Okruženje za učenje III deo ‒ Kako iskoristiti tehnologiju u učionici?

By Ana Vlahovic
In Budućnost obrazovanja
Jun 6th, 2015
0 Comments
1836 Views

Uticaj tehnologije

Upotreba tehnologije u obrazovanju je trend koji će dugo biti prisutan. 97% američkih državnih škola koristi računare u nastavi, a dva od tri nastavnika koristi tehnologiju u predavanju, barem u određenim granicama. Ipak, prelazak na obrazovanje koje pokreće tehnologija i koje je usmereno na studenta nije prijatna promena svim edukatorima.

Neki predavači imaju dvojako mišljenje kada je u pitanju tehnologija ‒ više vole da pišu kredom po tabli i da im čas traje 60 minuta. Da li zbog pedagoške filozofije, tehničkih problema u prošlosti ili neadekvatnih tehnoloških rešenja ovi predavači zastupaju odvajanje od „digitalne nacije”, kako od milenijumske generacije tako i od nadolazeće generacije Z. Nerazumevanje tehnologije i njeno prihvatanje od strane predavača će ih sprečiti da tehnologiju poboljšaju na način koji bi značajno unapredio predavanje, angažovanje učenika i rezultate učenja. Opuštenost nastavnog osoblja i poverenje u tehnologiju (i znanje koje može da prenese) su od velike važnosti i krucijalne su komponente u usavršavanju prostora za učenje.

ucionice6Ostali trendovi u tehnologiji koji brzo napreduju su manja upotreba nastavnog materijala na papiru (radne sveske i ispitna pitanja na papiru počinju da nestaju), a povećava se upotreba uređaja za učenje koji mogu da se drže u ruci (smart telefoni, iPadovi, tableti i MP3 plejeri).

Virtuelna iskustva u učenju su takođe u porastu, kako kursevi na daljinu tako i onlajn škola. Više nego ikada pre se predavanja drže putem CCTV sistema (sistem zatvorenog kola; korišćenje analognih video nadzor kamera u svrhu dostavljanja video signala do specifičnog monitora; samo ograničen broj ljudi i samo sa jedne lokacije može da pristupi video zapisu) i interneta, a virtuelno učenje raste u proseku preko 20% godišnje.

Alata koji podržavaju mešovito (blended) učenje ima više nego dovoljno, visokog su kvaliteta i besplatno se preuzimaju. Najpoznatiji su video materijali Kan akademije, Sofija tutorijali i onlajn kursevi sa edX-a (neprofitni kursevi koje su osnovali Harvard i MIT) i njihovih univerziteta partnera, kao i kursevi sa Coursera ® (u partnerstvu sa nekim od najboljih univerziteta na svetu i organizacija koje nude besplatne onlajn kurseve).

Pored toga, američki department za obrazovanje ima viziju da promeni obrazovanje u Americi podsticanjem primene moderne tehnologije, kako bi podigao najvažnije funkcije učenja i predavanja. Uvođenjem tehnološkog plana u nacionalno obrazovanje poziva se na primenu tehnologija koja se koristi u našem svakodnevnom i profesionalnom životu i koja će se primeniti na ceo obrazovni sistem, kako bi se poboljšalo učenje.

Potreba za dobro opremljenim okruženjem za učenje je nesumnjiva. Promena tradicionalne učionice zahteva ozbiljno istraživanje kako bi se došlo do uverenja da prenošenje znanja koje se oslanja na tehnologiju može efikasno da se prilagodi i tradicionalnoj i onlajn nastavi.

Ključ za uspešno planiranje i projektovanje, kada je u pitanju tehnologija, je pronalaženje najbolje ravnoteže i drugih tehničkih potreba, što takođe može da vodi ka odabiru uređenih elemenata.

Plan sa pogledom u budućnost, uprkos tome što ne postoji kristalna kugla koja predviđa razvoj tehnologije, je važan. Ako se uzmu u obzir narednih 20 do 30 godina, prostor će u budućnosti biti ne samo u boljoj poziciji, kako bi podržao nove tehnologije i obrazovanje koje se oslanja na tehnologiju, već će efikasno da pokrene i rasporedi uspeh učenika i nastavnika.

ucionice7

ucionice9

Predmet i disciplina

ucionice10Idealan dizajn učionice će takođe mnogo zavisiti od predmeta koji se predaje, pošto različite discipline zahtevaju različite potrebe za prostorom. Zbog toga, planiranje nastavnog plana mora da bude u ravnoteži sa budućim planovima u učionici.

Trenutno, vreme koje se troši na predavanje u Americi nastavlja da se dodeljuje važnim predmetima, naročito onima u STEM oblasti (science, technology, engineering, and mathematics ‒ nauka, tehnologija, inženjering i matematika). Ovako će ostati u doglednoj budućnosti pošto američke kompanije nastavljaju da iskazuju zabrinutost zbog nedostatka ponude i dostupnosti STEM radnika. Zaista, predviđeno je da će STEM zanimanja rasti za 17% između 2008. i 2018. godine, dok je manjak od 230.000 STEM radnika bio prognoziran do iste godine.

ucionice11

S obzirom da je STEM ključan za buduću potražnju posla, nastavni plan koji je trenutno aktuelan i prostor za učenje moraju da se prilagode kako bi postigli uspeh u ovim oblastima. Štaviše, na javnoj raspravi su podržane još dve dodatne važne oblasti. Pošto je nacija u jako velikom deficitu kada su u pitanju zdravstveni radnici, širenje STEM nastavnog plana i programa, uključivanjem zdravstvenih nauka izgleda verovatno (STEM-H). (Nigde nije tako veliki manjak kao u zdravstvenim disciplinama). Druga oblast je umetnost, a miksu se polako dodaju književnost, jezici, istorija i sociologija (ili STEAM), što ukazuje da umetnost podržava veštine kritičkog razmišljanja.

Zbog toga dizajn učionice budućnosti koji podržava STEM+H/STEAM predmete će sasvim sigurno zahtevati prostor kako bi se olakšalo rešavanje problema, da bi se omogućila demonstracija projekta, kao i posedovanje više radnih površina kako bi se podstakla dinamika (čisto bele table preko celog zida, od poda do plafona). Prostor koji se lako menja između predavanja i rada u laboratoriji će takođe biti važna karakteristika.

Međutim, pošto se STEM predmeti prepliću sa drugim oblicima učenja i disciplinama, idealne učionice će morati da se prilagođavaju većem broju predmeta i aktivnosti. Budući dizajn prostora mora da obezbedi fleksibilnost, kako bi se prilagodio različitim veličinama grupa, različitim oblicima komunikacije i interdisciplinarnom učenju.

Sve u svemu, kada tražimo najbolji dizajn prostora za učenje bitno je obratiti pažnju u kom pravcu idu predmeti i u kom obliku se određene discipline prenose učenicima.

Tri glavne sfere okruženja za učenje

ucionice12

Zaključak: Dolazak do „optimalne tačke”

Potreba za promenom obrazovanja u budućnosti je izuzetna i hitna. Drugačije razmišljanje kada je u pitanju dizajn učionice budućnosti i prostora za učenje uopšte mora da postane deo dugoročnog planiranja. Nadajmo se da će „Tri glavne sfere okruženja za učenje” inicirati dodatna razmišljanja i inspiraciju za uspešno učenje u budućnosti.

Pored toga, potraga i potvrđivanje rešenja zasnovanog na istraživanju je tačka od koje treba početi. Svakako, istraživanje „zasnovano na dokazima” o dobrom dizajnu učionice je bilo na čelu istraživanja i posmatranja dugi niz godina. Međutim, statistički detaljno, prihvatljivo i neprekidno kvantitativno istraživanje je teško izvršiti, s obzirom na višestruku dinamiku koja je u igri u okruženju za učenje.

Značajan izazov je kontrolisanje promenljivih. Na primer, u najmanju ruku, učenici, fakultet i prostor su dinamični; kontrola u razumnoj meri (od semestra do semestra ili od odeljenja do odeljenja) je skoro nemoguća, negirajući sposobnost da se minimiziraju ili smanje promenljive (njihovo eliminisanje, naravno, ne dolazi u obzir).

Krajnji cilj kontrole eksperimentalnog poređenja unutar istraživanja, u najboljem slučaju, postaje izazov. Ipak, istraživanje koje otkriva vezu prostora za učenje i njegovo prilagođavanje koje bi dovelo do uspeha učenika je neophodno i potrebno. Ovo, u kombinaciji sa alternativnim istraživačkim metodama, dozvoliće industriji da unapredi smislene poglede kad je reč o dizajnu učionice i uspešnim mogućnostima. Ovo je vrsta istraživanja koju je KI nedavno sproveo u saradnji sa univerzitetom u severnoj Karolini.

U međuvremenu, planiranje, mada ne predstavlja nov alat, ostaje kritično za kreiranje okruženja visokih performansi za učenje u budućnosti. Edukatori, Menadžeri službe za upravljanje poslovnim prostorom, arhitekte i dizajneri moraju da istraže svoje jedinstvene varijable u cilju optimizacije prostora za učenje i da ga izgrade oko novih paradigmi učenja koje im odgovaraju.

Iako su mnoge promene i optimizacije opravdane, ne postoji jedno „univerzalno rešenje”. Ne postoji jedno najbolje rešenje i svaka potraga za jednim dizajnom biće uzaludna. Drugačiji način predavanja, drugačiji predmeti i drugačije generacije studenata čine standardizaciju nemogućom.

ucionice13Zato, da bi se uspelo, donosioci odluka moraju da razumeju dinamiku koja je u igri u okruženjima za učenje i da nastoje da ih poboljšaju. Oni treba da obezbede da se principi koji se tiču prostora i dizajna usklade sa razvojnom demografijom, pedagogijom i tehnologijom. Svako okruženje mora da bude osmišljeno tako da može da poboljša i podrži svaki model predavanja i učenja.

Lider u prostoru za učenje (obično profesor ili član nastavnog veća) ostaje ključni element zaslužan za uspeh u učionici. Oni često nemaju svu slobodu da se usmere prema pedagogijama koje preferiraju, zbog veličine odeljenja, realnih prostornih problema (tj. dnevnog svetla, oblika prostorije, nameštaja i njegove fleksibilnosti itd.), dostupnosti tehnologije ili ostalih nastavnih alata. A ipak, razgovori o pedagogiji moraju da služe kao početna tačka za najbolji dizajn.

Učenici sada mogu više da utiču na svoje obrazovanje. Zbog toga treba uzeti u razmatranje stilove učenja koje oni žele u budućim učionicama. Njihova kontrola učenja može sve vreme biti dobra, a vremenom i još bolja, s obzirom na promene u pedagogiji kad su u pitanju veći projekti, aplikacije koje sadrže diskusije i dijaloge. Dizajn buduće učionice će morati da odgovara na više personalizovana iskustva u učenju.

Tehnologija ostaje nepoznanica, a donosioci odluka će morati da obrate pažnju na kvalitet angažovanja, tj. da utvrde kako korisnici planiraju da iskoriste tehnologiju kojoj imaju pristup i sarađuju sa njom.

Zajedno ‒ arhitekte, dizajneri, menadžer službe za upravljanje poslovnim prostorom, edukatori i učenici, moraju da se udruže kako bi se posvetili gore pomenutoj dinamici, uključujući posledice i značaj trendova. Korišćenjem promišljenih i strukturiranih procesa možemo da identifikujemo različitu dinamiku koja može da pomogne u oblikovanju uspešnog dizajna učionice zarad budućnosti naše zajednice.

Zajedno moramo da:ucionice14

buletblog1Radimo na tome da pojednostavimo sistem bez smanjivanja opcija. Svestranost je idealan cilj.
buletblog1Razumemo dinamiku i da je poboljšamo. Međutim, imajte u vidu, da ta dinamika ne može da se kontroliše.
buletblog1Detaljno isplaniramo potencijalne koncepte, ideje i zahteve, radeći sa ključnim akterima.
buletblog1Poboljšamo. Posmatramo. Modifikujemo. Unapredimo. I radimo sve to ispočetka.

Sledeći ovaj pristup, obrazovne zajednice će same doneti zaključak o tome kako da promene fizički prostor. Na ovaj način će svaka zajednica pronaći svoju „optimalnu tačku” zarad uspeha u učenju.

 Efikasna potraga za boljim prostorom za učenje

U proleće 2012. godine sprovedena je studija kako bi se utvrdio uticaj na interaktivan dizajn učionice, korišćenjem mobilnih, prilagodljivih Learn2® stolica. UNC članovi nastavničkog veća koristili su metode predavanja koje promovišu aktivno učenje i interakciju učenika u učionicama u kojima borave. Lakoća kojom nameštaj može da se razmešta za vreme standarnog časa je važna u obrazovanju.

U studiji, učenici sa četiri smera imali su predavanje u istoj prostoriji gde su korišćene tradicionalne stolice sa tablom za pisanje u prvoj polovini semestra, a zatim su koristili Learn2 stolice u drugoj polovini semestra. Zamoljeni su da popune dve ankete, jednu pre nego što su donete Learn2 stolice, a drugu na kraju semestra.

Da bi se sprovela dodatna kontrola studije, učenici koji su pohađali slične kurseve u susednoj učionici i imali tradicionalne stolice su takođe popunili ankete sredinom semestra i na kraju semestra.

Rezultat je statistički detaljno, kontrolisano istraživanje koje jasno ide u korist Learn2 stolicama, nasuprot tradicionalnim stolicama, zbog poboljšanja interaktivnog učenja.

Izvor: Learning Sweet Spot White Paper

<< prethodno

Leave a Reply