Godišnja procena možda nije više toliko popularna, a možda više nije ni tako strašno dobiti otkaz. Evo najboljih stvari koje smo naučili u 2015.

Tokom prošle godine, puno se raspravljalo o načinu na koji radimo danas i načinu na koji bi trebalo da radimo u budućnosti.

Prema nekim informacijama, godišnja procena učinka je na izdisaju: ona je samo preostali tračak ranijeg upravljanja učinkom. A kada se radi o produženom porodiljskom bolovanju i pravilniku o odmorima koje su neke kompanije počele da primenjuju, zaposleni su sada suočeni sa izborom kako i da li uopšte da ih koriste.

To sve znači da kompanije i poslovni ljudi moraju da donose veliki broj odluka. Na svu sreću, uvek postoje drugačiji primeri na koje možemo da se ugledamo. Evo liste 10 najboljih poslovnih lekcija koje su obeležile prošlogodišnje rasprave o stanju i trendovima.

Lekcija br. 1: Započeti posao je teško, čak i kada imate mnogo iskustva

Sallie Krawcheck je tokom čitave svoje karijere bila na čelu nekih od vodećih svetskih finansijskih institucija, pre nego što je ove godine započela Ellevest, žensku platformu za ulaganje. Ona bi vam prva rekla da čak i njen nivo iskustva nije bio dovoljan za lagan start. “Istina je da je teže biti preduzetnik nego voditi Merrill Lynch – a ja znam šta govorim, jer sam bila na čelu Merrill Lyncha. To je najteži posao koji sam ikada radila.” Pročitajte šta Krawcheckova ima da kaže o ambicioznim preduzetnicima i o čemu smatra da oni treba da razmisle pre nego što se upuste u započinjanje sopstvenog posla: 9 razloga da dvaput razmislite pre nego što pokrenete sopstvenu kompaniju.

Lekcija br. 2: Godišnja procena nije dobar način za rukovođenje i poboljšavanje učinka

Ove godine, mnoge organizacije, uključujući GE, Deloitte i Accenture, odbacile su ustaljenu tradiciju ocenjivanja godišnjeg radnog učinka. Zašto? Zato što “fokus nije na procenjivanju da li ljudi rade dobro ili ne, već na konstantnom usavršavanju kroz konzistentnu komunikaciju”, objašnjava David Brennan, generalni direktor kompanije Achievers, koja pomaže preduzetnicima da prepoznaju i nagrade kvalitete svojih zaposlenih. Pročitajte više o tome kako da motivišete svoje zaposlene i pratite njihova dostignuća ovde: Kako da se zauvek rešite godišnje procene učinka.

Lekcija br. 3: Možda baš i nije najpametnije nazivati sebe freelancerom

Prestavši da sebe tako naziva nakon serije loših iskustava, Suzan Bond upozorava druge slobodnjake. Ona smatra da, kad se predstavljate kao freelancer, to ne signalizuje da ste profesionalac koji zna šta radi i ne dozvoljava drugima da ga namagarče. Naprotiv: klijenti, koliko god to bilo neosnovano, ugovore sa freelancerima pre doživljavaju kao jeftinu saradnju nego kao strateško partnerstvo. Pošto učešće freelancera u privrednim dešavanjima raste, shvatite ovaj savet kao više od puke retorike. Pročitajte više na: Zašto sam prestala da sebe nazivam freelancerom.

Lekcija br. 4: Nekada je ostavka sa pozicije direktora najbolji liderski potez

Kada je Sophia Amoruso u januaru dala ostavku na poziciju direktora kompanije Nasty Gal, neki su videli njenu odluku kao priznanje poraza. Međutim, realističnost u pogledu svojih sposobnosti i slabosti verovatno je bila snažna liderska odluka. Kako je Lex Schroeder, organizator u neprofitnoj organizaciji Take the Lead Women, objasnio: “Dati ostavku ili preći na neku drugu poziciju nije uvek lako, ali takva odluka otvara prostor nekom drugom da preuzme tu poziciju za dobrobit organizacije. Ovo je takođe odlika lidera, samo što je potrebno više skromnosti nego što smo navikli da viđamo u našem poslovnom svetu i našoj kulturi uopšte.” Pročitajte više na: Situacije u kojima prepuštanje liderske pozicije predstavlja najbolju liderska odluku.

Lekcija br. 5: Periodi krize mogu pomoći vašoj kompaniji da izađe iz teške situacije

Niko nije srećan kad đavo odnese šalu. Međutim, kompanija može da nauči ponešto iz načina na koji se suočava sa pitanjima života i smrti. Ponekad se iz takvih situacija izrode najkreativnija rešenja. Kako je jedan direktor startupa objasnio: “Ima jedan paradoksalni plus u svakoj ozbiljnoj krizi: iako vam nudi finalni izgovor za odustajanje, kriza takođe čini sve izgovore besmislenima.” Pročitajte više na: Kako sam iskoristio krizu da iz korena promenim svoje poslovanje.

Lekcija br. 6: Putovanja vas mogu učiniti boljim šefom

Bruce Poon Tip, osnivač turističke organizacije G Adventures, proputovao je više zemalja nego što može da se seti. Posmatranje i doživljavanje sveta ga je naučilo nekoliko dragocenih lekcija o liderstvu, uključujući i to kako iskoračiti van svoje zone udobnosti i kakve sve kreativne mogućnosti mogu proisteći iz raznolikosti. Pročitajte više na: Kako vas putovanja mogu učiniti boljim liderom.

Lekcija br. 7: Dobiti otkaz može biti sjajan trening za liderstvo

Dobiti otkaz obično nije deo priručnika za razvoj liderskih veština. Ali, otkaz jeste naučio Billa Watkinsa, direktora kompanije Imergy Power Systems, nečem suštinskom. “Bitke se vode neprestano, ali ako se nikad se suočite s granicom, nećete ni znati šta znači preći je.” Ponekad ove bitke vode do otkaza — ili, u Watkinsovom slučaju, dva otkaza. To može naučiti lidere kada treba da se drže svojih ubeđenja, a kada treba da razmotre razloge zbog kojih ih se uopšte drže. Ili, Watkinsovim rečima: “Tanka je linija između prazne priče i pravdoljubivosti.” Pročitajte više na: Zašto dobijanje otkaza može biti presudno za vaš liderski uspeh.

Lekcija br. 8: Raditi sa ljudima sa kojima se ne slažete je teško, ali će učinak biti bolji

Mi možda i nesvesno favorizujemo ljude koji nas podsećaju na nas same, ali, kao što smo se nebrojeno puta uverili, raznovrsnost ideja podstiče razvoj inovativnosti. Tako da, iako rad sa ljudima sa kojima se ne slažete može da predstavlja izazov, to takođe može i da vas izvede izvan vaše zone udobnosti. Pročitajte više na: Razlozi zašto ćete postići više ako radite sa protivnicima.

Lekcija br. 9: Vreme koje odvojite za sebe može da podstakne kreativno razmišljanje i ojača vaše odnose sa drugima

“Pakao, to su drugi”, rekao je Jean-Paul Sartre, kao i svaki mrzovoljni šesnaestogodišnjak posle njega. Međutim, sada se ispostavlja se da je nauka na njihovoj strani. Kako je jedan stručnjak objasnio: “Samoća je ključni, ali potcenjeni sastojak kreativnosti.” Šteta je, dakle, što moderno društvo naginje obeshrabrivanju samoće. Zapravo, istraživači uče da ljudi koji su bili introvertni kao deca sami od sebe uče da podražavaju navike ekstroverta. I, mada korišćenje kognitivnih benefita koje samoća može da donese nije nimalo lako, svakako je vredno truda. Pročitajte više na: Kako samoća može duboko da promeni mozak.

Lekcija br. 10: Pravila odnosa posla i privatnog života ne znače ništa ako ih se lideri ne pridržavaju

Videli smo ovo na primeru pravila o porodiljskom bolovanju i neograničenom godišnjem odmoru: bez obzira na to koliko su pravila vaše kompanije velikodušna, ako vi radite bez prestanka, i ostali će smatrati da treba da se ponašaju na isti način; na kraju će svi biti izmoždeni. Dela su ipak važnija od reči. Ovde možete pročitati o još nekim tehnikama za primenu delotvornih pravila o odnosu između privatnog i poslovnog života: Zašto rukovodioci ne treba da daju otkaz kako bi uspostavili ravnotežu između poslovnog i privatnog života.

Prevedeno sa: http://www.fastcompany.com/3054486/lessons-learned/the-10-best-business-lessons-of-2015?utm_source=mailchimp&utm_medium=email&utm_campaign=colead-daily-newsletter&position=2&partner=newsletter&campaign_date=12232015