Kako se ocenjuje rad škole?

Budućnost obrazovanja, Obrazovanje, Osnovno obrazovanje, Srednje obrazovanje, Uspeh, Visoko obrazovanje

Kako_se_ocenjuje_rad_skoleRazvijanje, uspostavljanje i unapređenje kvaliteta u različitim oblastima života i rada, a posebno u oblasti obrazovanja i učenja, koja, čini nam se, više nego bilo koja druga oblast utiče na razvoj društva u celini, predstavlja nezaobilaznu i neophodnu aktivnost.

Školsko obrazovanje prema rečima Harvija Stokera predstavlja jednu od najvažnijih niti u društvenom i ekonomskom “tkanju” svake nacije, i zbog toga postoji snažan međunarodni pokret ka uvođenju savremenih procedura obezbeđivanja kvaliteta, koje pomažu da se osigura da nacionalni sistemi školskog obrazovanja budu efektivni koliko je to moguće.

Jedan od načina, možemo slobodno reći i ključni način uspostavljanja i osiguranja kvaliteta obrazovanja, predstavlja upravo vrednovanje obrazovnog sistema, a koje se dalje vrši kroz vrednovanje kvaliteta rada obrazovnih ustanova – škola.

U tekstu koji sledi pokušaćemo da objasnimo šta sve obuhvata i na koji način se vrši vrednovanje kvaliteta rada škola.

Kako se vrši vrednovanje kvaliteta rada obrazovne ustanove?

Kada govorimo o vrednovanju kvaliteta rada škole, važno je pomenuti da se on sprovodi kroz:

1. samovrednovanje,
2. spoljašnje/eksterno vrednovanje kvaliteta rada ustanove.

1. Samovrednovanje
Samovrednovanje predstavlja procenu kvaliteta rada koju vrši ustanova samostalno. Ovaj postupak, kojim se vrednuje sopstveni rad, polazi od analize šta je i kako urađeno, a naredna tri pitanja mogu se smatrati suštinom procesa samovrednovanja:
◆ Koliko je dobra škola?
◆ Kako to znamo?
◆ Šta treba da učinimo da bude još bolja?

Najbolje i najrelevantnije odgovore na ova pitanja mogu dati upravo nastavnici, učenici, rukovodioci i roditelji, svako iz svoje perspektive, čime se postiže sveobuhvatni pregled prednosti i nedostataka rada ustanove.

Proces samovrednovanja vrši se na svakih 5 godina, i to tako da se u petogodišnjem periodu izvrši procena svih oblasti vrednovanja koje su definisane standardima kvaliteta rada ustanove. Ustanova ima mogućnost da sama organizuje ovaj proces, pomoću godišnjih planova, u kojima se definišu predmet samovrednovanja za određenu godinu, predviđene aktivnosti, vremenski okviri, instrumenti i tehnike, kao i nosioci i ishodi aktivnosti.

Prema shvatanju grupe autora (Milan Bojanić et al. Priručnik za samovrednovanje i vrednovanje rada škole, 2005.) koji su radili na razvoju i implementaciji samovrednovanja, ovaj postupak predstavlja veoma važan deo sistema kvaliteta obrazovanja, jer su škole, kao ustanove profesionalaca i stručnjaka dobile mogućnost da planiraju sopstveni razvoj i da budu ravnopravni partneri prosvetnim vlastima u definisanju, unapređenju i obezbeđivanju kvaliteta.

1

Izvor: http://www.tsz.edu.rs/test/index.php/vrednovanje-kvaliteta-rada-ustanove

2. Spoljašnje vrednovanje

Eksterno vrednovanje kvaliteta rada obrazovne ustanove vrši Ministarstvo prosvete i nauke i Zavod za vrednovanje kvaliteta obrazovanja i vaspitanja, a njime se ocenjuje kvalitet svih oblasti definisanih standardima kvaliteta rada ustanove, najmanje jednom u pet godina.

Spoljašnje vrednovanje pruža informacije o kvalitetu rada škola po istim principima i indikatorima kvaliteta, čime pomaže školi da umanji subjektivnost pri samoproceni. Ovaj način vrednovanja, prema shvatanju eksperata iz oblati obrazovanja, sam po sebi, ne može da unapredi kvalitet rada obrazovne ustanove, ali može da podstakne na bolji rad i na jake i slabe strane prikupljenih dokaza.

Šta vrednujemo kada procenjujemo kvalitet rada škole?

Ukoliko kvalitet rada škole želimo da sagledamo u celini, potrebno je razmišljati o:

✶  uslovima u kojima škola radi,
✶  procesima koji se dešavaju u školi,
✶  produktima, ishodima i rezultatima koje škola postiže.

Navedene tri kategorije bile su osnova za definisanje i utvđivanje 7 OBLASTI KVALITETA RADA USTANOVE:
➀ŠKOLSKI PROGRAM I GODIŠNJI PROGRAM RADA ŠKOLE,
➁NASTAVA I UČENJE,
➂POSTIGNUĆA UČENIKA,
➃PODRŠKA UČENICIMA,
➄ETOS,
➅RESURSI,
➆RUKOVOĐENJE, ORGANIZACIJA I OBEZBEĐIVANJE KVALITETA.

Šta su standardi kvaliteta rada ustanove?

Dakle, kao što smo već pomenuli, definisano je 7 oblasti kvaliteta rada ustanove, koje obuhvataju sve ključne aspekte rada škole. Međutim, možemo se pitati – gde se nalaze standardi kvaliteta rada u odnosu na navedenih 7 oblasti? Odgovor na ovo pitanje krije se u tome da svaku oblast kvaliteta čine standardi kvaliteta kojih ima 30, dok svaki standard čine indikator ili pokazatelji standarda, kojih ukupno ima 158.

Na priloženoj slici predstavljen je grafički prikaz odnosa oblasti kvaliteta, standarda kvaliteta i indikatora kvaliteta.

2

U narednom delu teksta možete videti standarde kvaliteta i indikatore standarda kvaliteta za svaku od 7 oblasti kvaliteta rada ustanove:

Oblast 1. Školski program i godišnji program rada škole

standard 1.1. Školski program i godišnji plan rada škole sačinjeni su u skladu sa propisima.
1.1.1. Školski program sadrži sve zakonom predviđene elemente.
1.1.2. Školski program je sačinjen na osnovu nastavnog plana i programa.
1.1.3. Godišnji plan rada škole sačinjen je na osnovu školskog programa.
1.1.4. Globalni/godišnji planovi nastavnih predmeta sastavni su deo godišnjeg plana rada škole.
1.1.5. Godišnji plan rada škole sadrži posebne programe vaspitnog rada.

standard 1.2. Elementi školskog programa i godišnjeg plana rada škole međusobno su usklađeni.
1.2.1. U godišnji plan rada škole ugrađen je akcioni plan školskog razvojnog plana za tekuću godinu.
1.2.2. U godišnjem planu rada škole operativno su razrađeni strukturni elementi školskog programa.
1.2.3. Programi nastavnih predmeta su međusobno sadržajno usklađeni u okviru svakog razreda.
1.2.4. Programi nastavnih predmeta su međusobno vremenski usklađeni u okviru svakog razreda.

standard 1.3. Godišnji plan rada škole omogućava ostvarenje ciljeva i standarda obrazovanja i vaspitanja.
1.3.1. U godišnjim planovima nastavnih predmeta navedeni su ciljevi učenja po razredima.
1.3.2. Godišnji planovi nastavnih predmeta sadrže obrazovne standarde.
1.3.3. U godišnjim planovima nastavnih predmeta predviđena je provera ostvarenosti propisanih obrazovnih standarda ili ciljeva učenja nastavnog predmeta navedenih u nastavnom programu.
1.3.4. U operativnim/mesečnim planovima nastavnika navedeno je kojim sadržajima će se ostvariti ciljevi učenja predmeta u datom razredu.

standard 1.4. Školski program i godišnji plan rada škole usmereni su na zadovoljenje različitih potreba učenika.
1.4.1. Godišnji plan rada škole sadrži listu izbornih predmeta koja je sačinjena na osnovu postojećih resursa.
1.4.2. Nastavnici su prilagodili godišnji plan rada škole specifičnostima odeljenja.
1.4.3. U godišnjem planu rada škole predviđen je plan izrade IOP-a na osnovu analize napredovanja učenika u učenju.
1.4.4. Fakultativni programi i plan vannastavnih aktivnosti sačinjeni su na osnovu interesovanja učenika i postojećih resursa.
1.4.5. U godišnjem planu rada škole navedene su odgovornosti, dinamika i način realizacije Programa zaštite učenika od nasilja, zlostavljanja i zanemarivanja.
1.4.6. Školski program sadrži posebne programe za dvojezičnu populaciju učenika.

Oblast 2: Nastava i učenje

standard 2.1. Nastavnik primenjuje odgovarajuća didaktičko-metodička rešenja na času.
2.1.1. Nastavnik jasno ističe ciljeve učenja.
2.1.2. Nastavnik daje uputstva i objašnjenja koja su jasna učenicima.
2.1.3. Nastavnik ističe ključne pojmove koje učenici treba da nauče.
2.1.4. Nastavnik koristi nastavne metode koje su efikasne u odnosu na cilj časa.
2.1.5. Nastavnik postupno postavlja sve složenija pitanja/zadatke/zahteve.

standard 2.2. Nastavnik uči učenike različitim tehnikama učenja na času.
2.2.1. Nastavnik uči učenike kako da koriste različite načine/pristupe za rešavanje zadataka/problema.
2.2.2. Nastavnik uči učenike kako da novo gradivo povežu sa prethodno naučenim.
2.2.3. Nastavnik uči učenike kako da povežu nastavne sadržaje sa primerima iz svakodnevnog života.
2.2.4. Nastavnik uči učenike kako da u procesu učenja povezuju sadržaje iz različitih oblasti.
2.2.5. Nastavnik uči učenike da postavljaju sebi ciljeve u učenju.

standard 2.3. Nastavnik prilagođava rad na času obrazovno-vaspitnim potrebama učenika.
2.3.1. Nastavnik prilagođava zahteve mogućnostima učenika.
2.3.2. Nastavnik prilagođava tempo rada različitim potrebama učenika.
2.3.3. Nastavnik prilagođava nastavni materijal individualnim karakteristikama učenika.
2.3.4. Nastavnik posvećuje vreme učenicima u skladu sa njihovim obrazovnim i vaspitnim potrebama.
2.3.5. Nastavnik primenjuje specifične zadatke/aktivnosti/materijale na osnovu IOP-a za učenike kojima je potrebna dodatna podrška u obrazovanju.

standard 2.4. Učenici stiču znanja na času.
2.4.1. Učenici su zainteresovani za rad na času.
2.4.2. Učenici aktivno učestvuju u radu na času.
2.4.3. Aktivnosti/radovi učenika pokazuju da su razumeli predmet učenja na času.
2.4.4. Učenici koriste dostupne izvore znanja.
2.4.5. Učenici koriste povratnu informaciju da reše zadatak/unaprede učenje.
2.4.6. Učenici procenjuju tačnost odgovora/rešenja.
2.4.7. Učenici umeju da obrazlože kako su došli do rešenja.

standard 2.5. Nastavnik efikasno upravlja procesom učenja na času.
2.5.1. Nastavnik efikasno strukturira i povezuje delove časa.
2.5.2. Nastavnik efikasno koristi vreme na času.
2.5.3. Nastavnik na konstruktivan način uspostavlja i održava disciplinu u skladu sa dogovorenim pravilima.
2.5.4. Nastavnik funkcionalno koristi postojeća nastavna sredstva.
2.5.5. Nastavnik usmerava interakciju među učenicima tako da je ona u funkciji učenja (koristi pitanja, ideje, komentare učenika za rad na času).
2.5.6. Nastavnik proverava da li su postignuti ciljevi časa.

standard 2.6. Nastavnik koristi postupke vrednovanja koji su u funkciji daljeg učenja.
2.6.1. Nastavnik ocenjuje u skladu sa Pravilnikom o ocenjivanju učenika.
2.6.2. Nastavnik prilagođava zahteve mogućnostima učenika.
2.6.3. Nastavnik pohvaljuje napredak učenika.
2.6.4. Nastavnik daje potpunu i razumljivu povratnu informaciju učenicima o njihovom radu.
2.6.5. Nastavnik uči učenike kako da procenjuju svoj napredak.

standard 2.7. Nastavnik stvara podsticajnu atmosferu za rad na času.
2.7.1. Nastavnik pokazuje poštovanje prema učenicima.
2.7.2. Nastavnik ispoljava empatiju prema učenicima.
2.7.3. Nastavnik adekvatno reaguje na međusobno neuvažavanje učenika.
2.7.4. Nastavnik koristi različite postupke za motivisanje učenika.
2.7.5. Nastavnik daje učenicima mogućnost da postavljaju pitanja, diskutuju i komentarišu u vezi sa predmetom učenja na času.

Oblast 3: Obrazovna postignuća učenika

standard 3.1. Uspeh učenika pokazuje da su ostvareni obrazovni standardi.
3.1.1. Rezultati na završnom ispitu/maturi pokazuju da je ostvaren osnovni nivo obrazovnih standarda.
3.1.2. Rezultati na završnom ispitu/maturi pokazuju da je ostvaren srednji nivo obrazovnih standarda.
3.1.3. Rezultati na završnom ispitu/maturi pokazuju da je ostvaren napredni nivo obrazovnih standarda.
3.1.4. Učenici kojima je potrebna dodatna podrška u obrazovanju ostvaruju postignuća u skladu sa individualnim ciljevima učenja/prilagođenim obrazovnim standardima.
3.1.5. Školske ocene su u skladu sa rezultatima na završnom/maturskom/nacionalnom ispitu.
3.1.6. Rezultati učenika na završnom/maturskom/nacionalnom ispitu pokazuju da je škola ostvarila rezultate na nivou proseka Republike.

standard 3.2. Škola kontinuirano doprinosi većoj uspešnosti učenika.
3.2.1. Škola primenjuje postupke kojima prati uspešnost učenika.
3.2.2. Broj učenika koji su napustili školovanje je isti ili manji u odnosu na prošlu školsku godinu.
3.2.3. Učenici koji pohađaju dopunsku nastavu pokazuju napredak u učenju.
3.2.4. Učenici za koje je sačinjen IOP ostvaruju napredak u skladu sa ciljevima postavljenim u planu.
3.2.5. Učenici koji su uključeni u dodatni rad ostvaruju napredak u skladu sa postavljenim ciljevima.
3.2.6. Prosečni rezultati učenika na završnim ispitima bolji su u odnosu na prethodnu školsku godinu.

Oblast 4: Podrška učenicima

standard 4.1. U školi funkcioniše sistem pružanja podrške učenicima.
4.1.1. Učenici su obavešteni o vrstama podrške u učenju koje pruža škola.
4.1.2. Na osnovu analize uspeha preduzimaju se mere podrške učenicima.
4.1.3. U pružanju podrške učenicima škola ostvaruje komunikaciju sa porodicom.
4.1.4. U školi funkcionišu timovi za podršku učenicima u prilagođavanju školskom životu.
4.1.5. Škola sarađuje sa relevantnim institucijama u pružanju podrške učenicima.

standard 4.2. U školi se podstiče lični, profesionalni i socijalni razvoj učenika.
4.2.1. Ponuda vannastavnih aktivnosti u školi je u funkciji zadovoljavanja različitih potreba i interesovanja učenika, u skladu sa resursima škole.
4.2.2. U školi se organizuju programi/aktivnosti za razvijanje socijalnih veština (konstruktivno rešavanje problema, nenasilna komunikacija…).
4.2.3. Uključenost učenika u vannastavne aktivnosti je ista ili veća nego prethodne godine.
4.2.4. U školi se promovišu zdravi stilovi života.
4.2.5. U školi se promovišu zaštita čovekove okoline i održivi razvoj.
4.2.6. Kroz nastavni rad podstiče se profesionalni razvoj učenika.

standard 4.3. U školi funkcioniše sistem podrške deci iz osetljivih grupa.
4.3.1. Škola preduzima aktivnosti za upis u školu učenika iz osetljivih grupa.
4.3.2. Škola preduzima mere za redovno pohađanje nastave učenika iz osetljivih grupa.
4.3.3. U školi se primenjuju individualizovani pristup/individualni obrazovni planovi za sve učenike iz osetljivih grupa.
4.3.4. U školi se organizuju kompenzatorni programi/aktivnosti za podršku učenju za učenike iz osetljivih grupa.
4.3.5. Škola sarađuje sa relevantnim institucijama i pojedincima u podršci osetljivim grupama.

Oblast 5. Etos

standard 5.1. Regulisani su međuljudski odnosi u školi.
5.1.1. U školi postoji dosledno poštovanje normi kojima je regulisano ponašanje i odgovornost svih.
5.1.2. U ličnim obraćanjima svih u školi vidljivo je međusobno uvažavanje.
5.1.3. Za diskriminatorsko ponašanje u školi predviđene su mere i sankcije.
5.1.4. Za novopridošle učenike i nastavnike primenjuju se razrađeni postupci prilagođavanja na novu školsku sredinu.

standard 5.2. Rezultati učenika i nastavnika se podržavaju i promovišu.
5.2.1. Rezultati učenika i nastavnika javno se ističu i promovišu.
5.2.2. Učenici i nastavnici međusobno izražavaju visoka očekivanja u pogledu rezultata rada.
5.2.3. U školi se primenjuje interni sistem nagrađivanja učenika i nastavnika za postignute rezultate.
5.2.4. U školi se organizuju različite školske aktivnosti za učenike u kojima svako može imati priliku da postigne rezultat/uspeh.
5.2.5. Rezultati učenika sa smetnjama u razvoju se posebno promovišu.

standard 5.3. Škola je bezbedna sredina za sve.
5.3.1. U školi je vidljivo i jasno izražen negativan stav prema nasilju.
5.3.2. U školi funkcioniše mreža za rešavanje problema nasilja.
5.3.3. U školi se organizuju preventivne aktivnosti koje doprinose bezbednosti u školskoj zajednici.
5.3.4. U školi se prate i analiziraju svi slučajevi nasilnog ponašanja.
5.3.5. Kada se u školi dogodi nasilje, primenjuju se mere intervencije u slučajevima nasilja u skladu sa Protokolom o zaštiti dece/učenika od nasilja, zlostavljanja i zanemarivanja u obrazovno-vaspitnim ustanovama.

standard 5.4. Školski ambijent je prijatan za sve.
5.4.1. Ulazni prostor škole uređen je tako da pokazuje dobrodošlicu.
5.4.2. Školski prostor je prilagođen potrebama dece sa smetnjama u razvoju.
5.4.3. U školi se, radi obezbeđivanja prava na privatnost, koristi poseban prostor za individualne razgovore nastavnika sa učenicima i roditeljima.
5.4.4. U uređenju školskog prostora preovladavaju učenički radovi.

standard 5.5. U školi je razvijena saradnja na svim nivoima.
5.5.1. U školi je organizovana saradnja rukovodećih, stručnih i savetodavnih tela.
5.5.2. Učenički parlament u školi dobija podršku za svoj rad.
5.5.3. Nastavno osoblje blagovremeno razmatra i prihvata inicijative učenika.
5.5.4. Škola razvija i neguje različite oblike aktivnog učešća roditelja u životu škole.
5.5.5. Učenici i nastavnici organizuju zajedničke aktivnosti čiji je cilj jačanje osećanja pripadnosti školi.
5.5.6. Škola sarađuje sa akterima u zajednici.
5.5.7. U školi funkcioniše sistem redovnog informisanja roditelja o aktivnostima i delatnostima škole.

Oblast 6 Organizacija rada škole i rukovođenje

standard 6.1. Planiranje i programiranje u školi međusobno su usklađeni.
6.1.1. Svi obavezni dokumenti doneti su u proceduri koja je propisana Zakonom.
6.1.2. Razvojni plan ustanove sačinjen je na osnovu izveštaja o rezultatima samovrednovanja.
6.1.3. Razvojni plan ustanove sačinjen je na osnovu izveštaja o ostvarenosti standarda obrazovnih postignuća.
6.1.4. U školi postoji plan za obezbeđivanje i korišćenje finansijskih sredstava.

standard 6.2. Direktor efektivno i efikasno organizuje rad škole.
6.2.1. Direktor organizuje nesmetano odvijanje rada u školi.
6.2.2. Postoji jasna organizaciona struktura sa definisanim procedurama i nosiocima odgovornosti.
6.2.3. Direktor postavlja jasne zahteve zaposlenima u vezi sa zadatkom/očekivanom promenom u radu.
6.2.4. Zaduženja zaposlenih u školi ravnomerno su raspoređena.
6.2.5. Formirana su stručna tela i timovi u skladu sa kompetencijama zaposlenih.
6.2.6. Razvijen je sistem informisanja o svim važnim pitanjima iz života i rada škole.

standard 6.3. Rukovođenje direktora je u funkciji unapređivanja rada škole.
6.3.1. Direktor efikasno i efektivno rukovodi radom nastavničkog veća.
6.3.2. Direktor učestvuje u radu stručnih timova.
6.3.3. Direktor uključuje zaposlene u proces donošenja odluka.
6.3.4. Direktor blagovremeno preduzima odgovarajuće mere za rešavanje svakodnevnih problema učenika, u skladu sa mogućnostima škole.
6.3.5. U procesu donošenja odluka, direktor uvažava predloge saveta roditelja koji unapređuju rad škole.
6.3.6. Direktor koristi različite mehanizme za motivisanje zaposlenih.

standard 6.4. U školi funkcioniše sistem za praćenje i vrednovanje kvaliteta rada.
6.4.1. Direktor ostvaruje instruktivni uvid i nadzor u obrazovno-vaspitni rad u skladu sa planom rada i potrebama škole.
6.4.2. Stručni organi i tela u školi sistematski prate i analiziraju uspeh i vladanje učenika.
6.4.3. Direktor preduzima mere za unapređivanje obrazovno-vaspitnog rada na osnovu rezultata praćenja i vrednovanja.
6.4.4. Stručni saradnici ostvaruju pedagoško-instruktivni rad u školi u skladu sa planom rada i potrebama škole.
6.4.5. Tim za samovrednovanje kontinuirano ostvaruje samovrednovanje rada škole u skladu sa propisima i potrebama.
6.4.6. U školi se koriste podaci iz JISP-a za unapređenje rada škola.***

standard 6.5. Lidersko delovanje direktora omogućava razvoj škole.
6.5.1. Direktor svojom posvećenošću poslu i ponašanjem daje primer drugima.
6.5.2. Direktor pokazuje otvorenost za promene i inicira inovacije.
6.5.3. Direktor pokazuje poverenje u zaposlene i njihove mogućnosti.
6.5.4. Direktor podstiče celoživotno učenje svih u školi.
6.5.5. Direktor planira lični profesionalni razvoj na osnovu samovrednovanja svog rada.
6.5.6. Direktor razvija saradnju sa drugim ustanovama, organizacijama i lokalnom zajednicom.
6.5.7. Direktor podstiče razvoj škole pregovaranjem i pridobijanjem drugih za ostvarivanje zajedničkih ciljeva.

Oblast 7: Resursi

standard 7.1. U školi su obezbeđeni potrebni ljudski resursi.
7.1.1. U školi je zaposlen potreban broj nastavnika i stručnih saradnika u odnosu na broj učenika.
7.1.2. Nastavno osoblje ima propisane kvalifikacije.
7.1.3. Broj nenastavnog osoblja u skladu je sa propisima.
7.1.4. Kvalifikacije nenastavnog osoblja su odgovarajuće.
7.1.5. Škola u svoje aktivnosti uključuje volontere.

standard 7.2. Ljudski resursi su u funkciji kvaliteta rada škole.
7.2.1. Zaposleni na osnovu rezultata samovrednovanja unapređuju profesionalno delovanje.
7.22. Zaposleni se stručno usavršavaju u skladu sa godišnjim planom stručnog usavršavanja i mogućnostima škole.
7.2.3. Nastavnici i stručne službe u okviru stručnih organa sarađuju u skladu sa potrebama za unapređivanjem nastave i učenja.
7.2.4. Pripravnici se uvode u posao u skladu sa programom uvođenja pripravnika u posao.
7.2.5. Zaposleni primenjuju novostečena znanja iz oblasti u kojima su se usavršavali.

standard 7.3. U školi su obezbeđeni/postoje materijalno-tehnički resursi (prostor, oprema i nastavna sredstva).
7.3.1. Škola je fizički bezbedno mesto.
7.3.2. Školski prostor zadovoljava zdravstveno-higijenske uslove.
7.3.3. U školi postoji prostor za rad u skladu sa normativom.
7.3.4. Školski prostor je opremljen u skladu sa propisima.
7.3.5. Škola je opremljena potrebnim nastavnim sredstvima za realizaciju kvalitetne nastave.

standard 7.4. Materijalno-tehnički resursi koriste se funkcionalno.
7.4.1. Prostor se koristi prema planu korišćenja školskog prostora.
7.4.2. Nastavna sredstva se koriste prema planu korišćenja.
7.4.3. Nastavna sredstva se koriste u cilju postizanja kvaliteta nastave.
7.4.4. Materijalno-tehnički resursi van škole koriste se u funkciji ostvarenja ciljeva nastave i učenja.

Merenje ostvarljivosti standarda

Nivo ostvarenosti standarda zavisi od broja prisurnih indikatora, čija procena se vrši na osnovu:
◆ dokumenata: školski program, godišnji plan rada škole školski razvojni plan, Izveštaj o samovrednovanju, Izveštaj o radu škole, prosvetni kartoni, rezultati ispita i ispitivanja;
◆ posmatranja aktivnosti u školi: časa, svakodnevnih aktivnosti u školi, korišćenja resursa, atmosfere;
◆ razgovora: sa direktorom, nastavnicima, učenicima, roditeljima, članovima školskog odbora.

Ostvarenost standarda može se izraziti u 4 nivoa, i to sa sledećim značenjem:
1 – neostvaren standard,
2 – delimično ostvaren standard,
3 – dobro ostvaren standard,
4 – u potpunosti ostvaren standard.
Na priloženoj slici možete videti način vrednovanja standarda:

3

Izvor: http://www.tsz.edu.rs/test/index.ph

Izvori:

EnglishSerbian