Mikroučenje

By Iva
In Budućnost obrazovanja
Oct 13th, 2015
0 Comments
1513 Views

Do sada samo se na ovom blogu mnogo puta uverili u činjenicu da razvoj tehnologije u velikoj meri oblikuje način života u savremenom svetu. Ove promene su posebno vidljive u domenu nastave, učenja i obrazovanja, gde se može primetiti kako digitalne tehnologije i sam internet u njegovom najširem smislu menjaju način na koji ljudi misle, procesuiraju informacije, pamte i uče. Dostupnost, brzina, razmena i otvorenost resursa i informacija postali su glavni principi koji oblikuju način života ljudi današnjice. Na neki način “instant” postaje način, osnovna forma, ključni sastojak života u savremenom društvu.
Kada govorimo o učenju i obrazovanju, da bi ostvarili svoju misiju i svrhu, nastava, obrazovanje i učenje bi trebalo da budu organizovani u skladu sa potrebama i navikama učenika današnjice, koji najveći deo svog vremena provode proveravajući društvene mreže, čitajući blogove i forume, gledajući kratke video-sadržaje na svojim mobilnim telefonima, tabletima i računarima. U tom smislu, razvoj i organizacija obrazovnih programa koji prate potrebe i navike učenika od ključne su važnosti za uspešno i efikasno učenje. Realizacija nastave koja u sebe uključuje digitalne tehnologije i multimedijalne sadržaje koji doprinose održavanju pažnje i zainteresovanosti za materiju, postaje primarni faktor savremenog obrazovnog pristupa.
U ovom tekstu bavićemo se jednim od principa savremenog učenja – mikroučenjem, i pokušati da prikažemo glavne karakterstike i prednosti ovog pristupa.

Šta je mikroučenje?

MIcro-Learning

Termin mikroučenje prema nekim određenjima prredstavlja novi način učenja, koji je u skladu sa karakteristikama digitalnog doba. Suština ovog pristupa učenju sastoji se u tome da se jedinice sadržaja za učenje sastoje iz manjih celina (bite-size), koje za cilj imaju da se materija savlada na najefikasniji i najefektivniji način. Iako je mikroučenje relativno nov pojam, princip učenja malih celina ne može se smatrati revolucionarnim otkrićem, nastalim posredstvom savremenog doba, jer se ovakav način učenja odavno smatra efektivnom metodom učenja i pamćenja. Međutim, kada se govori o pojmu mikroučenje, kao o praksi zasnovanoj na naučnom istraživanju, može se reći da ono postoji tek od početka 2000-ih, kada računari i internet postaju podrška učenju. Prema istraživačima koji su bavili proučavanjem mikroučenja, ono predstavlja odličan način da se u proces učenja uključe i motivišu učenici koji su odrasli uz digitalne tehnologije, instant informacije i socijalne mreže. Prema njihovom shvatanju ovo je nova forma tehnološki zasnovanog učenja i veoma važna strategija koja zadovoljava potrebe digitalnih učenika.

Kada govorimo o mikroučenju, važno je naznačiti da se ono ne zasniva na pukom deljenju većih celina na manje delove, kako bi se dužina obrazovnog sadržaja skratila – na primer, nekoliko sati klasičnog “ex katedra” predavanja kada bi se izdelilo na kraće celine, ne bi se moglo reći da je ostvaren princip mikroučenja. Mikroučenje se zapravo uopšte ne odnosi na tradicionalni pristup nastavi i učenju, ono je, u stvari, refleksija savremenog pristupa učenju i obrazovanju. Aktivnosti na kojima se bazira mikro učenje u najvećoj meri se odnose na kratke lekcije, projekte ili kurseve, koji su kreirani tako da student dođu do, kratkih, ključnih informacija.
Ukoliko bismo sumirali karakteristike mikroučenja, mogli bismo reći da je ono:

● Učenje koje se odvija u malim koracima. Realizuje se pomoću dobro planiranih jedinica ili aktivnosti koje su kratkotrajne, jednostavne i kojima je lako upravljati;
Mikroučenje funkcioniše u skladu sa načinom na koji radi ljudski mozak. Ovaj pristup je u skladu sa istraživanjima koja pokazuju da efikasnije učimo kada smo angažovani u kratkim, fokusiranim sesijama;
Prilagodljivo je različitim vrstama uređaja – telefonima, računarima, tabletima, tako da se učenju može pristupi bilo kada i bilo gde, pa tako može biti realizovano u i pokretu – dok se vozite gradskim prevozom ili, na primer, dok šetate psa, čekate u redu, idete na putovanje i sl;
Fleksibilno je i u skladu sa potrebama učenika, tako da pojedinac može da uči u skladu sa svojim tempom učenja, navikama i potrebama – može da preskoči ili pregleda sadržaj kursa kada mu je potrebno, umesto da se kreće tempom koji je nastavnik odredio (tradicionalno učenje je struktuisano, linearno i vođeno od stane nastavnika);
Ono je i modularno – što znači da je lako za kreiranje i revidiranje. Ova karakteristika mikroučenje čini izuzetno isplativim načinom za realizaciju obuka i treninga;
Takođe, ono je i holističko, jer nudi sveobuhvatan pogled na temu kako bi se ona dublje razumela na smisleni način.

Iako je termin mikroučenje u poslednjih nekoliko godina postao krilatica u sferi razvoja zaposlenih, obuke, treninga i obrazovanja generalno, ovaj pojam nije lako razumeti u potpunosti, nezavisno od konteksta u kom se primenjuje, jer u sebe uključuje različite situacije koje doprinose da njegovo značenje ne bude jednoznačno.
U kontekstu treninga ili obuke, mikroučenje najčešće se odnosi na kratke (desetominutne ili kraće) video-materijale, tutorijale, kvizove, ili druge elemente nekog obrazovnog sadržaja (tradicionalnog ili on-line kursa), koji su organizovani u kraće, smislene celine. Međutim, kada se posmatra iz jedne šire perspektive, mikroučenje je i mnogo više od toga – na primer, svaki put kada zaposleni u nekoj organizaciji ili učenici u školi koriste Google, kako bi došli do nekih odgovora ili kada pitaju kolegu/druga iz razreda za savet o nekom problem, oni koriste samousmereno mikroučenje. Kada se mikroučenje shvata na ovaj, širi način, možimo uvideti da se najveći deo učenja i obrazovanja ne dešava na organizovanim treninzima, obukama ili predavanjima, već u okviru svakodnevnih radnih/školskih aktivnosti.

the_age_of_bite_size_learning_v4-01Prednosti mikroučenja

Pri razmatranju karakteristika mikroučenja, važno pitanje koje se nameće jeste – zašto je dobro koristiti ovaj princip učenja, odnosno – na koji način mikroučenje doprinosi efikasnijem učenju?
U nastavku ovog teksta prikazaćemo kako se učenje manjih, smislenih celina odražava na naše angažovanje, motivisanost i našu memoriju.

1. Učenje kraćih celina poboljšava angažovanje učenika
Savladavanje kraćih, smislenih celina koje sa sobom donosi mikroučenje, povećava aktivnost kod učenika, u isto vreme čineći da se dosada i pasivnost umanje. Umesto da provode 60 i više minuta neprekidno slušajući predavanja, učenici će biti motivisaniji da uče iz kraćih i interesantnijih materijala, iz kojih će mnogo lakše uspeti da sagledaju smisao sadržaja koji uče. Ovaj pristup ohrabruje učesnike obrazovnog procesa da pažljvo procesuiraju informacije, da budu angažovaniji i zainteresovaniji za temu koju uče, ali i da vreme koje koriste za učenje bude efikasnije i svrsishodnije.

2. Sadržaj manjeg obima u većoj meri koristi našu energiju za učenje
Vrlo je teško ostvarljivo da ljudi budu fokusirani na određeni zadatak duži vremenski period, bez pauze, upravo zbog promenljivosti naše energije za učenje. Nakon 60 do 90 minuta fokusiranog rada naša pažnja opada, i imamo potrebu da se distanciramo od predmeta proučavanja. Ljudi koji uče najčešće funkcionišu po obrascu aktivnosti i odmora, pa savladavanje manjih celina gradiva, često dovodi do dobrih rezultata. Kraći i jednostavniji format sadržaja za učenje odgovara prirodnim promenama pažnje, jer učenici za kratak vremenski period mogu da savladaju smislenu celinu, i da budu potpuno fokusirani na ono što rade.

3. Kraći sadržaji su lakši za pamćenje
Kratki sadržaji su veoma jednostavni i laki za razumevanje i pamćenje. Prema teoriji procesuiranja informacija, koju je razvio Džordž Miler, resursi pažnje i kratkoročne memorije su ograničeni kad je u pitanju obrađivanje informacija. Zbog toga, pristalice ove teorije odobravaju deljenje sadržaja na manje jedinice, umesto obrađivanja dugih tekstualnih sadržaja. Na taj način učenje postaje merljivije i lakše za integraciju u dugoročnu memoriju. Jednom kada se sadržaj nađe u dugoročnoj memoriji, učenici mogu da ga se sete i koriste znanje u svakodnevnom životu.
Za još bolju i kohezivniju strukturu eksperti sugerišu grupisanje sličnih sadržaja kako bi studenti odmah mogli da uoče relevantne delove i ključne tačke, i kako ne bi bili ometeni nevažnim informacijama.

Pored primene u akademskom okruženju, mikroučenje svoju primenu nalazi i u poslovnom kontekstu. U nastavku ćemo predstaviti nekoliko prednosti mikroučenja u poslovnom okruženju širom sveta:

● U kontekstu modernog poslovanja, mikroučenje zaposlenima omogućuje da uče dok obavljaju radne aktivnost, umesto da napuštaju svoje radno okruženje kako bi učestvovali u obukama i treninzima. Na taj način, dolazi do stvaranja organizacije koja uči, koncepta koji zauzima veoma važno mesto u savremenom načinu poslovanja.
● Promenljiva priroda znanja, koja je jedna od glavnih karakteristika savremenog doba, čini da mnogi procesi, znanja i procedure koje zaposleni koriste u svom radu brzo zastarevaju. Mikroučenje dozvoljava trenutni pristup znanju, za razliku od organizovanih obrazovnih sadržaja čija realizacija zahteva vreme i određene resurse. Takođe, odeljenja za razvoj zaposlenih ne moraju da razvijaju potpuno nove programe obuke kada se nešto promeni, već mogu kreirati kratke multimedijalne sadržaje u cilju obuke zaposlenih, koji neće iziskivati mnogo vremena i drugih resursa.
● Korišćenjem principa mikroučenja motivacija je na visokom nivou, jer ovaj pristup osobama koje uče omogućuje da pristupe onim resursima učenja koji su im potrebni, i to u trenutku kada su im potrebni. Mikroučenje od svakog pojedinca stvara aktivnog učenika koji traži i dobija odgovore na pitanja koja postavlja, za razliku od njegove uloge pasivnog primaoca sadržaja, u tradicionalnom obrazovnom pristupu.
● Kao što smo do sada mogli da primetimo, mikroučenje i digitalne tehnologije su međusobno isprepleteni pojmovi. Mikroučenje se u najvećoj meri odvija kroz elektronsko i mobilno učenje, jer su pametni telefoni i tableti uređaji koji se češće koriste u radnom okruženju, za komunikaciju, ali i za pronalaženje odgovora na svakodnevna pitanja.

Ipak treba napomenuti da mikroučenje nije prikladno za sve aspekte i oblike učenja i obrazovanja u radnom okruženju, ali je vrlo korisno u okruženju u kom ljudi nemaju puno vremena za razvoj treninga, ili u kontekstima gde su promene vrlo česte, pa organizovani oblici obrazovanja nisu najefikasnije rešenje.

Kako ostvariti mikroučenje?

Za kraj, ukratko ćemo prikazati neke od načina na koje se mikroučenje može ostvariti i postati sastavni deo svakodnevne prakse učenja u različitim situacijama i kontekstima.

1. Odrediti ciljeve učenja
➔Na početku svakog učenja potrebno je odrediti potrebe ciljne grupe koja uči, a tako i ciljeve i ishode do kojih će specifični sadržaj ili obrazovni program dovesti.
Pored toga, odredite cilj učenja za svaku jedinicu sadržaja koju predajete. Određivanje cilja učenicima će pomoći da se fokusiraju na određeni sadržaj.

2. Odrediti formu, način na koji će sadržaj učenja biti prezentovan učenicima
➔Odabir forme sadržaja bi trebalo uskladiti sa ciljnom grupom, temom ali i dostupnom infrastrukturom, vremenom i budžetom. U tom smislu, najefikasniji i najefektivniji način određivanja aktivnosti učenja je onaj koji u najvećoj meri odgovoara na potrebe polaznika i doprinosi da se unapred određeni ciljevi učenja ostvare.

3. Organizovati i analizirati obrazovne aktivnosti koje vodite
➔Napravite program i scenariosadržaja, u kom ćete moći da odredite i odvojite primarne ishode učenja koji moraju biti postignuti od onih sekundarnih koji mogu biti i izostavljeni, a sve kako biste mogli da postavite prioritete u sadržaju koji se uči;
➔Mislite po principu radne memorije (4-5 ključnih pojmova). Razmislite da li je zaista neophodno da celokupan sadržaj određene lekcije/teme uključite u predavanje? Razmislite na koji način ključne informacije mogu da se predstave, a da to ne budu samo reči ispisane na tabli ili PPT prezentaciji.

4. Podeliti sadržaj na kraće jedinice učenja
➔Rasporedite sadržaj na manje, zasebne jedinice učenja i osigurajte da su sve te zasebne jedinice ciljno orijentisane i bazirane na identifikovanim potrebama učenika.

5. Učiniti da sadržaj učenja bude interesantniji i angažovaniji
➔Koristite ciljeve učenja kao sponu između mikro sadržaja i konteksta, dozvoljavajući na taj način učenicima da popunjavaju prazne prostore u svom znanju i to tako da ispunjavaju primarima iz svog života.
➔Koristite bulite i brojeve kako biste na efikasan način predstavili svoje informacije na jasan i ubedljiv način.
➔Od svake mikrolekcije identifikujte mali deo ideje za koju smatrate da je dobro da ih učenici znaju.
➔Koristite principe gejmifikacije i učenja zasnovanog na igri.

 

Korišćeni izvori:

Gutierrez, K.(2014). The Age of Bite-sized Learning: What is It and Why It Works
Grovo, Training the Trainer: How to Create Microlearning
Epignosis, (2014). E-Learning: concepts, trends, applications
Pratap Singh, R.(2014). 17 Awesome Resources on Micro-Learning
Eades, J. (2014). Why Microlearning is Huge and how to be a part of it

Leave a Reply