Kako pripremati svoju decu za buduće poslovne uspehe

By milica
In Budućnost obrazovanja
Apr 3rd, 2012
0 Comments
1047 Views

Sveobuhvatan napredak novog doba zavisi od intelektualnog potencijala budućih generacija. Pravilno usmeravanje mladih i razvijanje produktivnog načina razmišljanja jedan je od glavnih preduslova njihovog budućeg uspeha i progresa kompletne zajednice. Pored sticanja neophodnih veština za 21. vek podjednako je važno kod dece razviti svest i uslove za uspeh.

Svaki roditelj teži da detetu obezbedi bolji život od onog kakav je on proživeo. U današnje vreme to je veći izazov nego ikada ranije. Roditelji su prezauzeti, pažnja dece rastrzana a škole ih ne pripremaju za stvaran svet i surovost rada koja ih očekuje. Dodatno se očekuje od škola, odnosno nastavnika, da obavljaju funkciju roditelja.

Puko praćenje ocena, obrazovanja i obezbeđivanje što boljih uslova studiranja nije dovoljno. Najvažniji faktor u kreiranju zdrave ličnosti koja je temelj uspešne karijere svodi se na ono šta deca uče direkto od roditelja, kroz njihove svakodnevne postupke.

Neke od tih “lekcija ” prenose im se sa “namerom”, međutim, mnogo je više onih kojih roditelji nisu ni svesni. Deca kopiraju model njihovih postupaka posmatrajući ih kako rade, kakav je njihov odnos prema životu, karijeri, problemima. Ponašanje roditelja može imati više uticaja na rad i budućnost dece nego bilo koji drugi faktor.

Da bi svom detetu obezbedili stabilnu osnovu kao najveću šansu za uspeh roditelji se moraju pridržavati sledećeg:

  • Pustiti ih da budu deca. Socijalne veštine nisu važne samo za decu da budu deca već od ključnog značaja i za odrasle da budu uspešani u poslovnom svetu. Sport, prijatelji, druženja, žurke i sve ostalo što se dešava oko deteta je dobro. I dobro je da dete bude deo toga. Naravno, tamo će im se dešavati nesreće, povređivanja, upadaće u tuče i mnoge druge stvari koje roditelji ne žele da im se dese ali ako ih na pravi način podstaknu da rešenje nastalog problema traže zajednički, moći će da ih usmere kako najbolje da nauče iz svojih grešaka.
  • Tretirati ih kao odrasle. Dok su mala, deca imaju ogroman ego. Jedna od stvari koje ih uči odrastanje je da se svet ne vrti oko njih. Tada se moraju osećati sigurno u sebe da bi bili spremni da na pravi način odgovore na sve izazove koje im život priprema. Roditelji će im najviše pomoći tako što će ih informisati i ohrabrivati da donose samostalne odluke. Tretirat ih kao odrasle i sebi ravne. Dopuštati im donošenje važnih odluka – ljudi ne uče lekcije njihovim slušanjem već proživljavanjem.
  • Podržati ih u onome što vole da rade. Ne gurati ih da, po svaku cenu,  ispunjavaju roditeljske želje. Zajednička parola svih roditelja je : ”Ne želim da napravi iste greške koje sam i ja pravio odrastanjem”, međutim, greške iz prošlosti se neće ispraviti kroz dečije živote. Jedino što se postiže na ovaj način je navođene dece na iste promašaje i pogrešan put. Uspeh dolazi samo iz onoga šta neko voli da radi, za šta oseća strast a ne onoga na šta je primoran koliko god teoretski bolje izgledalo.
  • Naučiti ih konkurenciji i timskoj igri. Jedna od najtežih životnih lekcija je upravo definisanje samog uspeha jer njegovo dostizanje u  mnogome zavisi od konkurencije i pobede, što znači da bi jedan uspeo drugi mora da izgubi. Nekada je to takmičenje individue a nekada je vreme za timsku borbu. Prepoznavanje razlike i momenat izbora jedne od te dve varijante borbe je najvažnije.
  • Podstaći njihovu prirodnu radoznalost. Deca imaju prirodnu žeđ za znanjem i želju za razumevanjem funkcionisanja stvari oko nas. Treba ih podstaći da odgovore traže u knjigama, igrama, slagalicama, Internetu, šta god bila sfera njihovog interesovanja. Savremeni svet gotovih igračaka smanjuje potrebu za razvijanjem i korišćenjem mašte, što nikako ne treba dopustiti.
  • Naučiti ih samopouzdanju. Osećaj manje vrednosti koji ograničava uspeh i ubija karijeru poslednjih decenija hara poput epidemije. Posebno kod ambicioznih i uspešnih roditelja. Međutim, neće ni sam osećaj samopouzdanja dovesti do uspeha, naprotiv. Pravi poslovni svet nije zasnovan na nečijoj neosnovanoj  sigurnosti i što pre deca to nauče to bolje. Ne treba dozvoliti deci da sve shvate zdravo za gotovo, a da ne bi bilo tako mora im se sopstvenim primerom pokazati da samo naporan rad koji proizvodi samopouzdanje vodi ka sigurnom uspehu.
  •  Osvestiti ih o vrednosti novca i finansiskoj odgovornosti. Ukoliko vide da se roditelji ophode prema novcu kao da raste na drveću i oni će raditi isto. Ako im se, sa druge strane, novac predstavi kao nešto što dolazi po zasluzi napraviće se napredak u detetovom karakteru na duže staze. Deca neće očekivati ništa od drugih i postaće svesna da njihov uspeh i sreća zavise samo od njih samih.
  • Naučiti ih da preuzmu rizik. Ukoliko uspeju to će ih ohrabriti i dati ih samopouzdanje, a ako pokušaj propadne naučiće još više. Jedino ispravno je pustiti ih da naprave greške i nauče da preuzmu odgovornost za ishod. Teško je posmatrati ih kako pokušavaju i padaju ali koliko samo padova ih čeka u daljem životu. Pripremiti ih na vreme za ono šta ih očekuje je mnogo produktivnije nego štititi ih od potencijalnih problema.

 

 

 

 

 

 

Leave a Reply