Naše društvo je u permanentnoj evoluciji. Ekonomsko i socijalno funkcionisanje društva i njegovi proizvodi, kako industrijski, tako i naučni, postaju sve kompleksniji. To nas dovodi u situacije u kojima se moraju rešavati složeniji problemi u svim sferama života, a pronalaženje rešenja za nove probleme zahteva kreativnost i samoodgovornost. Kreativnost, kao sposobnost fleksibilnog korišćenja stečenog znanja, sposobnost struktuiranja znanja na različite načine, koji mogu voditi ka jedinstvenim rešenjima i samoodgovornost kao motivisanost da se sopstveno znanje koristi aktivno i samostalno. Zbog toga je veoma važan zadatak nastave i obrazovanja – stimulisanje vlastite odgovornosti i kreativnosti kod svakog učenika.

Na pitanje – zašto je kreativnost važna za pojedinca i za društvo, odgovor daje i Ken Robinson – “Kreativnost nije opcija, ona je neophodnost”.

Kako razvijati kreativnosti?

U svojoj knjizi – “Out of Our Minds: Learning to be Creative”, Ken Robinson se bavi temom kreativnosti u obrazovanju, gde pruža kreativne savete i metode kako nastavnici mogu napraviti velike promene u nastavi razumevanjem kreativnosti i njenog funkcionisanja.

Za razvijanje kreativnosti putem nastave, Robinson navodi tri povezana zadatka: ohrabrivanje učenika, prepoznavanje kreativnih snaga i razvoj nezavisnog kreativnog rada. Prvi zadatak za nastavu koja razvija kreativnost odnosi se na ohrabrivanje učenika da veruju u svoj kreativni potencijal. Drugi zadatak odnosi se na pomoć učenicima da otkriju svoje kreativne snage, jer svako može da nauči opštu sposobnost kreativnog razmišljanja. Treći zadatak, odnosi se na razvoj veština kreativnog rada, kroz:

• promovisanje eksperimentisanja, istraživanja i spremnosti za pravljenje grešaka
• ohrabrivanje stvaralačkog mišljenja koje je oslobođeno neposredne kritike
• ohrabrivanje ličnih ideja, razmišljanja i emocija
• razumevanje faza u kreativnom radu i potrebe za vremenom
• osvešćivanje značaja uloge intuitivnih i estetskih procesa
• podsticanje učenika da se igraju sa idejama i da predviđaju mogućnosti
• facilitaciju kritičke procene ideja.

Priču o razvijanju kreativnosti možemo završiti citatom Džulije Kamerun iz njene knjige “Put umetnika”, u kojoj se bavi pitanjima kreativnosti i stvaralaštva:

“Kako možete podučavati kreativnost?”, pitaju. Na njihovim licima se podrugljivost bori sa znatiželjom.

“Ne mogu”, kažem. “Ja podučavam ljude da sebi dopuste da budu kreativni”.

“Aha. Hoćete da kažete da smo svi kreativni?” Sada se bore neverica i nada.

“Da.”

“Da li stvarno verujete u to?”

“Da.”