Strategija obrazovanja do 2020. – 30% više fakultetski obrazovanih

By milica
In Budućnost obrazovanja
Mar 21st, 2012
0 Comments
1147 Views

Na sednici Nacionalnog prosvetnog saveta predstavljena je Strategija obrazovanja do 2020. godine u kojoj je po prvi put obuhvaćeno kompletno obrazovanje od jaslica do doktorskih studija.

Osnovni cilj reforme je da 2020. godine broj visoko obrazovanih bude između 35 i 40 odsto. Da bi se to ostvarilo najveće reforme trebalo bi da se dogode u gimnazijama.

Do sada je 75 procenata maturanata upisivalo stručne srednje škole, a samo 25 odsto gimnazije i tu je ključ promene jer gimnazije pripremaju učenike za nastavak školovanja.

Strategija razvoja, koja bi uskoro tebala da se nađe pred Vladom Srbije, ukoliko bude usvojena i realizovana, predviđa porast građana sa fakultetskim obrazovanjem između 30 i 35 godina, kojih je trenutno samo 6,5 odsto

Više dece u vrtićima

Predviđa se veći broj dece u obdaništima, kroz uštedu na izgradnji novih objekata tako što će se u nekim školama delovi preurediti i prilagoditi mlađoj deci, a država bi osim besplatnog predškolskog trebalo da obezbedi bar još jednu besplatnu godinu.

Statistika kaže da tek 14 odsto mališana sa sela, uzrasta od tri do pet godina, ide u vrtiće.
Iz najsiromašnijih porodica duplo manje dece istih godina ide u obdanište, a iz neobrazovanih porodica ih je tek svako šesto.
Promena upisne politike, gde više neće biti glavni kriteijum da su oba roditelja zaposlena, daje šansu da u vrtić idu i deca sa sela i iz siromašnih porodica čiji su roditelji nezaposleni.

Veći broj predškolaca u vrtićima rezultiraće i povećanim upisom u prvi razred osnovne škole.

Osnovno obrazovanje bez izuzetka

Svaki peti građanin Srbije nema završenu osnovnu školu, zato je i cilj Strategije da stanovništvo bude bez izuzetka opismenjeno.

Poslednjih godina sve je manji broj predškolaca koji idu na obavezne časove, ali i dece u određenim krajevima koja se upisuju u školu. Svake godine pet odsto dece uopšte ne krene u školu, a na kraju svakog razreda „ospe“ se još nekoliko procenata đaka.
Na selu svako četvrto dete nikada ne krene u prvi razred.

U proseku, i dalje 10 do 15 procenata svake generacije ne stigne do male mature.

Popularizacija gimnazije

Osim obavezne osnovne, predviđena je i obavezna srednja škola. Vreme koje provode u školama biće kraće i zanimljivije, ispunjeno raznovrsnijim aktivnostima i sa više pauza.
Ideja je da đaci više nemaju otpor i beže iz školskih klupa.

Od cele generacije petnaestogodišnjaka, tek 82 odsto upiše srednju školu. A od njih samo četvrtina ide u gimnazije. U celoj Evropi samo u Češkoj manje učenika ide u gimnazije nego kod nas. Zato je cilj da se do 2020. godine broj đaka srednjih stručnih škola i gimnazijalaca izjednači.

Gimnaziju više ne upisujui najbolji, prethodnih godina je teže bilo upisati neku stručnu školu nego gimnaziju.
Moraju se stvoriti uslovi za osnivanje internacionalnih gimnazija i onlajn nastave, gde će učenje na daljinu podrazumevati deo nastave putem interneta, a deo klasičnim dolaskom na nastavu.

Subvencionisano studiranje

Glavni autor dela Strategije koji se odnosi na visoko obrazovanje, prof. dr Vlastimir Matejić, objašnjava da će se povećanje na 38,5 odsto akademaca postići dupliranjem broja gimnazijalaca i efikasnijim studiranjem. Gimnazije su i logičan put ka fakultetu, a i školovanje đaka u njima državu manje košta.

Predviđa se da će bar 40 odsto maturanata srednjih stručnih škola i 95 odsto gimnazijalaca upisati fakultete. Ako ih 70 odsto i diplomira u roku ili sa godinom zakašnjenja, autori strategije dolaze do brojke od 38,5 odsto visokoobrazovanih u uzrastu od 30 do 34 godine.

Od 2003. do 2008. godine, od studiranja je odustajalo 53 do 28 odsto upisanih akademaca. Od generacije koja je upisala studije 2006/2007. godine, po ”Bolonjskoj deklaraciji”, u roku je diplomirao samo 10,5 odsto, a studije je napustilo 27,4 procenta.

Sistem finansiranja će doneti najviše novina. Studenti će dobijati povoljne subvencionisane kredite od države iz fonda koji će biti odvojen za pomoć pri plaćanju školarine a vraćaće ih tek kad diplomiraju i zaposle se. Ako uspeju da nađu posao.
Školarine će biti različite i udeo koji plaća student moći će da bude od 5 do 100 odsto, a podjednako pravo na subvencionisanje će imati studenti privatnih i državnih fakulteta.

Sve ove promene će biti moguće samo ukoliko država bude više ulagala u obrazovanje. Strategija je predvidela da se izdvajanje za obrazovanje poveća sa 4,5 odsto BDP na 6 odsto.

Leave a Reply