Šta neprofitni univerziteti mogu da nauče od profitnih

By milica
In Budućnost obrazovanja
Apr 5th, 2014
0 Comments
1590 Views

Autor: Steven Mintz

Profitni univerziteti su oduvek na meti oštre kritike. Neke od optužbi su da ove institucije koriste beskrupulozne načine za upis kandidata, studenti zbg njih ulaze u ogromne dugove, izdaju se bezvredne diplome i naduvavaju podaci o slobodnim radnim mestima.

Studenti na profitnim školama imaju veću tendenciju da odustanu, da ne vraćaju zajmove i da ostanu nezaposleni nego oni koji pohađaju neprofitne fakultete i univerzitete.

Međutim, postoji 6 osnovnih lekcija koje neprofitne institucije treba da nauče od profitnih:

Postoji veliko tržište studenata koji su loše usluženi ili uopšte nisu usluženi od strane institucija visokog obrazovanja. Tu spadaju oni koji su odustali od školovanja, stariji studenti i ljudi koji rade. Ovi studenti su često veliki potencijalni klijenti za postojeće institucije.

Edukativna putanja studenata treba da se ,,procesno analizira” da bi se utvrdilo zašto se studenti bespomoćno koprcaju i odustaju. Važno je koristiti istančanu analizu da bi se prepoznale tačke spoticanja i barijere koje utiču na nemogućnost sticanja diplome i važno je da se direktno uhvatimo u koštac sa njima.
Mnogi studenti ne diplomiraju jer nemaju adekvatno savetovanje, mentorisanje, koučing, tutoring i povratne informacije. Mnogi ugroženi studenti “propadnu kroz pukotine” i na vreme ne dobiju podršku koja im je neophodna da uspeju zato što fakultet i savetnici ne prepoznaju potencijalne probleme pre nego bude prekasno.

Plan i program “kafić stila” sa neograničenim opcijama ne leži mnogim netradicionalnim studentima. Opšte gledano, vreme je neprijatelj diplomiranju i protraćeni sati umnogome dorinose niskom broju diplomiranih.
Može se izbeći da efikasnost i postavljene skale budu u zavadi sa kvalitetom predavanja. Kalibrisani kursevi omogućavaju institucijama da investiraju u sledeću generaciju personalizovanih prilagodljivih metodika koje se baziraju na poboljšanju i obogaćivanju kao i na aktivnom i timskom učenju na ovim časovima.

Mnogi studenti traže diplome sa jasnom vrednošću. Oni koji odustanu od školovanja to čine jer ishod učenja na određenom fakultetu nije jasan ili se kursevi ne uklapaju u njihove živote prepune obaveza.

 

Koji zaključci proizilaze iz ovih lekcija?

DrzavniVSprivatni

 

Zaključak No1: Neprofitni sektor treba da prepozna da se studentsko telo sastoji od mnogih subpopulacija sa drugačijim potrebama i stremljenjima. Model ,,isto za sve” treba da se promeni i omogući veću personalizaciju kao i više načina za plasiranje gradiva i puteva da se dođe do diplome.

Zaključak No2: Nije dovoljno prepoznati da postoje neiskorišćena tržišta studenata kojima su potrebe loše pokrivene ili uopšte nisu pokrivene. Važno je razumeti zašto ovi studenti odustaju od visokog obrazovanja i onog šta tačno traže. Pokušaji da se dođe do novih korisnika padaju u vodu kada se baziraju na intuiciji, a ne na ozbiljnom istraživanju tržišta.

Zaključak No3: Poboljšanje manjeg broja problematičnih predmeta je nedovoljno. Visoko obrazovanje ide u smeru koji često ima razne obilaznice i skretanje. Jasni načini za sticanje diplome, uz bolje definisane materijale, zadatke i ishode može nekim studentima podariti efikasniji i efektniji put do diplome.

Zaključak No4: Za rastući broj studenata koji putuju, rade i koji pokazuju da im je stalo, neophodni su savetovanje i podrška škole, koja je dostupna bilo kad, bilo gde i u svakom smislu, da im pomognu da uspešno dođu do diplome.

Zaključak No5: Nekonvencionalne koučing metode i “napadno” savetovanje može da doprinese uspehu studenata. Koučevi, od kojih postoje oni koji sarađuju sa mentorima i asistentima, do onih koji su stručnjaci za određeni sadržaj, nisu zamena za fakultet, ali su sve više potrebni kako bi se nadgledala i podržala angažovanost studenata, kao i da se studentima ponudi pomoć u pravom času, kako bi ostali na pravom putu.

Zaključak No6: Programi orijentisani na odredjenu industriju, karijerno usmereni programi ne moraju da se sudaraju sa umetničkim oblastima. Interdisciplinarna opšte-obrazovna srž, kod koje se naglašava profesionalizam u pisanju, pažljivo čitanje, kritičko mišljenje i matematička pismenost, treba da bude sastavni deo vertikale koja je optimizovana tako da skrati vreme za dolazak do diplome.

Pročitajte više na: Inside Higher Ed

Prevod sa: Inside Higher Ed blog

 

Leave a Reply