Šta, gde i kako ćemo učiti?

Budućnost visokog obrazovanja je stalno u pokretu.

Sve od pojave MOOC kurseva do novih načina učenja i porasta finansija i održivosti sistema, pritisci utiču na izgled obrazovanja. Lideri u obrazovanju svakog dana razvijaju nove strategije kako bi uspešno izdržali ove izazove i mogućnosti razvoja.

Zajednički imenilac usred svih ovih promena su studenti. Šta bi trebalo da uče? Kako institucije mogu najbolje da ih zainteresuju? Kako da najbolje sertifikujete njihovo učenje? Kako da budu sigurni? Šta oni cene?

Ovo nisu nova pitanja, a odgovori se drastično brzo menjaju. Pitanja postaju još kritičnija za naše obrazovne institucije zato što je Nacionalni centar za obrazovnu statistiku podneo izveštaj, otkrivajući 2012. godine, po prvi put u tri decenije, gde statistički podaci predviđaju opadanje broja studenata spremnih za pohađanje koledža u Sjedinjenim Američkim Državama.

1. Akademski plan i program će postati više interdisciplinaran

Trenutni modeli koji se oslanjaju na administrativni prostor gde se nastavni plan i program razvijaju i neguju nezavisno od univerziteta, moraju da se menjaju. Današnji studenti zahtevaju interdisciplinarno učenje i razmišljanje, naročito u nauci, inženjerstvu i tehnologiji.

Lassonde univerzitet za preduzetništvo u Juti će udružiti 412 prostorija sa ‘garažnim’ prostorom od 20.000 km2 kako bi studenti sakupljali, pravili prototipe i pokretali kompanije

Ovaj zahtev za interdisciplinarnim učenjem manifestuje se kroz objekte koji traže da budu akademije sutrašnjice i preduzetnički centri usredsređeni na udruživanje poslovnih i kreativnih umova. Koledži i univerziteti moraju da razmisle kako ove promene prostora utiču na promene nastavnog plana i programa.

Primeri ovog mogu da se vide kod našeg projekta univerziteta u Juti gde se pravi nova preduzetnička zgrada gde studenti mogu da stvaraju, žive i ‘pokreću’ kompanije, sve na jednom mestu.

Na drugom mestu radili smo sa univerzitetom u Bafalu koji je u partnerstvu sa Kaleida zdravstvenim centrom kako bi napravili originalno postrojenje koje dovodi njihov akademski  istraživački centar u isti objekat pod nazivom “globalni vaskularni institut”. Prostor u inkubatoru unutar ove zgrade prevazilazi pojam ‘fuzije’ i omogućava studentima da koriste kreativno razmišljanje kao sredstvo za kreiranje rešenja, rešavanje problema i stvaranje poslova, a ne uzimanje poslova.

2. Lideri u obrazovanju će morati da naprave ravnotežu između MOOC kurseva i tradicionalnog učenja

Usred tekuće diskusije koja se odnosi na onlajn obrazovanje u proteklih nekoliko godina, važno je zapamtiti da visokoškolske ustanove ne moraju da biraju između onlajn i tradicionalnog učenja, one moraju da pronađu pravu ravnotežu.

Nedavna istraživanja pokazuju da petina vodećih akademskih izvršnih menadžera za edukaciju ne smatra da je onlajn obrazovanje snažno zastupljeno u dugoročnim strategijama njihovih insitucija, iako veruju da bi trebalo da bude. U isto vreme, novi statistički podaci takođe otkrivaju, da dok obrazovanje na daljinu napreduje mnogo brže od tradicionalnog visokog obrazovanja, još od 2003, ta stopa rasta polako počinje da opada.

Istina je da nijedan obrazovni model prenošenja znanja nije suštinski bolji od nekog drugog. Univerziteti treba strateški da izbalansiraju obe platforme i  takođe razmišljaju o tome kako podržavaju beskonačni, neprekidni karakter današnjeg učenja koji se proteže izvan učionice. Institucije koje pronalaze najbolju ravnotežu mogu bolje da iskoriste vreme u učionici i takođe definišu uobičajene pristupe kako profesor, student i materijal zajedno sarađuju putem platforme.

Univerzitet u Bafalu ušao je u novo partnerstvo sa Kaleida zdravstvenim centrom čiji je rezultat zgrada koja će iznad Kaleida Globalnog Vaskularnog Instituta imati klinički translatorni istraživački centar

3. Regrutovanje studenata i njihovo zadržavanje biće važnije neko ikad

Najbolji način da univerziteti regrutuju i zadrže studente je da procene koliko životno iskustvo im nude, iskustvo koje će ih pripremati da budu zdravi i dinamični ljudi u budućnosti.  To znači da univerziteti treba da uzmu u obzir postojanost i zdravlje kao ključne tačke života u kampusu. Spelman koledž se nedavno izdvojio od ostalih tako što je preusmerio finansijska sredstva za sport kako bi napravio “Revoluciju zdravlja”, fokusiranu na najbolju promociju zdravlja svojih studenata.

Rezultat je da drugi univerziteti shvataju da studenti vrednuju svoje životno iskustvo isto koliko i akademsko iskustvo. Ovo pokreće univerzitete da pronađu kreativne načine za finansiranje novog prostora i programa za studente. Ovde je ključ strateško pružanje ključnih resursa studentima što im daje više mogućnosti da iskuse akademski život.

4. Visoko obrazovanje treba da ulaže u tehnologiju

Današnji studenti ne unose svoje uređaje samo u učionicu već i u studentski centar, teretanu, studentski restoran. Ovo je dovelo do većih zahteva kad je u pitanju IT infrastruktura kampusa. Univerziteti koji pokušavaju da reše izazove današnjice će morati da omoguće podršku za veliki broj konekcija i brz protok. U isto vreme, institucije treba da odgovore na potrebe ‘promene mobilnosti’ koja edukatorima i studentima dozvoljava da imaju brz pristup s bilo kog mesta.

Pored toga, obrazovna zajednica treba da razmisli o tome kako će pojava uređaja virtuelne realnosti od Google Glass-a do Oculus-a da promeni kampuse. Ovi uređaji donose moćna pitanja koja se odnose na to kako oni omogućavaju studentima i profesorima da obrazovno iskustvo dovedu do maksimuma. Takođe, sva razmišljanja koja se odnose na ulaganja u tehnologiju treba takođe da uzmu u obzir bezbednost – kako je sajber napad na univerzitet u Merilendu ranije ove godine otkrio, univerziteti treba da ostvare ravnotežu kad je u pitanju bezbednost studenata.

5. Visoko obrazovanje će istražiti nove načine finansiranja

Uobičajena praksa obezbeđivanja finansijskih sredstava državnim institucijama u zavisnosti od toga koliko je studenata upisalo se već menja u modele koje se baziraju na ostvarenom učinku. Da bi što više studenata bilo uspešno ovi modeli će preusmeriti obrazovne prioritete i investicije, a takođe će doći do redefinisanja odgovornosti jedne institucije prema svojim studentima i njenoj zajednici. Dok je model diskusija o ostvarenom učinku tipičan za institucije koje finansira država, njihov uticaj može dalje da se širi jer se odnosi na inkubaciju, istraživanje i korporativnu podršku. Ovi sistemi su već uzeli maha i lideri treba da budu u potpunosti uključeni kad je njihov razvoj u pitanju.

Ne postoji čarobno dugme koje pritisnete i time budete sigurni da će obrazovne institucije biti uspešne u budućnosti. Ali, oni koji žele da se razlikuju od drugih i na najbolji način privuku studente treba da razmisle o ovim pitanjima i reaguju odmah.

Izvor: www.fastcoexist.com