Rezultati prvog velikog istraživanja srpskih programera – odgovori na pitanja koja nas sve zanimaju

By Iva
In Business
Nov 6th, 2015
0 Comments
1118 Views

Prvo veliko istraživanje srpskih programera, pokrenuto od strane 15 IT organizacija je završeno, a rezultati su objavljeni na Start.it veb sajtu. U istraživanju je učestvovalo 1650 ispitanika, a u ovom tekstu ćemo prikazati neke od najzanimljivijih rezultata i dati odgovore na pitanja – Kojim tehnologijama se najviše bave developeri u Srbiji? U kojim programskim jezicima rade? A u kojima bi najviše voleli da rade? Kako se (i koliko) usavršavaju? Da li se bave open source projektima? Kolike su plate programera u zavisnosti od lokacije, iskustva, tehnologije ili obrazovanja?

U kojim jezicima i na kojim platformama se najviše radi?

■ U okviru pitanja za anketu developeri su označavali svaki jezik i tehnologije u kojima su radili do sada, a na prvom mestu se očekivano nalazi HTML/CSS, nakon kojeg sledi JavaScript i SQL. Više od polovine developera radilo je u PHPu, a sličan broj i u Javi. Najmanje je zastupljena Scala i oba jezika za iOS — Swift i malo popularniji Objective-C.

■ Najveći broj developera (75%) dominatno radi za web platforme, 17% zastandalone, a svega 8% za mobilne uređaje.

■ Kada je reč o jezicima u kojima bi developeri voleli da rade u budućnosti, prva četvorka ostaje nepromenjena, ali sa skoro duplo nižim procentima, a generalni utisak je da se biraju uglavnom jezici u kojima programeri već rade. Najmanje poželjan jezik je ovaj put C, sa kojima je ranije radilo 17% ispitanika.

Popularnost-i-upotreba-programskih-jezika

Alati koji se koriste

■ Čak 75% programera koristi nešto za verzionisanje koda i to je u najvećoj meri Git (89%). Mnogi paralelno sa njim koriste i SVN ili Mercurial.

■ Kada su editori koda u pitanju, u skoro identičnim procentima se koriste Sublime, Visual Studio i Eclipse, dok je četvrto mesto zauzeo PHP Stormom, koji PHP developeri skoro uniformno koriste, nakon kojeg sa 17% slede InteliJ i Netbeans.

■ Najpopularniji operativni sistem je Windows, na kome radi 70% domaćih developera, dok 44% koristi Linux, a 25% MacOS.

Obrazovanje

■ Više od 50% developera ima visoku školsku spremu, od čega su samo dve trećine sa nekih od tehničkih fakulteta. Skoro 30% ispitanika je nekada studiralo ili još uvek studira, a 13% ima završenu višu školu.

■ Činjenica da više od polovine developera nema relevantno fakultetsko obrazovanje uklapa se i sa globalnom statistikom, a samim tim ne čudi podatak i da je formalno obrazovanje ocenjeno sa 2.69/5 kao sredstvo za sticanje znanja o programiranju (mada treba uzeti sa rezervom, jer su ocene davali svi ispitanici, a ne samo oni sa završenim fakultetom). Jedinu nižu od te su dobili raznorazni kursevi i obuke na koje su domaći developeri išli. Najvrednije za dobijanje znanja ocenjeno je samostalno učenje i praksa (4,73/5), za kojom vrlo brzo ide i učenje uz iskusnije kolege (4,15/5).

U prilog ovim pokazalo je da posedovanje relevantne diplome ne utiče mnogo ni na platu develop

Prosecna-plata-programera-fakultet

Što se tiče sertifikata za tehnologije kojima se domaći developeri bave, njih 22% poseduje jedan ili više i iako u većini procenjuju da nisu imali uticaja na njihovo zaposlenje ili platu, podaci su malo drugačiji.

plate-programera-sertifikat

Angažmani i zaposlenje

■ Od ispitanih developera, 60% njih je zaposleno, 15% su frilenseri, 13% vlasnici svoje firme i 12% su nezaposleni (uglavnom oni koji su još uvek studenti).

■ Više od 70% ispitanih developera radi na open-source projektima, na kojima provode 4 ili manje sati nedeljno i koji su dominantno postavljeni na GitHubu (72%).

■ Što se tiče frilensera— najveći broj klijenata dolazi im iz Severne Amerike i Zapadne Evrope, a do klijenata dolaze najviše preko onlajn platformi (41%) i preko preporuke (37%), dok 17% njih uglavnom radi za iste klijente. UpWork je najpopularnija platforma na kojoj tačno polovina developera ima nalog.

■ Developeri koji su vlasnici svojih firmi, pre preduzetništva su najčešće bili deo neke druge firme (69% njih) i dominantno se bave servisnim biznisom (80%). 82% njih zarađuje (tj. određuje sebi platu) više od 1000EUR, 63% više od 1500, a 20% više od 3000EUR.

■ Zaposleni koji su popunjavali anketu su dominantno članovi tima (73%), 19% njih su vođe timova, dok 5% ima jednu od vodećih uloga u kompaniji. Više od polovine njih ne radi ništa “sa strane”, van posla (63%), a od onih koji rade, većina tome posvećuje manje od 5 sati nedeljno.

Frilensovanje-zaposlenih-developera

Razlozi za promenu posla

Dominantan razlog za promenu radnog mesta iz ugla domaćih developera bila je želja za sticanjem novih znanja i iskustava, a viša plata je na drugom mestu.

Razlozi-za-promenu-posla-programera

Zarada

■ Prosečna neto plata developera u Beogradu je 1296,3 evra, dok su u Novom Sadu i Nišu za približno 200 evra niže — 1083,7 i 1072 evra. Kada ova tri velika grada izbacimo iz računice, prosečna neto plata programera u unutrašnjosti je 922 evra, a na nivou cele zemlje je 1225€.

■ Razlike u platama seniora su malo drugačije — Beograd: 1871, Novi Sad: 1623, dok je ostatak Srbije prilično izjednačen sa Nišem — 1408 i 1403 evra. Seniorima i mediorima u ovoj analizi smatraju se oni koji su se tako samostalno opisali, a u narednim koracima ćemo se malo detaljnije baviti time ko je to zapravo.

■ Kod mediora opet nailazimo na slične plate na nivou Niša i Novog Sada i za 150 evra od njih višu prosečnu platu u Beogradu (1134 evra).

■ Kod juniora je rezultat zanimljiviji — oni u Novom Sadu su najplaćeniji sa prosečnom platom od 917 evra, za njima su početnici iz Beograda sa platom od 752 evra, dok u Nišu imaju 583, što je približno proseku za ostatak Srbije.

■ Zanimljiva je i značajna razlika u platama između developera i developerki — prosečna neto plata muškarca je 1265 evra, a žena tačno 300 evra niža — 965.

Plata-programera-—-grad-i-iskustvo

 

Ovde smo prikazali neke od rezultata, a na sajtu http://startit.rs/ možete pogledati detaljnije podatke, informacije o organizacijama koje su učestvovale, ali i ostaviti svoj komentar ili feedback o novim pravcima ovog istraživanja.

Istraživači najavljuju da će u narednom periodu detaljnije analizirati i uporediti različite aspekte ankete i tim povodom pozivaju domaće developere da predlože informacije koje smatraju relevantnim, a koje nisu predstavljene u dosadašnjim rezutatima, tako da, ukoliko predstavljene podatke smatrate interesantnim, a bavite se programiranjem možete se uključiti, ili dalje proslediti informaciju. 

keep calm

Tekst preuzet sa: http://startit.rs/istrazivanje-srpski-programeri-plate-obrazovanje/

 

Leave a Reply