spremniji da učestuje u novim takmičenjima, pre nego da ih izbegava (prema Open Learn, Motivation and factors affecting motivation).

dan_ariely_work_ideas-ted-com

izvor: www.ted.com

Unutrašnja i spoljašnja motivacija

Kada se pitamo zašto radimo stvari koje radimo i šta pokreće naše ponašanje, psiholozi daju različite odgovore i razloge, a neki od njih se odnose na to odakle motivacija dolazi, tj. na izvore motivacije – da li motivacija dolazi iz spoljašnjih ili iz unutrašnjih izvora.
Istraživanje motivacije zasniva se na identifikovanju razloga zbog kojih individue troše lične resurse za ostvarivanje različitih ciljeva. Razlozi su različiti i menjaju se tokom vremena, ali se najčešće dele na spoljašnje i unutrašnje motivacione faktore.
Spošaljašnji faktori se sastoje iz želje za nagradom. Kako se individue razlikuju kada je u pitanju motivacija, kao i kada je u pitanju vrednost i važnost koju pridaju različitim nagradama, individualna percepcija određuje snagu motivacije spoljašnjih nagrada.
Unutrašnja motivacija, s druge strane, proizilazi iz emocionalnog iskustva.

image11Spoljašnja ili unutrašnja motivacija: koja je bolja?
Osnovna razlika između ove dve vrste motivacije jeste u poreklu motivacije, tj. u činjenici da je izvor spoljašnje motivacije van individue, dok je izvor unutrašnje u samoj osobi.
Dok većina ljudi misli da je unutrašnja motivacija najbolja, nju nije moguće ostvariti u svakoj situaciji. Nekada ljudi jednostavno nemaju unutrašnju želju koja bi ih pokrenula na određenu aktivnost, pa tako spoljašnja motivacija može biti od koristi kada je potrebno pokrenuti osobe da urade neki zadatak za koji nemaju lično interesovanje.

Dakle, na osnovu dosadašnje priče, možemo zaključiti sledeće:
Motivacija uključuje biološke, emocionalne, socijalne i kognitivne snage koje utiču na ponašanje;
Ljudi će biti motivisani različitim faktorima, koji će se razlikovati od osobe do osobe;
Ličnost pojedinca (individualne karakteristike ličnosti, kao što su percepcija, očekivanja, vrednosti, stavovi, potrebe, aspiracije, preferencije, demografske i socijalne osobine), ali i okruženje (specifične karakteristike konteksta u kome se pojedinac kreće, ali i šire društveno okruženje, koje se odnosi na: sistem vrednosti, razvijenost društveno-ekonomskog sistema, opšte materijalne standarde…) moraju biti razmotreni kada je motivacija ljudi u pitanju.

Zašto su neki ljudi motivisaniji od drugih?

 

Verovatno vam se dogodilo da s vremena na vreme osetite nedostatak motivacije. Da imate želje i ciljeve, ali nedostaje vam pokretačka snaga. To je veoma frustrirajuća situacija, jer iako nešto želite, ne možete da sakupite dovoljno unutrašnje snage da to i postignete, što dovodi do opšteg nezadovoljstva u različitim aspektima života.

Prema shvatanju psihologa, postoji puno razloga za manjak motivacije – nedovoljno jaka želja, lenjost, stidljivost, nedostatak samopouzdanja i vere u svoje potencijale. Nedostatak motivacije i entuzijazma može se javiti bilo gde i bilo kada – kod kuće, na poslu, u odnosima sa ljudima i u mnogim drugim kontekstima, izazivajući nezainteresovanost, nezadovoljstvo i nesigurnost.

Ovde se prirodno nameće pitanje – koji su razlozi nedostatka motivacije i entuzijazma?

Neki od razloga odnose se na:
✦ Nedostatak vere u sopstvene potencijale i sposobnosti;
✦ Strah od neuspeha;
✦ Strah od reakcija drugih;
✦ Navika odugovlačenja;
✦ Lenjost;
✦ Uverenje da postoji mnogo prečih stvari koje treba uraditi;
✦ Stres, anksioznost, nervoza;
✦ Nedostatak stimulusa i podsticaja

lack of motivation

Percepcija i motivacija

Svi mi vidimo svet kroz oči našeg uma. (Emily Balcetic)

Kao jedan od faktora koji određuje intenzitet motivacije navodi se i percepcija, konkretnije čulo vida. Prema shvatanju Emili Balcetic (Emily Balcetic), istraživača iz oblasti socijalne psihologije, način na koji naše oči funkcionišu povezan je sa odgovorom na pitanjia kao što su – zašto bi neko mogao videti čašu kao napola punu, a neko kao napola praznu; šta je to u vezi sa onim što osoba misli i oseća, a što vodi tome da vidi svet na potpuno drugačiji način; kako može biti da kada jedna osoba pogleda neku osobu, predmet ili događaj, vidi nešto veoma različito nego što to neko drugi vidi?
Prema ovoj autorki, može postojati puno razloga koji utiču na gorenavedena pitanja, ali da je jedan od njih svakako razumevanje kako naše oči funkcionišu. Opažanje je subjektivno iskustvo, i zato na kraju vidimo kroz oči našeg uma. Možemo videti svet na drugačiji način, i ponekad to ne mora biti u skladu sa stvarnošću, ali to ne znači da je neko među nama u pravu, a da neko greši. Svi mi vidimo svet kroz oči našeg uma, ali možemo se naučiti da ga vidimo drugačije.” (Emily Balcetic)
U videu koji sledi možete pogledati inspirativni govor ove naučnice, na osnovu kog ćete imati priliku da čujete rezultate njenog istraživanja i zaključke koje donosi, a koji su vezani za odnos percepcije i motivacije.

Motivacija i učenje

Postoje tri faktora koji su od izuzetne važnosti kada je obrazovanje u pitanju. Prvi se odnosi na motivaciju, drugi se odnosi na motivaciju i treći se odnosi na motivaciju. (Terrel Bell)

Kada govorimo o motivaciji u obrazovnom kontekstu, može se reći da su svi učenici motivisani, samo se može postaviti pitanje za šta. Neko može biti zainteresovan za određene nastavne predmete – aktivno učestvovati u diskusijama, dobijati dobre ocene, učestvovati u različitim projektima… Neko drugi može više biti zainteresovan za društvenu stranu škole – za druženje sa vršnjacima, vannastavne aktivnosti… Neko treći može biti zainteresovan za fzičke aktivnosti, sport, sportske događaje… Dok neko četvrti – introvertni i stidljivi učenici – mogu biti motivisani da izbegavaju akademske, socijalne ili sportske aktivnosti.

Danas smo više nego ikada ranije sigurni u to da je motivacija u obrazovnom procesu od ključne važnosti za efikasno učenje. Međutim, možemo postaviti pitanje – zašto? Zašto je motivacija važna, tj. kako se odražava na ponašanje učenika?

Kako motivacija utiče na učenje i ponašanje učenika?

 

Motivacija usmerava ponašanje prema određenim ciljevima. Pojedinci postavljaju sebi ciljeve i svoje ponašanje usmeravaju prema njima. Motivacija određuje specifične ciljeve kojima učenici streme. Pored toga, motivacija utiče na izbore koje učenik pravi – npr. da li da se bavi sportom ili da pohađa kurs umetnosti, da li da veče provede radeći domaći ili igrajući video-igre sa prijateljima.

Motivacija dovodi do povećanja truda i energije
Motivacija povećava količinu truda i energije koju učenici ulažu u aktivnosti koje su direktno povezane sa njihovim ciljevima i interesovanjima. Motivacija određuje da li učenici aktivnostima pristupaju sa entuzijazmom ili sa odugovlačenjem i apatijom.

Motivacija povećava inicijativu i upornost u radu
Učenici će radije raditi na zadatku koji im se dopada. Takođe su motivisaniji da nastave sa radom na zadatku, sve dok ga ne završe. Generalno posmatrano, motivacija povećava vreme koje učenici provode na zadatku – važan faktor koji utiče na njihovo učenje i postignuće.

Motivacija utiče na kognitivne procese
Motivacija utiče na pažnju učenika i efikasnost mišljenja. Na primer, motivisani učenici često ulažu više napora kako bi zaista shvatili sadržaj koji uče i uvideli načine na koje naučeno mogu primeniti u svakodnevnom životu.

★ Motivacija često unapređuje performansu
Zbog svih prethodno identifikovanih efekata – ciljem određeno ponašanje, napor i energija, inicijativa i otpor, kognitivno procesuiranje, kao i uticaj posledica – motivacija često dovodi do unapređenja performanse. Kao što se i može pretpostaviti, učenici koji su najmotivisaniji za učenje često i jesu najuspešniji u razredu.(prema: How and Why Intrinsic Motivation Works, Edutopia)

find_your_purpose_1200x627

izvor: www.ted.com

Kada govorimo o motivaciji u kontekstu obrazovanja, važno je pomenuti da motivacija nije nešto što se „donosi” u školu. Ona se može razvijati u samoj školi, pomoću okruženja i okolnosti koji podstiču motivaciju.

Razvoj motivacije u školskom kontekstu je zaista jedno od ključnih pitanja obrazovanja, a nastavnik se smatra najvažnijim faktorom koji može uticati na motivaciju učenika. Zbog toga, od izuzetne važnosti je da nastavnici shvate značaj svoje uloge u ovom procesu, ali i da imaju određena znanja o motivaciji, njenim komponentama i faktorima, kako bi kreirali i sprovodili strategije njenog unepređenja.

Korišćeni izvori:

Remez Sasson, Lack of Motivation and Enthusiasm
Maurice J, How and Why Intrinsic Motivation Works
University of Southern California, Motivating your students
The Open University, Motivation and factors affecting motivation

Leave a Reply